Mark Brnović: Ponosan sam na svoje korene

Njegova ekselencija je rođen 1966. u Tusonu. Prvo je progovorio srpski, potom engleski.

„Ja sam veoma ponosan na moje etničke korene. Porodica mog oca je došla iz Crne Gore, a Brnovići su pleme iz Lješanske nahije. Porodica moje majke je došla iz Dalmacije (Split) i ja sam pravoslavni Srbin po veri! Moja žena i ja smo se venčali u crkvi u Finiksu u kojoj su krštena i naša deca“, kaže o sebi Marko Brnović.

Sada je lopta u beogradskom dvorištu i očekuje se reakcija Aleksandra Vučića. Diplomatski agreman Marka Brnovića treba da prihvati predsednik Srbije. Već pre tri meseca u javnosti se pričalo da će Donald Tramp za ambasadora SAD u Srbiji poslati amričkog Srbina. Tada su pominjana imena bivšeg konresmena Milorada Roda Blagojevića i bivšeg tužioca Marka Brnovića. Blagojević je u međuvremenu posetio Beograd, pričao o tome kako je bio u Srbiji kada je NATO bombardovao i plakao nad stradalim ljudima. A Brnović je samo iz Amerike slao poruke da je on pravoslavni Srbin.

Može se jasno reći da je Tramp izabrao Marka Brnovića za diplomatskog predstavnika u Srbiji, jer je bivši tužilac države Arizona republikanac. Rod Blagojevića je bivši osuđeni američki političar i po svojim izjavama previše blizak Srbiji i njenom predsedniku.

„Mark je ponosni veteran Nacionalne garde vojske, a ranije je bio državni tužilac Arizone. Kao sin izbeglica koji su pobegli od komunizma, Mark će biti snažan zagovornik slobode i uvek će Ameriku stavljati na prvo mesto. Čestitke, Mark!“, poručio je Donald Tramp, prilikom imenovanja na svojoj društvenoj mreži.

Tek sledi administrativna i diplomatska procedura u Vašingtonu za imenovanje Marka Brnovića za Njegovu ekselenciju ambasadora SAD.

Kako američki mediji javljaju Brnović je advokat, veteran Nacionalne garde i tužilac. Bio je kandidat za američki Senat. On je Srbin koji je godinama unazad obavljao najznačajniju i najdužu političku funkciju u Sjedinjenim Državama. Kao republikanac je 2015. došao na mesto generalnog tužioca Arizone, gde je ostao sve do 2023. nakon što je 2019. reizabran. Brnović je pokrenuo istragu o izbornoj prevari 2020. godine i o "izbornoj krađi" i tužio Džoa Bajdena zbog vakcina za kovid.

„Kao Amerikanac prve generacije, čiji su roditelji došli u ovu zemlju iz komunističke Jugoslavije, Brnović često ističe da je govorio srpskohrvatski pre nego što je naučio engleski. Pohađao je osnovna škola Dezert Kouv, srednja škola Šedou Mauntin i pravni fakultetu u Finiksu. Govori da se drži poslovice “samo sloga Srbina spasava” i da veruje da njegov narod, samo ujedinjen može da se nosi sa svim izazovima. Ima 59 godina. Oženjen je i otac dvoje dece“, priča nam Gradimir Marković, naš čovek iz Čikaga.

Ambasadorova žena Suzan Brnović (56) je započela svoju pravnu karijeru radeći kao tužilac u Tužilaštvu okruga Marikopa. Dana 23. januara 2018. godine, tadašnji predsednik Donald Tramp nominovao je za mesto u Okružnom sudu SAD za Distrikt Arizona.

Marko Brnović će na mestu američkog ambasadora u Beogradu zameniti Kristofera Hila, koji je bio diplomatski izaslanik SAD do januara ove godine.

Istovremeno iz Beograda je javljeno da će novi srpski ambasador u Vašingtonu biti Dragan Šutanovac, bivši funkcioner Demokratske stranke i prijatelj Marka Đurića, ministra spoljnih poslova Srbije. Srpski ministar diplomatije najavio je da će tokom 2025. godine u SAD R. Srbija otvoriti dve nove diplomatske mislije. Reč je o Generalnom konzulatu Srbije u San Francisku i o Generalnom konzulatu Srbije u Majamiju. U Kaliforniji je sve više Srba, a na Floridi je privatno sedište američkog predsedniak Donalda Trampa.

Može se dogoditi da novi srpski generalni konzuli u SAD budu američki Srbi. To je već jednom bila praksa, kada je Kongres srpskog ujedinjenja, kao najmoćnija srpska organizacija, predložio svog člana Deska Nikitovića za generalnog konzula u Čikagu.

 Uticajni američki Srbi na važnim pozicijama u Srbiji

Setimo se da je iz dijaspore Jugoslaviju vodio Milan Panić iz Kalifornije, a Ministarstvo emigracije dr Radmila Milentijević iz Njujorka. I da je Miroslav Majkl Đorđević, srpski lobista iz San Franciska očekivao funkciju predsednika Vlade Srbije. DOS je početkom 21. godine doveo par ministara iz srpske dijaspore iz SAD.

Milan Panić je poreklom Beograđanin (1929.) Završio je VII mušku gimnaziju i diplomirao biohemiju Tehnološkom fakultetu BU. Bavio se biciklizmom i kao reprezentativac emigrirao u Holandiju 1955. Magistrirao u Hajdelbergu. Uselio se u SAD 1956.

Radio je kao asistent na Katedri hemije Univerziteta Južna Kalifornija i kao hemičar u "Kajzer stilu". Osnivač je fabrike lekova i kompanije “Galenika INC” u Zemunu (1991). Vlasnik je kompanije za prozvodnju lekova "I.C.N." u Pasadeni. Proizveo lek "virazol", koji leči hepatitis ce. Bio je na listi aemričkih milionera magazina “Forbs”. Postao je premijer SRJ 1992. i vladao je do 1993.

Milan Panić je mason, milijarder i bivši kandidat za predsednika Srbije (1992). Član je Američkog nuklearnog udruženja, Kalifornijskog instituta za tehnologiju i Međunarodnog društva za hemoterapiju. Dobitnik Medalje časti ostrva Elis. Ima 95 godina i živi u Santa Moniki u Kaliforniji.

Radmila Milentijević (Azanja 1931) bila je profesor istorije. Diplomirala je ekonomiju u Beogradu. Njen otac je kao četnik emigrirao u Francusku. Odlazi 1953. u Pariz, a potom u Čikago, gde je Radmila diplomirala istoriju (1961). FBI je progonio zbog optužbi da je komunista iz FNRJ. Doktorirala na Kolumbija univerzitetu u Njujorku (1970) na temu “Istorija srpske socijaldemokratske partije 1919. godine”.

Bila je profesor istorije, šef Katedre savremene istorije i dekan na Siti univerzitetu u Njujorku do 1984. Prijateljica vladike Dionisija. Članica Centralnog odbora SPC u Americi i članica Serb Neta. Borac za istinu o srpskom narodu u SAD. Darodavac sredstava za Zajam za razvoj Srbije. Ministarka bez portfelja u vladi SRJ premijera Milana Panića (1992). Ministarka za dijasporu u Vladi Srbije (1994) i ministarka informacija (1997/98).

Borila se da Srbija počne da koristi sistem lobiranja u svetu. U Njujorku 1994. osnovala Svetski dobrovoljni fond za humanitarnu pomoć i obnovu Srbije, Bosne i Hercegovine i Krajine. Poslala u otadžbinu veliku medicinsku pomoć. Osnivač je vlastite fondacije za razvoj srpske kulture i obrazovanja mladih. Najveći je dobrotvor crkve Svetog Save u Njujorku. Pomogla je finansijski konzervaciju Miroslavog jevanđelja u Narodnom muzeju. Autor je knjiga o Milevi Ajštajn i Mihajlu Pupinu. Počasni je građanin Smedereva i Azanje. Odlikovana američkom Medaljom časti Ellis Island za 2011. godinu. Živela je u Beogradu i Njujorku, gde je preminula.

Miroslav Majkl Đorđević je preminuo preklane u Kaliforniji. Bio je Beograđanin (1936), biznismen i srpski lobista. Završio je Prvu mušku gimnaziju (1954) i diplomirao na Pravnom fakultetu u Beogradu. Diplomirao je potom prirodne nauke i menadžment na Berkliju i Državnom univerzitetu San Francisko. Magistrirao je finansije na Stenford univerzitetu (SAD).

Bio je član odbojkaške reprezentacije Srbije kada je šezdesetih emigrirao u Francusku. Uselio se u SAD 1956. godine, a naturalizovao (1961). Postao je član Republikanske stranke, predsednik za omladinu, kao i izvršni direktor osiguravajućeg društva "Capital Guaranty", direktor "Spanek Inc.", "American Express Variable Annuitu Inc", “Financial security assurance”, “Monad finacial company”, čiji je bio vlasnik. Osnovao internacionalnu banku "Banka jugoistočne Evrope” u SAD i sada je njen glavni direktor i predsednik.

Najpoznatiji branilac nacionalnih srpskih interesa u Americi. Inicijator, osnivač i predsednik Kongresa srpskog ujedninjenja (1990-1999), predsednik Upravnog odbora više puta prve moderne srpske asocijacije u SAD i Kanadi. Uz pomoć KSU Srbi su ušli u Belu kuću, Kongres, Stejt Department čime su naši iseljenici u SAD postali, ne samo uticajan etnički već i politički subjekt u političkom životu Amerike. Preko KSU organizovao Srbe u rasejanju izborio je mesto srpske dijaspore u politici i diplomatiji Srbije. KSU je dao jednog generalnog konzula (D.Nikitovića) i direktora Kancelarije za dijasporu Srbije (dr Slavka Drašković).

Đorđević je bio inicijator demokratskih promena u otadžbini. Glavni pokretač i autor “Srpskog manifesta” (1997). Osnivač i predsednik Veća za demokratske promene u SAD i SRJ 1997 godine. Zalagao se za političko, nacionalno i ljudsko izmirenje i preobražaj Srbije. Početkom devedesetih predlagan za premijera Jugoslavije sa Milanom Panićem i (1999) predlagan od strane srpske opozicije za predsednika Srbije. Autor predloga Vladi Srbije za saradnju matice i dijaspore, za pravo glasa dijaspore i izbora delegata za Narodnu skupštinu Srbije iz rasejanja (2014).

Osnivač je Zadužbine "Studenica" za očuvanje srpske baštine, kulture i razvoj obrazovanja i Fondacije sa njegovim imenom za zadužbinarstvo, koja je 2024. dodielila prvu nagradu Aleksandru Mačeskom iz Klivlenda. Uvršćen je bio u 46. izdanje enciklopedije "Ko je ko u Americi" i u “Enciklopediju srpskog naroda”. Dobitnik je Medalje časti ostrva Elis, priznanja useljenicima za značajan doprinos američkom načinu života i Ordena matice.