Džejmi Vardi i epika malih koraka, kraj (ne)moguće stvarnosti

Fudbal je odavno izgubio nevinost, još u onom periodu kada su fudbaleri izrastali u brendirane korporativne entitete, a klubovi sve više ličili na investicione fondove. Vardi nije pripadao tamo, on je bio greška u računanju vremena koja je funkcionisala. Kao pištaljka u džepu starog arbitra, kao slomljeni časovnik koji i dalje dva puta pokaže tačno vreme. Nije on poslednji romantik fudbala – on je bio dokaz da romantika ponekad ne samo da preživi, već i osvoji Premijer ligu.

Џејми Варди и епика малих корака, крај (не)могуће стварности

Jedan od najvećih fudbalskih heroja 21. veka, Džejmi Vardi, zvanično je objavio da na kraju sezone napušta Lester siti – klub u kome je ispisao najlepše stranice moderne fudbalske bajke.

Vardijeva priča počinje tamo gde se mnoge fudbalske završavaju – ne u akademiji i sa nutricionistima, nego u polumraku engleskih pabova i na blatnjavim terenima amaterskih liga. Njegov put nije bio uspon, nego vožnja liftom koji je više vremena provodio u kvaru nego u pokretu. Ipak, kada je konačno stigao do vrha – to nije bila slučajnost, nego nužnost.

U Lester je došao kao fudbaler za milion funti. Danas je ta vrednost davno zaboravljena valuta za odlikaše. Vardi je od tih milion napravio beskonačnost, ne zbog novca, već zbog prilike koju mu je ukazao taj klub.

Sa 24 godine, kad drugi već polako broje propuštene prilike, on je tek počeo da trči, forestgampovski – i nije stao. Šampionski trk u Premijer ligi 2016. godine nije bio samo sportski čin, već kulturološki presedan.

U doba dominacije moćnih, bogatih, institucionalizovanih, Lester, tim iz industrijskog srednjeg ešalona, s napadačem koji je pre samo nekoliko godina radio dvanaestočasovne smene u fabrici medicinskih pomagala, osvojio je Premijer ligu.

Vardi je protivnicima bio frustracija, a Lesteru nada – brži od očekivanja, glasniji od sumnji.

I kada je mogao da proda – golove, odanost – on je izabrao da ostane. Ne iz sentimentalnosti, već iz principa. Jer Vardi nije imao menadžment agendu; on je imao lojalnost kao strategiju. Ostao je u Lesteru i kada su ih svi otpisali, i kada su ispali iz najjače lige, i kada su se vratili. Nema mnogo takvih. Del Pjero, Bufon, Toti...

Sa bezmalo 40 godina i 500 utakmica, odlučio je da napusti klub. Ne u penziju – to bi bilo previše dramatično za njega – već u novu avanturu, u novu epizodu u kojoj će i dalje trčati brže nego što ga drugi mogu zamisliti. On nije fudbaler koji odlazi, to je jasno, on je čovek koji nastavlja. Vardi ne silazi sa scene; on samo menja uglove.

Jednom je, kao dečak, bio odbačen iz Šefild vensdeja jer je bio "previše nizak i suviše mršav". Danas je previsoko da bi ga iko gledao s visine, i dovoljno snažan da bi iko osporio njegovo mesto u istoriji. Ne fudbala, već u istoriji vere u to da se i nemoguće ponekad dogodi.

Ako ne verujete, pitajte navijače Lestera.

Njegov odlazak nije kraj. To je samo potvrda da je bajka postala istina, što je najređa vrsta priče.