Sad ili nikad: Zahtev za Rezolucijom o ustaškom genocidu nad Srbima

Pod sloganom „Sad ili nikad“ Udruženje logoraša Jasenovca, Subnor i Zajednice udruženja žrtava Drugog svetskog rata zahtevaju od Skupštine Srbije usvajanje Rezolucije o ustaškom genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima u periodu 1941-1945. godine, kao i ustanovljavanje Dana genocida nad Srbima u 20. veku.

Sredinom marta Narodnoj Skupštini Republike Srbije dostavljen je Predlog Rezolucije o ustaškom genocidu Nezavisne Države Hrvatske (NDH) nad Srbima, Jevrejima i Romima (1941- 1945), kao i zahtev da se 28. april proglasi za Dan genocida nad Srbima u 20. veku, a povodom 80 godina od početka ustanka srpskog naroda protiv fašizma, kao i ujedno 80 godina od uspostavljanja NDH, odnosno početka genocida.

U dopisu predsedniku Skupštine Republike Srbije Ivici Dačiću, koji su potpisali predsednik Udruženja logoraša Jasenovac Slavko Milinović, predsednik Subnora Srbije general major Vidosav Kovačević i predsednica Zajednice udruženja žrtava Snežana Dragosavljević, sugeriše se da se predložena Rezolucija usvoji po hitnom postupku do 22. aprila, na Dan proboja Jasenovca.

Ukazujući da za razliku od do sada dva puta bezuspešno podnošenog Predloga ove Rezolucije, 2016. i 2017., zbog nepostojanja skupštinske većine, u ovom sadašnjem Predlogu, koju je inače sačinio tim međunarodnih eksperata, ističe se da je sada prilika za usvajanje jednog ovakvog dokumenta jer Skupština ima apsolutnu većinu koja bi to podržala.

U dopisu se navodi da su za jednu ovakvu rezoluciju povoljne i međunarodne okolnosti i podseća da je austrijska vlada 2018. usvojila zakon kojim je zabranila upotrebu ustaških obeležja povodom manifestacije u Blajburgu, a zatim i da je Svetski jevrejski kongres iz Njujorka zatražio od Hrvatske da osudi genocid u Jasenovcu i samu NDH.

Takođe se podseća i da je Koordinacija jevrejskih opština Hrvatske, uz podršku antifašističkih organizacija i drugih etničkih zajednica, podnela ove godine zvaničan zahtev Vladi i Saboru Republike Hrvatske za donošenje Zakona o zabrani upotrebe ustaškog pozdrava „Za dom spremni" i ustaških simbola.
U dopisu se narodni poslanici takođe podsećaju da je i Kongres SAD, 2019., usvojio sličnu rezoluciju koja se odnosi na genocid nad Jermenima, zatim i na UN Rezoluciju o holokaustu usvojenu 2005.g., na zahtev Izraela, kao i na odluku svetske organizacije da se dan oslobođenja Aušvica, 27. januar 1945.g., proglasi Međunarodnim danom holokausta koji danas UN i 95 zemalja sveta obeležavaju.

I, na kraju, dopis podseća da su i Institut za holokaust „Šem Olam" iz Izraela i Međunarodna ekspertska grupa GH-7 bili pokrovitelji donošenja Jerusalimske deklaracije o Jasenovcu, 19. novembra 2019.g., a i da je Republika Srpska još 2016.g., usvojila Deklaraciju o genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima.

Podršku usvajanju Rezolucije o ustaškom genocidu NDH nad Srbima, Jevrejima i Romima podržali su i mnogi domaći i strani intelektualci i organizacije, među kojima akademik Ljubodrag Dimić, akademik Vasilije Krestić, akademik Jelena Guskova, istoričar Mirko Galaso sa Univerziteta Udine u Italiji, Institut za holokaust iz Izraela, Institut za Jasenovac iz Njujorka i drugi.

понедељак, 23. децембар 2024.
5° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње