Milićević: "Srpski nacionalni interesi juče, danas, sutra" se bori protiv revizionizma

Milićević je izjavio da se srpski narod već vekovima suočava sa istorijskim revizionizmom, ali da je Srbija danas snažna moderna država koja čuva istinu o sebi i svom narodu.

"Srpski narod je uvek bio na strani slobode i uvek smo plaćali visoku cenu zbog toga. Mi smo narod koji je ustajao protiv okupatora i nikada nije vodio osvajačke ratove. Danas neki pokušavaju da nam oduzmu tu istinu i da žrtvu i oslobodioca pokažu kao agresora, a agresora kao žrtvu", rekao je Milićević.

On je ukazao da revizionizam znači dvostruko stradanje, jer se prvo strada u ratovima, a zatim i kada se to stradanje poriče.

"Ovo je pitanje identiteta i budućnosti jer, ukoliko dozvolimo da se revidira istorija, idemo ka duhovnom porazu i gubitku samopoštovanja kao narod. Zato je ovo državno pitanje koje treba da postane deo nacionalne strategije", naglasio je ministar.

Milićević je poručio da će biti organizovan niz tribina na kojima će učestvovati brojni stručnjaci u državama gde ima najviše Srba u rasejanju da bi se na taj način kontinuirano, stručno i snažno zaštitila istina o srpskom narodu.

"Naši sunarodnici u rasejanju su na prvoj liniji fronta jer svakodnevno nose breme netačnih narativa i diskriminacije. Istina nije oružje, ali jeste odbrana. Ne tražimo sukobe i revanšizam, već tražimo poštovanje istine i pamćenje za koje se naš narod izborio krvlju, znojem i žrtvom", rekao je on.

Kako je naveo, ove godine se navršava 30 godina od operacija Bljesak i Oluja koje predstavljaju najveće etničko čišćenje u novijoj istoriji Evrope.

"Desetine hiljada Srba je proterano, stotine ih je ubijeno, a hiljade ostale bez svojih domova. To stradanje ne sme biti zaboravljeno, a još manje sme biti iskrivljeno. Naš odgovor nije u osveti, već u pamćenju i istini. Ovo radimo zbog naših predaka, ali još više zbog naših potomaka jer je naš zadatak da istinu ostavimo u nasleđe", rekao je Milićević.

Na konferenciji su bili prisutni i članovi tima Darko Tanasković, Svetislav Božić, Dragoslav Bokan, Čedomir Antić, kao i Branko Rakić, Dragan Simeunović, Mile Bjelajac i Aleksandar Raković.

Darko Tanasković je istakao da nijedna srpska vlada nije na pravi način uspostavila odnos sa Srbima u rasejanju i to je njima uvek teško padalo.

"Nikada nije uspostavljen jedan sistem odnosa i organizacije koji bi bili dugog daha i koji bi zaista učinili da se Srbi van Srbije osećaju delom srpskog naroda i delom Srbije. Nedostajale su ideja i kontinuitet, a ukoliko počnemo to da ispravljamo ovom inicijativom, smatram da bi to bila velika stvar", rekao je Tanasković.

Svetislav Božić je naglasio da je zadatak koji je pred timom veoma delikatan i ozbiljan, pogotovo zbog toga što dolazi u trenutku koji nije naklonjen pravoslavnom svetu.

"Ukoliko ne budemo imali državu i narod, ali i narod van ove države koji je deo srpskog sveta, mi nechemo imati ni vredne pojedince, niti njihova dela. Zato je važno da Srbija, njen svet i njen narod, ma gde bio, oseća svetosavsku energiju i hilandarski huk i da van toga ne može da nađe veće prijatelje", rekao je Božić, izrazivši uverenje da ovaj tim za to ima snage rečju, delom i posvećenošću onima koji žive van matice.

Dragoslav Bokan je izjavio da najvažnija reč budućnosti srpskog naroda jeste sloga, a da početak te sloge mora da bude ujedinjavanje Srba iz Srbije sa onima koji su u inostranstvu.

"Njihov odlazak često nije bio uslovljen ekonomskim motivima, već je bio rezultat građanskog rata koji moramo da završimo, ali ne tako što ćemo da pružimo ruku jedni drugima i sve zaboravimo, već da zajedno krenemo da se borimo za jačanje našeg identiteta i odbranu našeg suvereniteta", rekao je Bokan.

Čedomir Antić je istakao da mu je žao što politika usmerena ka Srbima van Srbije nije trajna ni jasna, ali da se nada da će se to kroz sprovođenje ovog projekta promeniti.

Branko Rakić je istakao da Srbi koji žive u inostranstvu imaju probleme kada razgovaraju o Oluji, Srebrenici i sličnim događajima jer se susreću sa ljudima koji se pozivaju na autore koji su pisali knjige u propagandnu svrhu.

"Naši ljudi su tamo razoružani jer mi nemamo tako nešto i nismo u dovoljnoj meri radili na tome", naglasio je Rakić.

Dragan Simeunović je rekao da je narod celina koju čine ljudi istog identiteta, kao i da je identitet stvar izbora koji zavisi od snage naroda i države.

"Posle Drugog svetskog rata su svi hteli da budu Srbi jer su znali da su Srbi tihi pobednici rata. Ivo Andrić i Meša Selimović su hteli da budu Srbi, iako to nisu morali", poručio je Simeunović.

Mile Bjelajac je naglasio da je važno pronaći način da ljudi koji zzive van Srbije budu dobro informisani, jer u sredinama u kojima zzive nemaju dobre izvore informacija.

"Pitanje je kako diskutovati i kako se obraćati ljudima, jer se ne obraćamo samo ljudima koji imaju visoko obrazovanje. Obraćate se i onima koji imaju tehnička znanja, ali i onima koji imaju završenu samo osnovnu školu, i to je izazov za naš akademski tim", rekao je on.

Aleksandar Raković je rekao da je krajem prošlog veka u Srbiji postojalo ministarstvo pod imenom Ministarstvo za veze sa Srbima izvan Srbije i da bi trebalo razmotriti ponovnu upotrebu tog imena.

"Možda taj naziv iz prošlosti najbolje definisse odnos Srbije sa Srbima koji su ostali van njenih granica", istakao je Raković.

Tokom konferencije ministar Milichevich je rekao da će deo tima biti i Slavenko Terzić, Aleksandar Rastović i Slobodan Despot.
Manifestacija "Srpski nacionalni interesi - juče, danas i sutra" je veliko okupljanje udruženja i brojnih organizacija koje okupljaju Srbe van Srbije, gde će se razgovarati o temama koje su sfera njihovog interesovanja.