Preokret u slučaju Vlahović - faktor Tudor i pružanje ruke pomirenja

Kada je Tijago Mota prethodnog leta pristao da preuzme Juventus, bilo je jasno da italijanskog giganta čekaju velike promene.

Nakon godina strahovlade, došle do smene generacija, koju su ostali velikani iskoristili i preuzeli primat, ostavivši široko razvučenih usana Juventus da rešava godinama nagomilavane i odlagane probleme.

Upravo je Mota trebalo da bude predvodnik revolucije koja bi modernizovala Juventus i vratila ga na vrh, što je donekle i učinjeno. Ekipa iz Torina jedna je od najmlađih u Seriji A, što je u nekim prethodnim godinama bilo nezamislivo. Rezultati su očekivano morali da trpe, ali je i strpljenje čelnika Juventusa imalo granicu, te je Mota otpušten nakon serije veoma loših rezultata i ispadanja iz Lige šampiona i Kupa Italije.

Trpeo je i Dušan Vlahović. Uvrede navijača, selidbu na klupu i dovođenje direktne zamene u zimskom prelaznom roku. Sve je mirisalo na letnji rastanak, naročito imajući u vidu razmimoilaženje sa sportskim sektorom kada je u pitanju suma u novom ugovoru.

Bilo je doduše jasno da Mota i Vlahović nisu savršen spoj. Mota je u Bolonji prethodne sezone izgradio sistem, čiji je pelcer želeo da prenese i u Juventus, a u kom je uloga napadača nešto drugačija od one koju je Vlahović do sada igrao i koja mu, ruku na srce, nimalo ne leži.

Motina vizija napadača podrazumeva igru daleko od gola, razigravanje saigrača i ubacivanja iz drugog plana. Vlahović nije, a verovatno nikada neće ni biti takav prototip centarfora, te je uprkos Motinim najavama pred početak sezone da će graditi igru oko srpskog napadača, sklonjen u drugi plan.

Došle su zatim prepirke sa navijačima i povrede, pa je tako počelo da se licitra sa novim klubom i iznosom transfera, a Motin odlazak sam po sebi nije nužno menjao stvari. Izbor njegove zamene bi ipak mogao.

Osim igračke karijere, čiji veći deo je proveo u Juventusu, Igora Tudora su za mesto novog trenera preporučili i sjajni rezultati sa Lacijom u tekućoj sezoni. Radio je i u Udinezeu i Veroni, te je vrlo dobro upoznat sa fudbalom na "čizmi", a sudeći po prvoj utakmici, već je doneo određene promene.

Vlahović je vraćen u prvu postavu protiv Đenove u prethodnom kolu, na šta je odgovorio asistencijom. Odigrao je svih 90 minuta, čime je Tudor potvrdio koliko poštuje srpskog napadača, kog hvali već godinama. Naime, u vreme kada je Viktor Osimen bio najbolji strelac Serije A, a Napoli išao ka prvoj postmaradonovskoj tituli, Tudor je izjavio da nema boljeg špica u Italiji od nekadašnjeg igrača Partizana i Fjorentine.

Nedavno je i Federiko Bernandeski, bivši igrač Juventusa, a sada član Toronta izjavio da mu nije jasno kako Randal Kolo Muani može da bude starter pre Vlahovića, a izgleda da se i Tudor vodi tom logikom.

Juventus do kraja šampionata očekuje velika borba za Ligu šampiona, a upravo bi Vlahović, čiji učinak nije na nekadašnjem nivou, mogao da donese timu preko potrebnu energiju i golove.

Pitanje ugovora nešto je komplikovanije, ali ne bi bilo iznenađenje ukoliko Vlahović omekšao u boljem radnom okruženju, zaboravio pređašnje nesporazume i sledeće godine ponovo predvodio napad "stare dame". Ukoliko Tudor ostane trener, naravno.