Čekanju je došao zasluženi kraj - Hari Kejn pred prvim trofejom u karijeri

Početak priče u kojoj je Kejn protagonista, a čija se radnja zasniva na višegodišnjoj i neuspešnoj poteri za blagom (u ovom slučaju srebrom), smeštena je u severni London, tačnije u "Hejl end", pod reflektore "Medou parka".

U praskozorje novog milenijuma, tada sedmogodišnjem Hariju po prvi put je slomljeno srce. Treneri u mlađim kategorijama Arsenalove akademije saopštili su mu da pronađe drugi klub, a kao razlog su naveli loše fizičke predispozicije, odnosno višak kilograma.

Razočaran i povređen, ali odlučan, Kejn nije odustao od svog cilja, a kasnije je izjavio da su ga verbalni topovski udari u Arsenalu samo ojačali. Put ga je dalje vodio preko mlađih kategorija Roversa i Votforda, sve do kapija nekadašnjeg "Vajt hart lejna".

Do tada su već sve crvene kapi iscurele iz Kejnovog zaraslog srca, te mu odlazak u Totenhem - najveći rival Arsenala - nije predstavljao problem. Za obrt je međutim bilo isuviše rano. Usledile su pozajmice u Lejton Orijent, Milvol, Norič i Lester, a kada se 2013. vratio sa pozajmice iz grada u kom počiva Ričard Treći, započeo je period dominacije koja je trajala deset godina.

Godine uspona i korak koji nedostaje

Kada se napokon ustalio u prvoj postavi, što se poklopilo sa dolaskom Maurisija Poketina, Kejn je počeo da radi ono što je najbolje znao - da postiže golove.

U prvoj sezoni koju je odigrao kao startni napadač osvojio je zlatnu kopačku Premijer lige. Isto je ponovio i naredne godine, kada su "pevci"  završili kao drugi na tabeli iza Lestera.

Ubrzo je postao i najbolji strelac kluba otkako se igra Premijer liga, a stigao je i do najvećeg broja golova u kalendarskoj godini, kada je elitni rang engleskog fudbala u pitanju.

Uspeo je i da u istoj sezoni bude najbolji strelac i asistent takmičenja, a podjednako efikasan bio je i u Ligi šampiona. Niska golova pružala se u nedogled, a ni sve češće povrede nisu usporile Kejna, koji je bio opasan i unutar kaznenog prostora kao egzekutor, ali i daleko od gola, kao asistent i plejmejker.

Godine su međutim prolazile, a trofeja nije bilo. Izgubio je Totenhem dva finala Liga kupa, završio kao drugi u prvenstvu, a Liverpul ih je zaustavio i u finalu Lige šampiona.

Poketino je napustio klub, a generacija od koje se mnogo očekivalo počela je da se osipa. Na kraju je red došao i na Kejna. Nekoliko leta su ostrvski mediji privlačili klikove naslovima o Kejnovom odlasku iz Londona, sve dok Bajern 2023. godine nije uplatio Danijelu Leviju 95 miliona evra kako bi dao Kejnu šansu da osvoji trofej pre kraja karijere.

Mogao je tada da odahne Alan Širer, čiji bi rekord od 260 premijerligaških golova sigurno otišao u legendu da je Kejn ostao u Totenhemu.

Za utehu mu je ostalo ukupno 280 golova, brojna lična priznanja, ali i učinak protiv Arsenala. Klubu koji ga je odbio zbog toga što je bio "buckast" je na 19 utakmica dao čak 14 golova i naplatio mu sa kamatom.

Igra na sigurno i novi blef sudbine

Mastilo na ugovoru sa Kejnovim imenom i Bajernovim žigom nije se ni osušilo, a već je počelo da se govori kako je engleski napadač samim dolaskom u Bavarsku skinuo kletvu.

Klub iz Minhena je 11 godina zaredom bio šampion Nemačke, a u istom periodu je osvojio i velik broj kupova i superkupova, kao i dve Lige šampiona - naizgled idealno okruženje za Kejna.

Tamo gde je stao u Engleskoj, Kejn je nastavio nešto južnije. U proseku je postizao gol po utakmici u Bundesligi, čime je potvrdio status jednog od najboljih napadača u 21. veku i zadržao visok nivo efikasnosti.

Prokletstvo ga je međutim i dalje pratilo. Baš kada je on postao član Bajerna, ekipa sličnog imena iz Leverkuzena je rešila da ne izgubi niti jedan ligaški meč i osvoji prvu titulu u istoriji kluba.

Na početku sezone su poraženi i u Superkupu od Lajpciga, a iz Kupa Nemačke ih je već u drugoj rundi izbacio niželigaš Sarbriken. U Ligi šampiona su dogurali do polufinala i delovalo je tada da im je to najbolja šansa za trofej, ali je Real bio bolji posle još jednog u nizu preokreta za pamćenje.

Nemoguće se obistinilo, te je Kejn ponovo ostao bez pehara, tamo gde je imao najveće šanse da ga osvoji.

Kraj čekanja ili novo razočaranje?

Sve je pak došlo na svoje mesto ove sezone. Na tri kola do kraja prvenstva, Bajern ima osam bodova prednosti u odnosu na Leverkuzen i samo je pitanje vremena kada će se prekinuti Kejnov post.

Kup i Liga šampiona više nisu u opticaju, ali teško da će Kejn imati mnogo zamerki. Osim možda jedne. Bajern se u 32. kolu Bundeslige sastaje sa Lajpcigom i remi bi mu osigurao prvo mesto. Ukoliko se to i dogodi, Kejn poslednji sudijski zvižduk sigurno neće dočekati na terenu.

U rutinskoj pobedi protiv Majnca u prethodnom kolu je dobio peti žuti karton u sezoni, zbog čega će biti suspendovan i neće biti u sastavu za gostovanje u Lajpcigu.

Sigurno je da bi i on i navijači više voleli da se slavlje odloži za sledeću nedelju, kada će na "Alijanc arenu" doći Borusija iz Menhengladbaha, a Kejn ponovo biti na raspolaganju Vensanu Kompaniju.

Predugo je pak kapiten "gordog Albiona" čekao i previše se puta sudbina poigrala sa njim da bi mogao da bira uslove u kojima će proslaviti. A bilo je krajnje vreme da to učini.