Vuk Karadžić i Gete - projekat učenika dopunske nastave u Hesenu

Oni su najpre još jednom prošli kroz život i rad Vuka Karadžića. Uz interaktivnu priču, multimedijalne sadržaje i kviz, obnovili su biografiju našega reformatora i istakli najvažnije tačke njegovih postugnuća.

Zatim je usledio čas posvećen uporednim biografijama velikana. Ovoga puta akcenat je bio na međuvršnjačkom učenju. Stoga su učenici dobili zadatak da naparave prezentacije preko kojih će svojim drugarima predstaviti Vukovo detinjstvo u Tršiću i Geteovo u Frankfurtu, gradu u kojem i oni sada odrastaju. Saznali su da je pesmu o Hasanaginici prepevao dvadesetpetogodišnji Gete 1775. godine - više od jedne decenije pre Karadžićevog rođenja, ali i o simpatijama čuvenog nemačkog pisca prema našoj narodoj poeziji uopšte.

Logično je bilo zatim se posvetiti čitanju i tumačenju Hasanaginice. Balada o ženi i čoveku koji su toliko voleli jedno drugo da je razlaz za oboje bio težak, a opet neizbežan, navela ih je da razmišljaju o patrijarhalnom vaspitanju, položaju žene i pitanju: Da li je Hasanaga kriv?

Odgovor na ovo pitanje pokušali su naći kroz aktivnost "Sudnica u učionici“, gde su podeljeni u dve grupe slobodno iznosili svoje mišljenje i stavove, ali imali i priliku da uđu u tuđe cipele.

Ceo projekat je zakružen obilaskom Geteove rodne kući u Frankfurtu. Ukrašena stilskim nameštajem i slikama, ova kuća pruža autentično okruženje u kojem je Gete proveo mladost i napisao ,,Jade mladog Vertera“. Knjige, pokućstvo, nameštaj, slike – svaki predmet nosi priču za sebe i svedoči o načinu kako se nekada živelo i razmišljalo. Posebnom utisku doprinela je i činjenica da su o životu poznatog nemačkog pisca i njegove porodice slušali na srpskom jeziku, a od strane kustosa Slobodana Adenskog, koji je istoriju studirao u Beogradu.

Ovakav način projektne nastave pokazao se kao jako delotvoran i uspešan, jer je kod učenika probudio znatiželju, radoznalost i misao o univerzalnim vrednostima koje ne znaju za vreme i prostor.