Lovra u Mađarskoj dobila novu školsku zgradu
Prošle subote je u Lovri, na Čepelskoj adi u Mađarskoj, svečano predat na korišćenje novoizgrađeni deo Srpske osnovne škole, koja radi kao podružnica Srpskog obrazovnog centra "Nikola Tesla" iz Budimpešte. U izgradnju je iz državnog budžeta utrošeno 430 miliona forinti, a svečanosti su, pored ostalih, prisustvovali i visoki funkcioneri srpske i mađarske vlade.
Izgradnja novog dela zgrade Srpske osnovne škole u Lovri, koji je u subotu svečano predat na korišćenje, koštala je 430 miliona forinti, a ova sredstva je za tu namenu iz državnog budžeta izdvojila Vlada Mađarske. To je, pored ostalog, rekao državni sekretar za verske i nacionalne zajednice Mikloš Šolteš, prilikom svečanog otvaranja novog objekta u ovom većinski srpskom selu na Čepelskoj adi.
Šoltes je naglasio da se prijateljstvo srpskog i mađarskog naroda razvija posebno intenzivno u poslednjih 10-12 godina i da je za to vreme na ovom polju urađeno više nego u poslednjih sto godina. Prema njegovim rečima, to ilustruje obimna pomoć koju Mađari u Vojvodini dobijaju od Vlade Srbije i AP Vojvodine.
„Fantastično je i kako smo u proteklih 12 godina mogli da sarađujemo sa srpskom zajednicom u Mađarskoj i Srpskom pravoslavnom crkvom", rekao je državni sekretar i poručio da Srbi u Mađarskoj uvek mogu da računaju na mađarsku Vladu.
Događaju su, pored ostalih, prisustvovali i episkop budimski Lukijan, dr Aleksandar Jović, zamenik državnog sekretara za međunarodne odnose i evropske integracije pri srpskom Ministarstvu prosvete, naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije, Laslo Kišfaludi, zamenik državnog sekretara za javno obrazovanje pri Ministarstvu za ljudske resurse Mađarske (EMMI), ambasadori Srbije i Bosne i Hercegovine u Mađarskoj, Ivan Todorov i Biljana Gutić Bjelica, parlamentarni poslanik za ovaj region, Karolj Pancel, zatim Ljubomir Aleksov, predstavnik srpske nacionalne zajednice u Mađarskom parlamentu, Vera Pejić Sutor, predsednica Samouprave Srba u Mađarskoj, dr Jovanka Lastić, direktorka Srpske škole „Nikola Tesla" i drugi.
Inače, svečanost je počela osvećenjem nove školske zgrade, koje je obavio episkop budimski Lukijan, a zatim je mađarsku i srpsku himnu izveo ženski hor Srpske škole „Nikola Tesla" iz Budimpešte, pod upravom profesorke Olivere Mladenović Munišić. Na sceni su veoma uspešni bili i solisti Jelena Aleksov, učenica 1. razreda i Uroš Vislavski, đak 5. razreda Osnovne škole „Nikola Tesla" u Budimpešti.
Obraćajući se prisutnima, episkop Lukijan je ukazao na značaj obrazovanja na maternjem jeziku i čestitao svima koji su pomogli realizaciju obnove i izgradnju nove školske zgrade Srpske škole u Lovri.
Vera Pejić Sutor je naglasila da je negovanje srpskog jezika, kulture, vere, običaja i tradicije prevashodni zadatak i da je to ključ očuvanja identiteta srpskog naroda u Mađarskoj.
Zahvalivši se mađarskoj vladi na podršci u realizaciji lovranskog školskog projekta, dr Aleksandar Jović je istakao da je Srpska škola u Lovri zaslužila da dobije ovu pomoć, imajući u vidu tradiciju u negovanju maternjeg jezika i kulture, koja je u Lovri prisutna vekovima. Posebno je naglasio da na dobitku nisu samo srpski učenici i njihovi roditelji, već čitav lovranski kraj, imajući u vidu da ovu školu pohađaju i pripadnici mađarske nacionalnosti i da se u ovoj usvanovi ne neguju samo srpski jezik i kultura, već i vrednosti većinskog naroda.
Ukazao je i na napore koje vlade Srbije i Mađarske, naročito u poslednjoj deceniji ulažu kako bi pripadnici dveju manjina sačuvali svoj nacionalni i kulturni identitet. On je obećao da će Ministarstvo prosvete, naučnog i tehnološkog razvoja Republike Srbije i dalje svesrdno pomagati ovakve napore dveju nacionalnih zajednica i dveju susednih zemalja. Prisutnima u prepunoj fiskulturnoj sali Srpske osnovne škole u Lovri obratili su se i Laslo Kišfaludi i Karolj Pancel, koji su čestitali svim učesnicima u ostvarenju ovog projekta, a deci i prosvetarima požleli uspešan rad i prijatan boravak u novoj školi.
Ljubomir Aleksov je istakao da čovek tokom svog života čvrsto treba da stoji na svom mestu ne samo u ličnom i porodičnom životu, već i u zajednici kojoj pripada.
"To su znali naši preci koji su i osnovali srpsku školu još davne 1756. godine, a zabavište 1893, kako to svedoče seoski zapisnici. Iz tih zapisa se vidi koliko su bili svesni svojih obaveza i duševnih potreba. Jasno se navodi da uz obrazovanje dece, uz učenje čitanja pisanja se podrazumeva u tim ustanovama i veronauka. Koliko je to bilo čvrsto kod nas to najbolje pokazuje činjenica da čak i za vreme komunizma naše generacije su imale u istoj učionici školsku nastavu, ali i časove veronauke. Uspeh naše zajednice je upravo u tome da se nacionalno i versko, hrišćansko nikada nije razdvajalo. Tajna učuvanja srpske Lovre se upravo u tome krije", istakao je on i zahvalio Vladi Mađarske na pomoći, što srpsku zajednicu gleda kao na svog partnera.
„Ova škola je kamen temeljac za našu decu i unuke, a nadam se i za njihove unuke. Sticanje znanja koje se stalno širi je veoma važno, ali se ne smeju zaboraviti ni tradicija i kultura, ako se kamen temeljac pažljivo bira i obnavlja s vremena na vreme, nema potrebe da se plašimo da će se on pretvoriti u prah kroz istoriju", dodao je Aleksov i prisetio se dana kada je on bio đak te škole.
Ujedno je zahvalio i učiteljici Zorki Radašin, kao i Zoranu Ćirkoviću, Hajni Palašti, Fonadu Jožefu, Balažu Kovaču i svima koji su podržali ovaj projekat.
Direktorka Srpskog obrazovnog centra „Nikola Tesla" iz Budimpešte dr Jovanka Lastić, rekla je da je za nju ovaj dan bio posebno emotivan, iz više razloga:
„S jedne strane, zbog toga što sam preko očeve porodice poreklom iz Lovre, za koju me vezuju lepe uspomene iz detinjstva, koje sam velikim delom provela ovde kod rodbine. Moj otac Vojislav Lastić, koji me je uvek usmeravao ka intelektualnom, svojevremeno je bio učenik ove škole, a pred svoju smrt više godina je bio najstariji živi učenik lovranske Srpske škole. S druge strane, dirnuta sam emotivno i zbog činjenice da smo nakon jednog dužeg vremenskog perioda uspešno okončali jedan, za srpsku zajednicu, veoma značajan projekat."
Naša sagovornica se prisetila da je sve počelo 2014. godine, kada je lovranska Srpska škola postala podružnica Srpskog obrazovnog centra „Nikola Tesla", sa sedištem u Budimpešti.
„Već tada sam bila svesna da je veoma nepovoljna činjenica da nakon tri godine vaspitavanja u Srpskom zabavištu i četiri godine obrazovanja u Srpskoj osnovnoj školi u Lovri - što znači sedam godina provedenih u srpskom vaspitno-obrazovnom sistemu - deca nemaju mogućnost da u višim razredima osnovne škole nastave svoje školovanje na srpskom jeziku, već su bila primorana da se upišu u većinsku mađarsku ili u neku drugu narodnosnu školu. Nažalost, nakon završene osmogodišnje škole i u toku donošenja odluke gde da se nastavi srednjoškolsko školovanje, srpska gimnazija u Budimpešti bila je samo jedna opcija za naše 'bivše' đake.
Tada sam počela da razmišljam o tome da bi trebalo obezbediti mogućnost da naši učenici mogu svih osam razreda završiti u Lovri u srpskoj školi. I dan danas se sećam ozarenih lica nekih roditelja kada sam na roditeljskom sastanku prvi put govorila o tim našim planovima, ali se sećam i skeptičnih komentara u smislu: odakle će biti sredstava, neće biti dece, a neki su verovatno mislili da nešto nije u redu sa mnom, dok su neki bili ubeđeni da ionako nećemo uspeti. Ali, bila sam uporna, jer sam verovala da ima u toj ideji potencijala, odnosno kako sam u više navrata, kao jedan od argumenata u procesu lobiranja prema mađarskim vlastima navodila, to bi bilo veoma povoljno i za oživljavanje jedinog većinskog srpskog naselja u Mađarskoj. Pored toga, smatrala sam da bi osmogodišnja Srpska škola u Lovri, uz obezbeđivanje školskog autobusa, mogla biti dobra alternativa sa srpsku decu iz obližnjih naselja, kao što su Tukulja, Čip i Srpski Kovin", kaže naša sagovornica.
Ona priznaje da to nije bilo ni jednostavno, ni lako. Postojeća stara zgrada nije bila pogodna za bilo kakvu dogradnju, pa se kao rešenje nudila izgradnja nove zgrade.
„Na sreću, tada je iza te moje ideje stao i Ljubomir Aleksov, srpski zastupnik u Mađarskom parlamentu, odnosno Skupština Samouprave Srba u Mađarskoj, pa je u prvom potezu kupljen plac pored škole, na teret budžeta Srpskog obrazovnog centra „Nikola Tesla", a godinu dana nakon toga, u drugom potezu, kupljen je i sledeći plac u nizu i time su stvoreni uslovi za izgradnju nove zgrade i proširenje škole."
Paralelno sa izgradnjom nove zgrade, ukazala se i mogućnost da se u staroj zgradi, u kojoj je sada smešteno isključivo zabavište i koje je godinu dana nakon škole, 2015. takođe postalo podružnica Srpskog obrazovnog centra „Nikola Tesla", odrade neophodne infrastrukturne investicije, poput grejanja, mokrih čvorova i sličnog, kako da bi se stvorili još bolji uslovi za rad sa mališanima.
„Te radove u zabavištu u vrednosti od više miliona forinti finansirali smo iz budžeta cele institucije, dok je finansijska sredstva, za rekonstrukciju postojeće zgrade na jednom od kupljenih placeva, obezbedila mađarska Vlada. Ona je za Srpsku školu u Lovri ukupno obezbedila nešto manje od 430 miliona forinti. Podršci i blagonaklonosti ovakvih srazmera sigurno je doprinela i činjenica da su bilateralni odnosi dveju država na istorijski visokom nivou. Izgradnja se odvijala u dve faze, a za mene je bilo posebno zadovoljstvo što je na tenderu raspisanom za izvođačke radove nove zgrade pobedila jedna srpska firma, jer mi je bilo toplo u duši, što su srpsku školu za srpsku decu u Lovri sazidali srpski majstori.
Danas je moje srce bilo ispunjeno pozitivnom energijom, koju potkrepljuje i činjenica da u našim lovranskim podružnicama ima sve više dece, da će se ove godine obezbediti dodatni kapaciteti za prevoz dece školskim autobusom, da su učionice opremljene interaktivnim tablama, da je sve u poletu i da su danas i od zvanica i od roditelja stigle isključivo pozitivne refleksije. Nadam se da moji roditelji sve ovo vide i da su ponosni na sve što smo postigli", rekla je za naš list dr Jovanka Lastić.
Svečanost je privedena kraju nastupom učenika Srpske osnovne škole iz Lovre i matične Srpske škole "Nikola Tesla" iz Budimpešte. Program su, sa decom, pripremile učiteljice Jelena Vukajlović Kraus, Vesna Rac-Petin, odnosno Anita Vuković, zamenica direktora Srpske škole u Budimpešti.
Коментари