Od Beograda do Bornmuta – Milosavljević i premijerligaški debi koji obećava

Fudbaleri Bornmuta pobedili su Brajton na svom terenu u četvrtom kolu Premijer lige, a mladi Veljko Milosavljević (18) upisao je prvi nastup za Bornmut odigravši ceo meč. Pre duela sa Brajtonom, Milosavljević je tri dana proveo sa novim timom, a menadžer Andoni Iraola doneo je prilično hrabru odluku i uveo ga u startnu postavu.

U tom kontekstu, debi Veljka Milosavljevića za Bornmut izgleda kao važan trenutak za srpski fudbal. Pogotovo što je donedavni defanzivac Crvene zvezde pokazao stabilnu igru, miran pas, sigurnost u kretanju, hrabrost u duelima, što ukazuje da nije to bio samo korektan prvi nastup, već da na terenu stoji neko ko deluje kao da je tu već godinama.

Naslednik velikana

Još od vremena kada su Nemanja Vidić i Branislav Ivanović gospodarili terenima u Premijer ligi, ljubitelji fudbala u Srbiji iščekuju novo ime koje će obeležiti eru u Engleskoj. Ne samo fudbalera sa zadatkom i zavidnom minutažom u elitnom takmičenju, već nekoga ko će ponovo doneti ono što je srpskom fudbalu potrebno – čvrstinu u odbrani, nepokolebljivost, beskompromisnu borbu i precizno dodavanje iz zadnje linije.

Vidićeva i Ivanovićeva zaostavština ne ogleda se samo u trofejima, već i u načinu na koji su igrali – čvrsto i bez viškova. Debitantski nastup Veljka Milosavljevića uliva poverenje da može ponoviti isto.

Pre i posle Vidića i Ivanovića u Premijer ligi igrali su važni srpski igrači; u novije vreme fudbaleri kao što je Aleksandar Mitrović – napadački stub Fulama, Luka Milivojević sa kapitenskom trakom u Kristal Palasu, Nemanja Matić kao pouzdan izbor u Mančester junajtedu i Čelsiju. Igrači poput Saše Lukića i Nikole Milenkovića pokazuju da postoji kvalitet, ali nedostaje lider i simbol nove ere srpskog fudbala.

Milosavljević nije igrač spektakla, pre svega zbog pozicije gde je važnije da ne napravi grešku, ali je fudbaler koji donosi stabilnost timu. Stilom podseća na Vidićevu kretnju i Matićev osećaj za ritam. Fizički snažan, tehnički precizan i u potpunosti posvećen timu.

Pozicija koju pokriva traži zrelost, i Milosavljević je pokazao da je poseduje. U utakmici obeleženoj sporadničnim pritiscima iz tranzicije, nije izgledao kao debitant. Iako nije proglašen za najboljeg igrača meča, ostavio je utisak – siguran, fokusiran, koristan. Upravo onakav kakav je potreban svakoj ekipi. Posebno se izdvaja način na koji nosi taj potencijal: bez želje za pažnjom, ali sa agresivnim pristupom na terenu, što opet podseća na nekadašnjeg kapitena Junajteda.

Simbolika poraza od Engleske

Srpski navijači već dugo traže igrače koji će im vratiti osećaj pouzdanosti, one koji će na terenu biti stabilni, posvećeni i sposobni da nose tim.

U tom smislu, potreba za fudbalerima koji ulivaju sigurnost i stabilnost nikada ne prestaje. Veljko Milosavljević možda nije igrač koji će odmah blistati i privlačiti sve poglede, ali svojom zrelošću deluje kao neko ko može dugoročno postati stub i temelj reprezentacije Srbije.

Premijer liga je nemilosrdna i baš takvo okruženje gradi najjače igrače. Ako ga zaobiđu povrede i nastavi sa napretkom, Milosavljević bi mogao da postane upravo ono što je srpski fudbal dugo čekao: pouzdanog, tihog lider na najvećoj sceni.

Ipak, Milosavljević indivudualno nije rešenje za velike probleme u igračkom kadru srpskog reprezentativnog fudbala, ali predstavlja simbol nade. Odigrao je obećavajući debitantski meč za Bornmut samo četiri dana nakon ubedljivog poraza reprezentacije Srbije od Engleske u Beogradu – u kojem on nije bio deo srpskog tima. Ta simbolika nije slučajna.