Staza Barselona-Katalonija razotkriva svaku slabost bolida i vozača Formule 1

Staza Barselona-Katalonija nije samo trkačka staza, to je vrhunski centar za testiranja Formule 1. Sa različitim tipovima krivina i povoljnim vremenskim uslovima tokom cele godine, trasa od nešto više od četiri kilometra nudi timovima savršeno okruženje za fino podešavanje automobila. Od aerodinamike do performansi guma, svaki krug ovde pruža ključne podatke koji oblikuju strategije F1 i razvoj automobila.

Njoj se i Maks Ferstapen raduje jer je vidi kao „pravu stazu“ i kao mesto gde, kako ističe, Formula 1 postaje živa.  

Poslednjih godina, trke na katalonskoj stazi bile su ključne u kalendaru šampionata, kako zbog svojih tehničkih izazova, tako i zbog doprinosa razvoju bolida i drugih aspekata savremenog automobilizma.

Pa ipak, posle 36 godina u Formuli 1 bez prekida, trkanje na stazi Barselona-Katalonija postaje „bijenale“ i mesto u šampionatu ubuduće će deliti sa još jednom evropskom stazom.

Istorijat staze Barselona-Katalonija

Velika nagrada Španije jedna je od najstarijih trka u auto-moto sportu, čiji koreni sežu do početka 20. veka. Barselona i njena staza Pedralbes bile su deo drugog šampionata Formule 1 1951. godine. Tokom sedamdesetih, trke su prebačene u Herez.

Sredinom osamdesetih, katalonske vlasti počele su da rade na tome da Barselonu vrate na mapu Formule 1. Obezbeđeno je zemljište severno od Barselone, u mestu Monmelo, a kamen temeljac položen je u februaru 1989. godine.

Staza Katalonija ili staza Katalonije završena je 1991. godine. Prvobitno planirana za promociju auto-moto sporta i lokalne automobilske industrije, staza je bila rezultat saradnje katalonske vlade, Kraljevskog automobilskog kluba Katalonije i Gradskog veća Monmela.

Prvi bolidi Formule 1 zagrmeli su stazom u septembru 1991. godine, ubrzo nakon njenog zvaničnog otvaranja. Posle prvog izdanja Velike nagrade Španije na novoj stazi i filmskog nadgornjavanja Ajrtona Sene i Najdžela Mensela, bilo je jasno da je u pitanju zanimljiva trasa na kojoj neće manjkati uzbuđenja.

Svoju primenu našla je i na Olimpijskim igrama u Barseloni 1992. godine kada je staza korišćena za biciklističke trke.

Od septembra 2013. godine, kada se Grad Barselona uključio više u organizaciju trke, staza Katalonija dobila je naziv staza Barselona-Katalonija, što joj odmah donosi veću prepoznatljivost kod međunarodne publike.

Tokom godina, postala je sinonim za testiranja u Formuli 1, a kao retko koja staza, Barselona-Katalonija dočekivala je bolide u kontinuitetu od otvaranja 1991. godine sve do 2025. godine kada je na njoj organizovana poslednja Velika nagrada Španije, koja se ove godine preselila u Madrid.

Tokom tri i po decenije postojanja, najneizvesnije je bilo 2020. godine kada je zbog pandemije korona virusa trka pomerena sa 10. maja na 16. avgust. Prema najavama Međunarodne automobilske federacije (FIA), Velika nagrada Barselone-Katalonije i Velika nagrada Belgije smenjivaće se u kalendaru narednih godina, tako da će bolidi na katalonskoj stazi biti parnih godina, a Spa-Frankoršamp će od 2027. biti domaćin Formuli 1 neparnim godinama.

Ove godine takmičenje na stazi Barselona-Katalonija čini sedmu rundu šampionata, a glavni događaj će se održati danas u 15 časova po našem vremenu. Velika nagrada Barselone-Katalonije ima svoje premijerno izdanje, a trka Formule 1 na trasi u Monmelu voziće se 36. put.

Osobine staze  

Dinamična staza duga 4.657 metara, već decenijama, testira ravnotežu automobila, habanje guma i samopouzdanje vozača kroz 14 krivina i 66 krugova.

Na njoj nema opuštanja, jer prva odlična prilika za preticanje je već u prvoj krivini koju od stratne linije deli 613 metara. To je jedan od najdužih početnih segmenata u Formuli 1 koji pruža ogroman prostor za ubrzavanje ali zahteva oprez jer svakog momenta treba biti spreman na kočenje. Slična šansa za obilazak kolega nailazi tek na početku trećeg sektora, to jest u krivini broj 10, uskoj La Kaiši.

Druga i treća krivina su široki, dugi zavoji koji stižu uz blagi uspon, ali ipak omogućavaju ubrzavanje do prosečnih 285 kilometara na sat.

Ali već tu se treba pripremiti za najsporiju krivinu staze. Ukosnica je peta krivina, uska i na blagoj nizbrdici pa ne dozvoljava razvijanje brzine preko 95 kilometara na sat. 

Kampsa je najbrža krivina staze, nosi broj 9, a vozači joj prilaze „naslepo“. Ona vozača vodi uzbrdo i dopušta kretanje brzinom do 250 kilometara na čas.

Katalonska staza ima dve deonice predviđene za dodatno ubrzanje – startno-ciljni pravac dug 1.047 metara koji pruža mogućnost razvijanja brzine od 340 kilometara na čas, i pravac pred krivinu 10.

Najviša tačka na stazi je kod krivine 12, nakon čega nadmorska visina opada 29,6 metara do najniže tačke u krivini 1.

Pod punim gasom može se voziti na 57 odsto staze u Kataloniji, što je čini srednje brzom. 
Trasa Barselona-Katalonija, dakle, kombinuje brze i spore krivine, krivine dugog i kratkog (ukosnice) radijusa i višestruke promene nadmorske visine i nagiba. Zbog svega toga odavno važi za idealno mesto za testiranje raznih funkcionalnosti i sposobnosti u Formuli 1.

Strategije za Veliku nagradu Barselone-Katalonije

Poznata po kombinaciji dugih pravaca i raznovrsnih krivina, staza Barselona-Katalonija neprekidno ispituje limite automobila Formule 1.

Posledica asimetričnog dizajna trase, sa šest levih i osam desnih krivina, je neravnomerna degradacija guma, što je problem koji postaje još izraženiji uz visoke temperature.  

Uopšte nije lak zadatak suočavati se pri velikim brzinama sa vrelom stazom površine zagrejane i na više od 48 stepeni Celzijusa. To primorava timove da menjaju strategije iz temelja. Pronalaženje prave ravnoteže između brzine, dužeg trajanja guma i pouzdanosti sistema presudno je u Kataloniji.

Timovi su često u dilemi da li da odaberu dva odlaska u garažu da bi vozačima omogućili veće brzine, odnosno bolje vreme, ili pristup sa jednim zaustavljanjem kako se ne bi remetila pozicija na stazi uprkos riziku od većeg habanja guma.

Budući da svaki odlazak u pit-stop vozača „košta“ 22 sekunde, koliko ukupno odsustvuje sa staze, timovi koji su niže na tabeli neretko se opredeljuju za jedno zaustavljanje uz pohabane gume tokom većeg dela trke.

Hlađenje bolida, a posebno motora i menjača na vrelom španskom suncu, još jedna je mozgalica za inženjere. Moderni sistemi primenjuju rashladne tečnosti koje pomažu u uspostavljanju ravnoteže između zadržavanja aerodinamičke efikasnosti i odvođenja toplote.

Račun dodatno komplikuje potrošnja goriva i energije koje treba prilagoditi uslovima zahtevne trke kakva je, bez sumnje, svaka na stazi Barselona-Katalonija.

Upisano u istoriju Formule 1

Tokom proteklih decenija, staza Barselona-Katalonija bila je poprište ključnih trenutaka u istoriji auto-moto sporta.

Već premijerno izdanje Formule 1 na katalonskoj stazi donelo je trku po vlažnoj podlozi tokom koje se redosled bolida konstantno menjao. Najdžel Mensel i Ajrton Sena krenuli su sa duge, odnosno treće pozicije, ali su se za vodeće pozicije nadmetali i Gerhard Berger, Mihael Šumaher, Alan Prost.

I pored spektakularnog Seninog okretanja, njegov duel sa Menselom na vodećem pravcu, pri brzini većoj od 300 kilometara na čas, ostavio je dublji trag u Kataloniji jer se i dan-danas navodi kao kultni trenutak u istoriji Formule 1.

Mihael Šumaher je, 1996. godine, ovde ostvario prvu pobedu za tim Ferarija na asfaltu natopljenom kišom i pod neverovatnim uslovima.

Mika Hakinen već dobijenu trku izgubio je kada mu je bolid otkazao poslušnost u poslednjem krugu. Šumaher je pobednički pehar u Kataloniji 2001. dobio praktično na poklon, a ovaj trenutak ostao je sinonim za okrutnost sa kojom sportista mora da se nosi u automobilizmu.

Dve pobede Fernanda Alonsa na ovoj stazi oduševile su španske navijače možda i više nego bilo koji drugi uspeh koji je postigao tokom karijere. Alonsov trofej iz 2006. godine bio je deo uzlazne putanje kojom se kretao već mesecima.

S druge strane, 2013. godine Alonso je upravo na ovom mestu ostvario ono što je, za sada, njegov poslednji trijumf u Formuli 1. Fernandovi navijači su slavili kao da je osvojio titulu.

Posle grešaka favorita, kažnjenog Luisa Hamiltona, loše strategije Ferarija i ogromnog pritiska kojem je Alonso bio izložen na domaćem terenu, vozač Vilijamsa Pastor Maldonado trijumfovao je na stazi Barselona-Katalonija 2012. godine. Šokantna pobeda bila je Maldonadova prva i jedina u karijeri, a u istoriju je upisana i kao prva pobeda predstavnika Venecuele na šampionatu.

Istorijski momenat imao je 2016. godine i tada 18-godišnji Maks Ferstapen, debitant u timu Red bula. Pobedom u Španiji Maks je postigao rekord kao najmlađi pobednik trke u Formuli 1.

Pobede na Velikoj nagradi Španije

Prvi pobednički pehar na stazi Katalonija, 1991. godine, podigao je Najdžel Mensel nakon legendarnog nadmetanja sa Senom. I sledeće godine nakon trke bio je na istom mestu.

Teško je reći ko je apsolutni kralj ove staze jer po šest trijumfa imaju Mihael Šumaher i Luis Hamilton, ali nemačka legenda automobilizma ima „samo“ četiri uzastopne pobede (od 2001. do 2004. godine), dok Hamilton, koji je nemilosrdno ostavljao konkurenciju iza sebe od 2017. do 2021. godine, ima jednu više.  

Šumaher je na Velikoj nagradi Španije voženoj u Kataloniji neprikosnoven kada je reč o zauzimanju pol pozicija i sa najboljeg mesta na gridu započeo je čak sedam trka.

Ako mu Džordž Rasel koji je osvojio pol poziciju ili mladi Kimi Antoneli ne pomrse planove, Hamilton na prvom izdanju Velike nagrade Barselone-Katalonije, ima priliku da izjednači broj pol pozicija sa Šumaherovim rekordom, ali i da ga prestigne u broju pobeda na ovoj stazi.

I Maks Ferstapen mogao bi da popravi svoju statistiku u Kataloniji i kući ode sa petim peharom.

Od kada je, pre tačno 20 godina pobedio na ovoj stazi, za španske obožavaoce Formule 1 nema važnijeg vozača od Fernanda Alonsa. Ove godine takmiči se 23. u karijeri na stazi nadomak Barselone i očekuje da to opet bude magično. Ukoliko prvi bude prošao pored karirane zastave imaće tri pehara sa staze Barselona-Katalonija.

Među konstruktorima Ferari drži rekord sa osam pobeda na stazi u Kataloniji, što bi Mercedes vrlo lako mogao da stigne ove godine.

Sa po šest trijumfa, Vilijams i Red bul ih prate u stopu i priželjkuju da taj broj povećaju na sedam. Slične planove kuje i prošlogodišnji pobednik Oskar Pjastri sa Meklarenom, timom koji je iz Barselone odneo pet pehara. 

Staza Barselona-Katalonija danas

Zbog zahtevnog rasporeda i konfiguracije, staza Barselona-Katalonija dugo se koristi kao glavno mesto za prolećno testiranje timova Formule 1. Njena kombinacija brzih, glatkih krivina, tehničkih deonica i dugih pravaca pruža idealan pokazatelj performansi i ravnoteže automobila. To je jedan od razloga zašto se staza često naziva „pravim testom“ mogućnosti automobila.

Pored same staze, u ponudi je bogat sadržaj za ljubitelje trkanja, uključujući više tribina, VIP apartmane i muzej koji slavi bogato nasleđe auto-moto sporta čitavog regiona.

Barselona je blizu, a Katalonci u prijateljskoj atmosferi dočekuju obožavaoce Formule 1, što su dodatni razlozi da staza bude omiljena.

S druge strane, upravo najjače osobine koje joj donose odličnu reputaciju među F1 stazama, sve više se navode kao mane trase Barselona-Katalonija. Budući da se na ovoj stazi izvodi mnogo testiranja, vozači i mehaničari Formule 1 poznaju svaki njen milimetar. Neki to vide kao problem jer se previše dobrim poznavanjem staze, navodno, smanjuje količina aktivnosti na njoj, a time i uzbuđenja tokom trka.

Barselona-Katalonija iz godine u godinu dokazuje da i te kako ume da iznenadi i uprkos kritikama i promenama, mešavinom tehničke složenosti, istorijskog značaja i strastvene publike, osvaja simpatije kako vozača, tako i publike, i ostaje jedna od najcenjenijih i najkompletnijih staza na svetu.

Nema sumnje da će dogodine nedostajati ljubiteljima trkanja, kao i svake godine kada ne bude u kalendaru Formule 1 zbog alternacije sa belgijskom stazom Spa-Frankoršamp.