Balkansko žensko poselo na amsterdamskim kanalima

"Ja sam Olivera Vukašinović. Živim u Amsterdamu sa svojom porodicom već 5 godina. O našim avanturama u iseljeništvu pišem blog Pohod na vetrenjače. Najaktivnija sam na Instagramu (ova mreža mi je donela u život i dve divne žene-Emu Kapičić i Marinu Biljak.)

Pre nekoliko godina smo se odvažile da se javnije eksponiramo na Instagramu i tako su nam se putevi ukrstili. Danas su iza nas nebrojana zajednička putovanja, izlasci, dečiji rođendani i porodična druženja. Čak se i muževi druže bez nas. Neverovatno je da pomislimo da ničega od toga ne bi bilo da neka od nas nije pisala ovoj drugoj u inboks. I da ona nije odgovorila.

Ove subote, 11. marta 2023. okupile smo naše balkansko žensko selo na amsterdamskim kanalima. Proslavile smo žensku inicijativu i težnju za povezivanjem. U ovoj ekipi su se pronašle bar jedna koleginica, mama, učiteljica ili umetnica, komšinica i buduća prijateljica koje dele slična iskustva i interesovanja.

Znamo koliko je izazovno organizovati se, pokrenuti i uraditi nešto za sebe. Posebno u novoj i nepoznatoj sredini. Nismo sve ekstravertne na isti način, te smo stavile ženama na raspolaganje svoje blogove grupe za preduzetnice profile i mrežu poznanastva. Na druženje su došle mame, bake, devojke, žene s našeg prostora kojima je Holandija dom.

Ponosne smo što smo okupile i studentkinje od dvadesetak godina i dame od 60 i 70. Imigrantkinje koje su se u Holandiju doselile prošle godine, ali i one sa iseljeničkim stažem od preko 30 godina. Žene koje se razumeju i osećaju našim jezikom, poreklom iz Hrvatske, Makedonije, Bosne i Hercegovine, Crne Gore i Srbije. Sve su došle iz svojih gradova, od Ajndhovena, Roterdama i Haga, preko Utrehta, Boša i mnogih drugih.

S nadom da nam je ovaj susret bio prvi u nizu i da njime otvorimo svakodnevne dane podrške i povezivanja naših žena. Ženska fešta je počela!

Bilo je divno sresti se, videti uživo neka dobro poznata lica, neka koja smo do sada samo znale preko društvenih mreža, ali i neka potpuno nova. Događaj je prevazišao sva naša očekivanja. Bilo je prelepo osetiti našu žensku energiju, osmehe, razdraganost i veselu graju na našem jeziku. Najviše nas raduje da su žene poželele da se opet okupimo. To nam daje vetar u leđa.

Beskrajno smo zahvalne na poverenju, podršci i prepoznavanju. Duboko smo dirnute spremnošću i raspoloženošću žena da dođu i da jedan dan posvete upoznavanju i druženju sa drugim ženama. Osetile smo se delom jedne posebne zajednice i shvatile da u svim iseljeničkim izazovima nismo same."