Adligat ugostio brojne posetioce tokom Dana evropske baštine

Svoja vrata udruženje je ovih dana otvorilo za niz besplatnih poseta više stotina posetilaca, među kojima se ističu grupe koje su organizovane u saradnji sa Opštinom Voždovac koje su u muzej stigle u pratnji člana Gradskog veća Vuka Mirčetića i posete vodećih stručnjaka iz institucija kulture šireg regiona u organizaciji Univerzitetske biblioteke „Svetozar Marković" i eksperta za digitalizaciju dr Adama Sofronijevića.

Tokom Dana evropske baštine grupa posetilaca iz Kopenhagena došla je u Beograd samo kako bi posetili muzeje Adligata, a Danci su o aktivnostima ovog udruženja saznali na Grenlandu. U Muzeju knjige i putovanja se, inače, nalazi posebna zbirka knjiga i predmeta sa Grenlanda, najznačajnija takva zbirka u regionu.

Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković" u sklopu projekta „Mreža zbirki kulturnog nasleđa Adrion" nastalog sa ciljem zaštite kulturnog nasleđa u jadransko-jonskoj oblasti organizovala je od 5. do 7. oktobra međunarodnu konferenciju „Kulturno nasleđe i turizam: iskustva Zapadnog Balkana".

Naročitu pažnju su privukla predavanja o iskustvima Udruženja Adligat, Univerzitetske biblioteke i Istorijskog arhiva u Nišu, a na konferenciji su učestvovali i međunarodni partneri iz Italije, predstavnici opštine Maćerata, slovenačkog Dvorca Rakičan, Hrvatske i Grčke, kao i zamenik gradonačelnika opštine Đirokastro iz Albanije. U okviru boravka vodećih stručnjaka u kulturi iz zemlje i regiona, kao sastavni deo konferencije kao primer dobre prakse organizovana je poseta Muzeju knjige i putovanja i Muzeju srpske književnosti Udruženja Adligat.

„Posle drastičnog pada broja poseta tokom korone, pa i tekuće političke krize u svetu, veoma nam je drago da smo sada u kratkom vremenskom periodu primili veliki broj posetilaca, a naročito nam je drago što naša iskustva u radu mogu da daju primer i koriste kolegama i stručnjacima širom regiona, ali i šire", kaže Viktor Lazić, predsednik Adligata.

Zaljubljenici posebnih i vrednih predmeta upoznali su se sa kulturama srpskog, ali i drugih naroda, i videli značajne artefakte i knjige koji imaju istorijsku važnost i umetničku vrednost, ali su i specifični po načinu ili materijalu od kojeg su izrađeni.

Tako su, okupljenima, pored pisama Nikole Tesle i kralja Milana Obrenovića, nameštaja porodice Obrenović i nekoliko desetina legata značajnih ličnosti, gostima predstavljene i knjige na različitim materijalima rađene širom sveta, na primer na svili, kamenu, štapićima od bambusa, palminom i bananinom lišću.