Ne postoji tačan broj Srba u rasejanju

Naša država je pokušala da na svoj način prebroji Srbe u svetu, ali smatram da je time načinila dve greške. Prva je prebrojavanje državljana Srbije u rasejanju preko državnog popisa. Naime, tokom poslednjeg popisa nisu izjašnjavani i prebrojavani Srbi u inostranstvu, već su njihovi rođaci u matici pitani da odgovore - koliko članova vaše porodice živi i radi u dijaspori?

Dobijeni rezulatat broja Srba iseljenih u stotinu država sveta u ovakvom popisu stanovništva od 299.900 ljudi je pogrešan i smešan. Samo u Austriji živi i radi 120.000 državljana Srbije.

Druga greška se čini kada se, da bi se istakao problem iseljavanja iz matice, govori da je "polovina Srba u inostranstvu" ili da "nas je više u inostranstvu nego u Srbiji". Ovo ima za posledicu da se u Srbe u rasejanju ili van Srbije ubrajaju i Srbi iz drugih otadžbinskih zemalja - BiH, Crne Gore, Severene Makedonije i Hrvatske.

U Zakonu o dijaspori i Srbima u regionu Srbi su podeljeni tako da su ove otadžbinske zemlje svrstane u region. Mi iz Srbije u njih (BiH, Crna Gora i Severna Makedonija) ulazimo sa ličnom kartom, jer to su naše srpske zemlje. Srbi iz ovih država, BiH, Crne Gore, Severene Makedonije i Hrvatske, nisu nikad živeli u Srbiji i nisu se iseljavali ih nje, da bi bili svrstani u iseljene ili rasejane u inostranstvu.

A kako oko 1,5 miliona Srba živi u BiH, to je ta stvaka veoma značajna onima koji broje srpski narod i tvrde da nas ima "5 miliona van Srbije".

Srbi u regionu žive u Mađarskoj, Rumuniji, Bugarskoj, Sloveniji - nema ih ni 130.000. Srbi u otadžbinskim zemljama su, po meni, Srbi u okruženju, u stalnom kontaktu sa maticom. To su Srbi u BiH, Crnoj Gori, Severenoj Makedoniji i Hrvatskoj.

Prema mojima podacima u dijaspori i regionu ima oko 2,5 miliona Srba iz svih srpskih zemalja. Pioniri iseljevanja od pre dve veka su pomrli i sahranjeni su ili kod kuće ili u tuđini. Prva generacija iseljenika iz šezdesetih godina prošlog veka u prekomorskim i evropskim državama se penzionisala i većinom vratila u Srbiju i druge otadžbine. Njihova mesta zauzela je deseta generacija iseljenih Srba, za koje se tvdi da ih je samo iz Srbije oko 650.000.

Srbi iz Srbije poslednjih decenija u većini naseljavaju SAD, Skandinaviju, Austriju, Švajcarsku, Englesku, Emirate, Italiju i Francusku. U ostalih stotinu država sveta borave Srbi iz BiH, Crne Gore, Hrvatske i Severne Makedonije. Oni čine većinu iseljenih u Australiji, Srednjoj i Južnoj Americi, Kanadi, Nemačkoj, zemljama Beneluksa, Španiji, Turskoj, sever Afrike, Kinu i Novi Zeland.

Prebrojavanje srpskog naroda u otadžbinskim zemljama i svetu nam je neophodno da bismo definisali komplento srpsko nacionalno biće. Da bismo znali da li nas ima 11 miliona ili manje u čitavom svetu. Da bismo registrovali naše nacionalne tragove na planeti Zemlji, kojih, po meni, ima najmanje 350.000. Samo u SAD postoji šest gradova za nazivom Beograd (Belgrade). U Ukrajini imamo ostatke dve srpske države Nova Serbia i Slavenoserpska.

Mi, Srbi, imamo širom sveta osamdesetak ambasada i konzulata, 27 eparhije PSC, više od 600 memorijala, većinom grobnica i spomenika u inostarnstvu, imamo 300 klubova, udruženja i saveza i na stotine drugih srpskih institucija, ustanova i obeležja. Imamo osmoro dobitnika američkog Oskara. Našoj javnosti ovih podaci nisu dovoljno poznati i ona nema svest o celokupnom srpskom nacionalnom biću.

Žalosno je, ali istinito da je nas Srba sve manje. A živimo u 159 država sveta. Pored pada mortaliteta, Srbi nestaju i tako to se veoma brzo u tuđini asimilišu. Srbi su svetski prvaci među iseljenima po uzimanju stranog državljanstva u Austriji (80.000), Nemačkoj (90.000), Australiji i SAD. Zbog toga je broj popisanih Srba, na primer, u SAD pao sa 350.000 na 175.000, a u Australiji sa 120.000 na 69.000 Srba.

Prebrojavanjem srpskog naroda dobićemo pravu sliku o njegovom postojanju u državama sveta i otadžbinskim zemljama, njegovom statusu i njegovom nacionalnom identitetu.

Uprava za dijsaporu i Srbe u regionu pri Ministarstvu spoljnih poslova je pre par godina izradila Projekat prebrojavanja Srba u rasejanju. On je predviđao naučno-istraživački rad po svim kontinentima i državama u kojima žive Srbi. Uradila bi se i analiza zvaničnih dokumenata stranih ambasada, koje daju useljeničke vize, Biroa za izbeglice, Centre za migracije, Komisije UN za migracije, Eparhija SPC u svetu, naših krovnih organizacija i sam popis u Srbiji i drugim otadžbinskim zemljama o iseljenom narodu. Ovaj nacionalni projekat bi se radio najmanje dve godine, ali za to do sada nisu izdvojena sredstva.

Izgleda da nam je lakše da nagađamo da nas u svetu, van Srbije, ima oko 5 miliona.