Veče Omana u Muzeju knjige i putovanja

Veče Sultanata Oman – države na južnoj obali Arabijskog poluostrva poznatoj po dugoj moreplovačkoj istoriji, pustinjskim oazama, najvišim planinskim vencem u regionu, te plantažama palmi i tamjana održano je u Udruženju za kulturu, umetnost i međunarodnu saradnju Adligat. Ovim povodom trojica Omanaca, radnika u kulturi, stigla su u Beograd, a predavanje je održao gospodin Hamis Amur Humaid Al Hatali, upravnik zamka u staroj i slavnoj omanskoj prestonici gradu Rustaku.

„Oman je država sa 82 zamka i tvrđava i više hiljada različitih fortifikacija po celoj teritoriji. Ulazak u priče iz 1001 noći - to je odlazak u Oman. Država je prethodnih decenija uložila ogromna sredstva u restauraciju ovih građevina. Čini se, gde god se čovek okrene, nailazi na zamak, tvrđavu, utvrđenje. Upravljati jednim od najznačajnijih zamkova u zemlji u kojoj su zamci i tvrđave glavne istorijske znamenitosti, velika je stvar, i čast nam je da je gospodin Hamis Amur Humaid Al Hatala došao u Srbiju kako bi održao predavanje u Adligatu. Ne čudi što ga njegovi prijatelji često zadirkuju kako je on, zapravo, najbogatiji čovek u Omanu jer uvek ima na raspolaganju – sopstveni zamak", izjavio je Viktor Lazić, predsednik Adligata.

Prisutnima se obratio i Vuk Mirčetić, član gradskog veća grada Beograda, koji je poželeo dobrodošlicu gostima i izjavio da je Adligat jedan od stubova kulture na Voždovcu i u Beogradu.

Na predavanju je gospodin Hamis Amur Humad Al Hatali govorio kulturi i istoriji Omana, ali naročito o zamku u Rustaku kojim upravlja:

„Moj zamak je izgrađen u 18. veku, kada smo se tek oslobodili od Portugalaca. Tada je naš sultan želeo da napravi nesavladivu tvrđavu-zamak, i u tome je uspeo, jer nikada zamak nije pao u tuđe ruke. Utvrđenje je sagrađeno na raskršću irigacionih kanala, na mestu na kojem postoje prirodni bunari. Postoje čitavi lavirinti tajnih prolaza i tunela koji vode ne samo van zamka, nego se spuštaju vertikalno od najviših ka najnižim spratovima, kako bi vojnici mogli iznenada da napadnu neželjene posetioce iza leđa. Na samom ulazu nalazi se dvostruka zamka: prvi stepenici propadaju pa nezvani posetilac lako može da završi na šiljcima, dok mu se na glavu sipa vrelo palmino ulje kroz posebno izgrađenu konstrukciju".

Zanimljivo predavanje krunisano je time što su posetioci iz Omana dobili počasno članstvo u Adligatu, kao i indonežanski princ Firman Mudafir Šah, koji je takođe prisustvovao omanskoj večeri.

Posetioci iz Omana su imali priliku da posete i srpske tvrđave – Kalemegdan, Smederevo i Golubac, čijoj konstrukciji i grandioznosti su se iskreno divili. Posetu Srbiji završili su u jagodnjaku kraj Topole.

„U Omanu je pustinja i pravi je blagoslov što smo ovde imali prilike da skoro svaki dan iskusimo kišu. Mi se po hiljadu kilometara vozimo kako bismo videli travu koja raste samo mesec dana godišnje na jednom udaljenom predelu, a ovde je sve zeleno. Zaista, najlepše je bilo branje jagoda – nikada tako nešto divno nisam iskusio, niti sam znao da jagode mogu biti tako ukusne! Sasvim sigurno ću doći ponovo, kao i moji prijatelji, a naročito sam zadivljen projektima Adligata i potrudiću se da u Omanu što više ljudi sazna o izuzetnim stvarima koje radite ovde u Srbiji", izjavio je Hamis Amur Humad Al Hatali pre odlaska.

U Muzeju knjige i putovanja formira se Zbirka Omana u kojoj će biti prikazane knjige, filatelija i numizmatika o ovoj zemlji. Iz Omana je za ovu zbirku već preneto više od pedeset publikacija, kao i više stotina poštanskih maraka, a omanski posetioci već su najavili važne darove i širu podršku iz njihove zemlje.