30 godina u misiji sa Srbijom na vezi
Prvi broj besplatnog elektronskog mesečnog magazina "Ogledalo srpsko" Udruženja građana "Most matice i dijaspore" dostupan je čitaocima istoimenog internet portala. Pored intervjua sa Nikolom Selakovićem, ministrom spoljnih poslova i intervjua sa Arno Gujonom, direktorom Uprave za saradnju s dijasporom i Srbima u regionu, predstavljena je i naša redakcija - Program za dijasporu RTS-a. Evo prilike da se podsetimo zajedničkih 30 godina...
To je ona nit koja nas povezuje sa našim ljudima koji žive van granica naše zemlje, jer svako ima nekog ko živi „tamo daleko". Kada se sve te niti spoje i slika raširi, zapravo vidimo još jednu Srbiju u svetu. Mi znamo koliko je svaka takva nit važna za sve nas.
Iako je Program za inostranstvo postojao još krajem sedamdesetih, čiji je urednik bio čuveni Mića Orlović, još jača i bolja veza sa našim rasejanjem uspostavljena je pokretanjem Satelitskog programa RTS-a. Tada, pre nešto više od tri decenije bili smo među prvim televizijama u našem okruženju koje su imale svoj Satelitski program. Danas nismo jedini, informacije su dostupne na „klik" iz bilo kog kraja sveta, ali naš program održao je kontinuitet svog značaja, i poslužio kao primer drugima. Te, 1991, s puno pažnje je oformljena mala ekipa vrhunskih profesionalaca na čelu sa tadašnjim urednikom Jakšom Šćekićem (kasnije Slobodan Bukvić, Borislav Ilić, Miodrag Ilić, Miodrag Popović, Vesna Nešović, Tatjana Ćitić, Dejan Gligorijević, a danas Suzana Gvozdenović Puzović).
I tako... signal je krenuo! Od prvobitnih šest sati programa za Evropu, sada imamo dvadesetčetvoročasovno emitovanje i vidimo se u celom svetu. U današnje vreme, vreme novih tehnologija i milenijalaca, teško je objasniti koliko je jedan televizijski program obradovao svoje gledaoce. Negde, „u belom svetu" dobili su program na maternjem jeziku, pratili su vesti iz zemlje, slušali muziku, gledali filmove, serije, sportske događaje.
Pisali su i zvali svakodnevno, onda kada internet i mobilni telefoni nisu postojojali. Pisma su „putovala" danima ili nedeljama, a pozivi sa fiksnih telefona bili su papreno skupi. Hvalili su, kritikovali, predlagali, na neki način, skupa sa nama su uređivali program. A onda sve češće, razgovori su bili o tome šta će biti ovde...svi smo slutili šta se sprema. Zajedno smo prolazili kroz sve nedaće devedesetih kada nigde nije bilo lako biti Srbin. Informacije su dobijali putem Satelitskog programa, kad, gde, šta, kako... Tako je stizala pomoć, tako je odjeknuo glas naših ljudi širom sveta protiv NATO bombardovanja Savezne Republike Jugoslavije.
Sada je sve to iza nas, ali svako vreme donosi nove, drugačije izazove koji jačaju našu vezu. Uporedo sa pokretanjem programa, vrlo brzo se javila potreba za emisijama koje su namenski posvećene našim ljudima u rasejanju, a tu je i sajt RTS Dijaspora. Najpre je nastala emisija „Most". Sada je to „Srbija na vezi". I trideset godina posle, Program za dijasporu kroz jasno profilisane emisije sa istim ciljem, predstavlja značajan deo javnog servisa. Naše teme su zajedničke, spajaju „tamo" i „ovde". Ovih trideset godina s ponosom ističemo, jer predstavljamo potencijal veze između matice i rasejanja. Čuvamo kulturu sećanja, istoriju, tradiciju, duhovnost, podstičemo očuvanje maternjeg jezika i ćiriličnog pisma, pratimo kulturne događaje, predstavljamo naše ljude u svetu, pratimo njihova dostignuća, podstičemo saradnju, ukazujemo na probleme, podržavamo humanitarne projekte, obeležavamo praznike...
Zato je svaka naša emisija jedna mala misija. Do sada ih je urađeno nekoliko hiljada. Kroz svaku emisiju dajemo doprinos očuvanju identiteta srpskog naroda gde god ima naših ljudi. A ima ih po celom svetu. I svi su nam važni. Da je tako pokazuje odabrana ekipa novinara i urednika, među kojima su mnogi nagrađeni za svoj rad, na čelu sa odgovornom urednicom Suzanom Gvozdenović Puzović.
„Zadovoljstvo je biti na čelu tima ovakvih profesionalaca, a posebno kad znamo koliko gledaocima, bili oni u zemlji ili svetu, znači direktno obraćanje, naš trud da budemo svuda gde su oni, beležeći uspehe i probleme, zajedno nalazeći načina da ponudimo najbolje rešenje za sve ono što ih muči.
Tu nam mnogo pomažu i naši dopisnici sa svih kontinenata, kao i svaki naš gledalac koji može, i mobilnim telefonom da zabeleži sve što je aktuelno i interesantno u njihovom okruženju, i tako postane naš reporter sa lica mesta.
Ponosni smo što uspevamo da pokrenemo i ispratimo do kraja, mnogo toga, od postavljanja temeljaca za podizanje pravoslavnog hrama, kao stožera okupljanja naših ljudi u svetu, do predstavljanja pojedinaca koji su veoma uspešni u svojim profesijama, integrisani u zemljama u kojima žive, i kao takvi, naši su najbolji ambasadori.
Tako svakodnevno, u redakciji Programa za dijasporu u Takovskoj 10 sa vama, 24 sata na vezi su Vesna, Srđan, Dragica, Erna, Olivera, Biljana, Dušan, kao i Vanja koja na podsajtu RTS Dijaspora, beleži sve važno.
Iz večeri u veče, vama poznata lica, Nada, Miša, Boban, Tamara, Tanja, Dragana, Tijana i ja, dočekujemo vas u Studiju 3 u Takovskoj, ili Studiju 9 u Košutnjaku, sa „Dobro došli u emisiju Srbija na vezi", i željom da to bude na obostrano zadovoljstvo još mnogo, mnogo godina", ističe urednica našeg Programa, Suzana.
Jedan od urednika emisije Magazin Srbija na vezi, koji emitujemo svake srede u 21 čas na RTS svet, i subotom u 11.30 na Drugom programu, je i Boban Kovačević:
„Magazin Srbija na vezi predstavlja svojevrsni most povezivanja i umrežavanja naših ljudi na svim kontinentima sa maticom. Veliki akcenat stavljamo na saradnju sa institucijama koje dugi niz godina prate srpsku dijasporu. Jedna od njih je i naša najstarija organizacija „Matica iseljenika i Srba u regionu" koja već više od 7 decenija brine o srpskom rasejanju.
Takođe, na zajedničkom zadatku i usko povezani smo sa Upravom za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu i Ministarstvom spoljnih poslova Republike Srbije. Privrednu aktivnost dijaspore i matice pratimo u saradnji sa Privrednom komorom Srbije. Promovišemo kulturna i muzička dešavanja, pozivamo u goste poznate i priznate naučnike, lekare, umetnike. Predstavljamo i najnovija izdanja Produkcije gramofonskih ploča Radio televizije Srbije, svih žanrova, koja imaju i premijerno emitovanje u našim emisijama".
Portrete naših ljudi u svetu, možete pogledati svakog drugog petka na RTS svet u 18.55 i na Drugom programu u 16.30. Za eMagazin „Ogledalo srpsko", autorka Tamara Drezgić ističe:
„Emisija je deo redakcijskog projekta „Srbija na vezi", ali ima dokumentarnu formu. Kroz
život i rad naših zanimljivih i uspešnih ljudi koji žive na različitim meridijanima govorimo o razlozima za odlazak, integraciji, očuvanju identiteta, susretu različitih tradicija i kultura... Intervjui oslikavaju bogat spektar iskustava i doživljaja. Kao svojevrstan dokument vremena, ovi video zapisi predstavljaju važan segment arhive Televizije Beograd.
U emisiji su govorili ljudi najrazličitijih profesija među kojima su prof. dr Darko Tanasković, prof. dr Jasmina Vujić, prof. dr Dejan Ilić, dr Borko Đorđević, Miloš Šobajić, Hiroši Jamasaki Vukelić, Maja Herman Sekulić, dr Zorica Sarah Mitić, Mirjana
Van Blarikom, vladika Andrej Ćilerdžić, Dobrivoje Tanasijević Den Tana, Dejan Karaklajić. Krajem 2022. emisija obeležava 10 godina postojanja".
Na inicijativu urednika Miroslava Karlice, već dugi niz godina postoji emisija koja je namenjena posebno Srbima iz regiona. Evo zašto:
„Tu je situacija sasvim jasna. Za razliku od dijaspore, Srbi u regionu su autohtoni narod u zemljama gde žive. Tu su već vekovima, o čemu svedoči istorija. Takođe, za razliku od dijaspore u kojoj je život okrenut ka boljoj budućnosti, ovaj naš region je, čini se većim
delom, još uvek zaglavljen u prošlosti. Pre svega mislim na države nastale od republika bivše SFRJ.
Samim tim je i položaj Srba prilično otežan i pun problema. U pojedinim zemljama njihov status još uvek nije formalno pravno rešen, a tamo gde jeste, primena u praksi skoro je nevidljiva. Takođe, brojni su problemi Srba povratnika, izbeglih i raseljenih. Kao dobar primer, mogu da izdvojim Rumuniju i Mađarsku, gde pored statusa nacionalne manjine koji se poštuje i primenjuje, Srbi imaju i svoje predstavnike u parlamentima. Ono što zabrinjava je asimilacija koja je prisutna u svim zemljama, i to je najveći pokazatelj koliko je Srbima van matice neophodna povezanost sa njom. Na sve navedene probleme i mogućnosti njihovog
rešavanja skrećemo pažnju svakog ponedeljka u emisiji koju pripremamo i uređujemo Nada Vukelić i ja, u čemu nam i te kako pomažu naši saradnici, kolege, sunarodnici iz zemalja regiona. Izuzetno dobru saradnju imamo sa Radio televizijom Republike Srpske, TV produkcijom Zajedničkog veća opština Vukovar, RTV Varoš iz Budimpešte, Sponom i Srbtelom iz Severne Makedonije, Srpskom RTV Crne Gore i mnogim drugim", istakao je Miroslav.
Urednički tim emisije „Srbija na vezi" utorkom čine Tanja Adamović i Goran Maslar.
„Sa posebnom pažnjom pratimo aktivnosti naše dijaspore u oblasti filma, pozorišta, muzike...Ponosni smo na saradnju sa Organizacijom srpskih studenata u inostranstvu. Informišemo gledaoce o uspesima naših umetnika koji svojom kreativnošću promovišu srpsku tradiciju, pismo, istorijsko nasleđe... Veliku pomoć imamo od naših dopisnika koji
nam redovno šalju izveštajue o aktivnostima srpskih zajednica sa svih meridijana", kaže Tanja, a Goran je dodao: „Trudićemo se i ubuduće da podržimo sve one koji nas u svetu predstavljaju i čine ponosnima."
Svakog četvrtka, u 18.55 sa vama su, naizmenično Dragana Živojnović i Tijana Paunković.
O svom radu, Dragana Živojnović kaže:
„Predstavljajući naše ljude koji žive i rade u dijaspori, posebno smo ponosni kada imamo priliku da razgovaramo i predstavimo veoma mlade ljude, naučnike, koji se mogu pohvaliti sa dva doktorata.
Stručnjake koji predvode timove za razvoj novih lekova ili automobila. Privrednike koji svojom inicijativom povezuju različita tržišta. Zahvaljujući našim emisijama upoznajemo stručnjake različitih profila, koji su uključeni u brojne nacionalne i međunarodne projekte i koji tako daju najbolji primer mladima šta su prave vrednosti i za šta se vredi zalagati.
Osim nauke i privrede lepoti i raznovrsnosti naših emisija doprinose i umetnici. Mnogi od njih nastupaju po svetski poznatim koncertnim dvoranama ili izlažu svoje radove u čuvenim galerijama. Rado viđeni gosti su nam i sportisti, koji svojim zalaganjem pomeraju granice i obaraju rekorde. Osim afirmisanih naučnika, umetnika i sportista, tu smo da čujemo i damo prostor i onima koji su tek na početku, koji malim koracima i upornošću, sigurno koračaju ka uspehu", naglasila je Dragana.
Tijana Paunković: „Dolaskom u Program posvećen dijaspori otkrila sam ogroman prostor koji omogućava predstavljanje najboljeg što Srbija nudi celoj planeti.Sa divljenjem komuniciram sa talentovanim i kreativnim ljudima čije su aktivnosti i zanimanja vezana za inostranstvo. Posebno zadovoljstvo mi predstavlja činjenica da ovaj program afirmiše pojedince i organizacije zato što oni to zaslužuju kvalitetom svog rada a ne pukom lokalnom popularnošću".
Našem novinarskom timu pripada i Dušan Žarković:
„Program za dijasporu prati i trendove koji se odnose na migracije stanovništva u današnjem svetu. U te migracije uključeni su i Srbi i drugi građani Srbije. Srbija nije više zemlja iz koje se odlazi u svet već sve više postaje zemlja u koju se Srbi i ostali građani Srbije, koji su živeli u inostranstvu odlučuju da se vrate.
Ovaj trend je naročito pojačan usled pandemije Kovida 19. Tehnološki napredak je omogućio mnogim ljudima kojima priroda posla dozvoljava da rade na daljinu. Nije više potrebno živeti u zemlji u kojoj se nalazi preduzeće u kojem pojedinac radi. Pored tehnološkog napretka i postoje i razna ograničenja koja je nametnula pandemija i time navela ne mali broj
naših ljudi da se vrate u Srbiju ili da razmišljaju o povratku. Ljudi koji se vraćaju donose sa sobom kapital, znanja i umeća koja su sticali dugi niz godina. Njihov povratak u zemlju doprineće, kako bržem ekonomskom razvoju Srbije, tako i poboljšati nepovoljnu demografsku sliku naše zemlje".
Za podsajt RTS Dijaspora zadužena je urednica Vanja Vasić:
„Internet portal Radio televizije Srbije je kompletnu podstranicu posvetio dijaspori. Na podsajtu RTS Dijaspora nalaze se vesti i događaji iz srpskog rasejanja, teme od posebne važnosti za dijasporu, programske novosti, kao i vesti iz matice koje se tiču naših sunarodnika u svetu.
Osim toga, na podsajtu RTS Dijaspora postoji i video segment koji je zamišljen kao mesto kratkih video razglednica iz srpskog rasejanja.
Podsajt Dijaspora RTS ističe čvrstu saradnju sa srpskim organizacijama i institucijama, kao i sa elektornskim i štampanim medijima srpske dijaspore. Možete nas pratiti i na društvenim mrežama, na Fejsbuku i Tviteru, a naše stranice su Dijaspora RTS i
RTS SVET", poručuje Vanja.
Mirjana Raičević Tasić dugogodišnji je urednik Medijske mreže srpske dijaspore, serijala srpskih nezavisnih produkcija iz sveta. To je segment koji bitno određuje svrhu programa RTS SVET.
„Taj pionirski projekat pokrenut je 2009. godine, sa težnjom da se širi i sa ciljem da jednog dana, svako područje u svetu, koje je naseljeno značajnom srpskom populacijom, bude medijski pokriveno.
Ta misija je do danas u značajnoj meri ispunjena, s obzirom na to, da danas Medijska mreža srpske dijaspore, sa 10-12 srpskih produkcija iz evropskih zemalja, Amerike i Australije čije emisije redovno emitujemo na programu RTS SVET, pokriva tri kontinenta, i da sadržaje emitujemo upravo iz zemalja u kojima živi veliki broj Srba.
Za vremenski period od punih dvanaest godina, koliko postoji Medijska mreža, emitovano je oko 2.000 emisija.
Polučasovne TV emisije iz Francuske, Austrije, Mađarske, Rumunije, Slovenije, Hrvatske, kao i iz prekookeanskih zemalja, Amerike i Australije oslikavaju život, rad i organizovanost Srba u tim zemljama. To su emisije Povratna karta, autora Vladana Jočića iz Pariza, Spona, autorke Vere Marjanović iz Beča, Stari putevi novi horizonti, autora Milovana Terzića iz Ljubljane, Srpski ekran, urednice Snežane Milivojević iz Budimpešte, Srpski vidici u Rumuniji, autora Mime Obradova iz Temišvara, Hronika Slavonije, Baranje i Zapadnog Srema, urednice Jadranke Jaćimović iz Vukovara.
Emisije iz Australije: Srbi sa Petog kontinenta, urednika Dragana Gavrilovića iz Melburna, To smo mi u Australiji, autora Dragana Carana iz Sidneja, Iz Perta do Beograda, autorke Sanje Vuksanović iz Perta, kao i emisije iz SAD: Srpska razglednica iz Amerike, autora
Aleksandra Žigića iz Čikaga i Američki san, autora Dragana Rakonjca iz Los Anđelesa, imaju poseban značaj upravo zbog prevelike udaljenosti od matice.
Dopisnici-saradnici, pored emisija, redovno nam šalju TV priloge o događajima, ali i o našim zanimljivim, talentovanim i uspešnim ljudima u dijaspori, koje plasiramo u našim dnevnim emisijama", istakla je Mirjana za „Ogledalo srpsko".
I da dodamo još nešto, za nas veoma važno. Naš tim čine i: Vesna Stevanović, Olivera Domanović, Srđan Praljak, Dragica Gačić, Ernestina Gligorijević, Branka Lolić, Biljana Raković, Jasmina Jevtić, Marija Sredojević i Vladan Rakić.
Pored emisija „Srbija na vezi", „Magazin Srbija na vezi" i „Srbija na vezi-portreti" pažnju gledalaca privlači i veliki broj emisija snimljenih na terenu, među kojima su „Zapisi iz regiona", serijali „TV minijature" i „Naši susreti". Sve to možete pogledati na Ju tjub kanalu Programa za dijasporu i RTS planeti.
Budite sa Srbijom na vezi! Vidimo se!
Коментари