Tekelijanum dobio prvu stalnu muzejsku postavku: "Seobe se nastavljaju večno - Očima Tekelijanuma kroz vekove"

Postavka, čije su autorke Čarna Milinković i Milkica Popović, više muzejske savetnice, donosi sveobuhvatan prikaz viševekovnog prisustva Srba na prostoru današnje Mađarske, od srednjeg veka do savremenog doba. Poseban akcenat stavljen je na život i delo Save Tekelije, jednog od najznačajnijih srpskih dobrotvora, prosvetitelja i zadužbinara, kao i na istoriju Tekelijanuma, institucije koja je generacijama srpske omladine predstavljala oslonac u obrazovanju i intelektualnom razvoju.

Posebnu simboliku otvaranju izložbe daje činjenica da je postavka otvorena u godini velikog jubileja - 200 godina od osnivanja Matice srpske u Pešti. Malo je poznato da je upravo Sava Tekelija, kao doživotni predsednik Matice srpske od 1838. godine, odigrao presudnu ulogu u njenom razvoju i opstanku. Smestivši Maticu srpsku u novoosnovani Tekelijanum, rešio je njen dugogodišnji problem smeštaja i obezbedio uslove za nesmetan rad najstarije srpske književne, kulturne i naučne institucije. Matica je u Tekelijanumu dobila svoje prostorije, ali i finansijsku podršku za rad, zahvaljujući čemu je ova zadužbina postala jedan od najvažnijih centara srpske kulture krajem XVIII i u prvoj polovini XIX veka.

Postavku je otvorila predsednica Pokrajinske vlade Maja Gojković, koja je istakla da je Matica srpska tokom svoje istorije okupljala najznačajnije stvaraoce, naučnike i kulturne poslenike, čuvajući jezik, pismo i duhovno nasleđe srpskog naroda, te da i danas ostaje simbol znanja, prosvećenosti i kulturnog napretka. Ona je čestitala organizatorima izložbe Muzeju Vojvodine i Eparhiji budimskoj, na realizaciji prve stalne muzejske postavke u Tekelijanumu.

„Zato je obaveza svih nas da nastavimo da podržavamo institucije koje čuvaju nacionalnu kulturu i istorijsko pamćenje. Da stalno stvaramo uslove u kojima će mladi moći da stvaraju, napreduju i u isto vreme ostaju verni vrednostima znanja, rada i odgovornosti“, rekla je Maja Gojković.

Prisutnima se obratio i mitropolit budimski Lukijan, koji je podsetio da je Budimpešta vekovima bila jedan od najvažnijih centara srpskog duhovnog, kulturnog i prosvetnog života, grad u kojem su nastale dve institucije od neprocenjivog značaja za srpski narod - Matica srpska i Tekelijanum.

Osvrnuvši se na ličnost Save Tekelije, istakao je da njegova zadužbina nije predstavljala samo krov nad glavom generacijama srpskih đaka i studenata, već i trajnu poruku da se budućnost jednog naroda gradi kroz obrazovanje, kulturu i očuvanje duhovnog identiteta.

Govoreći o nazivu izložbe „Seobe se nastavljaju večno“, mitropolit je naglasio da srpske seobe nisu bile samo migracije i pomeranja stanovništva, već neprekidna borba za očuvanje vere, jezika, tradicije i nacionalnog pamćenja. On je posebnu zahvalnost uputio Muzeju Vojvodine, autorkama izložbe i Pokrajinskoj vladi, koji su prepoznali značaj ovog projekta i podržali njegovu realizaciju.

Kroz arhivsku građu, fotografije, dokumente, portrete i vredne istorijske predmete, posetioci imaju priliku da se upoznaju sa najznačajnijim ličnostima i događajima koji su obeležili istoriju Srba u Mađarskoj, ali i sa ulogom Tekelijanuma kao jednog od najvažnijih stubova srpskog kulturnog i prosvetnog života van matice.
Izložbu je realizovao Muzej Vojvodine, pod pokroviteljstvom Pokrajinska vlada AP Vojvodine i Eparhija budimska.

Prisutnima se obratila i direktorka Muzeja Vojvodine i jedna od autorki postavke Čarna Milinković, koja je, između ostalog, rekla:

"Cilj ove postavke nije samo da nas podseti na slavnu prošlost, već da nas zapita o našoj sadašnjosti i budućnosti. Sava Tekelija nam je ostavio putokaz kako se voli svoja kultura, svoj narod, nasleđe i kako se ulaže u mladost. Njegov primer zadužbinarstva ostaje trajna lekcija o tome da je materijalno bogatstvo vredno samo onda kada postane duhovno dobro čitave zajednice. Zato koristim priliku da se zahvalim svim plemenitim ljudima koji sede u ovoj sali, koji su svojim radom doprineli da danas Tekelijanum otvara svoje novo poglavlje. Od danas njegova priča počinje još više da se širi, otvarajući vrata ne samo za pitomce, nego i celokupnoj zajednici koja ne sme dobra dela (onih koji su nam ih ostavili kao sveto nasleđe) da zaboravi. Ovom izložbom prikazujemo koliko je zajedništvo podjednako važno i koliko je i to uzvišena reč, baš kao i zadužbinarstvo, te pokušajmo da to spojimo i da ne dozvolimo suprotno.“

Posebnu pažnju posetilaca privukli su savremeni multimedijalni sadržaji. Postavka obuhvata pomoću veštačke inteligencije „oživljene“ istorijske fotografije, kao i digitalnu prezentaciju čuvene slike „Seoba Srbalja“ Paje Jovanovića, čime je istorijska građa na moderan i interaktivan način približena novim generacijama. U okviru izložbe prikazuju se i kratki video-prilozi pod nazivom „Priče iz Tekelijanuma“, koji donose zanimljive detalje o Savi Tekeliji, znamenitim Tekelijancima i istoriji ove institucije.

Svečanom otvaranju prisustvovali su Dragan Stanić, predsednik Matice srpske, Aleksandra Đurović, amvbasadorka Srbije u Budimpešti, Biljana Gutić-Bjelica, ambasadorka Bosne i Hercegovine u Budimpešti, Tijana Bugarski Palkovljević, upravnica Galerije Matice srpske, Jovanka Lastić, predsednica SSM, Kosta Vuković, direktor Srpskog crkvenog muzeja u Sentandreji, Pera Lastić, direktor Srpskog instituta, kao i drugi ugledni gosti i predstavnici srpskih institucija.

Danas u Tekelijanumu funkcioniše srednjoškolski đački dom, a pod njegovim krovom deluju i pojedine srpske institucije, organizacije i civilna udruženja, čime ova zadužbina i dalje predstavlja jedno od najvažnijih središta srpskog kulturnog, obrazovnog i društvenog života u Mađarskoj. O radu i očuvanju Tekelijanuma brine Eparhija budimska, kao i Zadužbina Save Tekelije, pod čijim okriljem ova istorijska institucija nastavlja svoju misiju.

Otvaranjem prve stalne muzejske postavke Tekelijanum je dobio novi sadržaj koji može da ga dodatno pozicionira na kulturnoj mapi Mađarske i srpske dijaspore, ali i da ovoj velelepnoj građevini vrati mesto koje joj po istorijskom, kulturnom i nacionalnom značaju nesumnjivo pripada.

Na taj način Tekelijanum će biti živo mesto susreta, obrazovanja i očuvanja kolektivnog pamćenja srpskog naroda, nastavljajući misiju koju je pre skoro dva veka započeo njegov osnivač, Sava Popović Tekelija.

Sava Popović Tekelija (1761–1842) bio je jedan od najznačajnijih srpskih prosvetitelja, dobrotvora i zadužbinara. Rođen u Aradu, školovao se u Beču i Pešti, gde je 1786. godine postao prvi Srbin doktor pravnih nauka.

Kao ugarski plemić, učestvovao je u političkom i javnom životu Ugarske i srpske zajednice, ali je najveći trag ostavio kao veliki dobrotvor. Sledeći ideje prosvetiteljstva, svoje bogatstvo i ugled stavio je u službu obrazovanja i kulturnog uzdizanja srpskog naroda.

Osnivač je Tekelijanuma, najznačajnije srpske zadužbine u Pešti, i jedan od najvećih dobrotvora i zadužbinata. Njegovo delo obeležilo je srpski kulturni i prosvetni život krajem 18. i u prvoj polovini 19. veka. U godinama i vekovima koji su usledili, ličnost i delo Save Tekelije postali su uzor koji su sledili mnogi znameniti zadužbinari i dobrotvori.