Bečki tragovi Srba

Akademika Svetlanu Matić iz Beča obradovala je vest da je Uprava za saradnju sa dijasporom i Srbima u regionu odlučila da sufinansira njen projekat postavljanja spomen-ploče Mini Karadžić u austrijskoj prestonici.

"Krajem prošle godine podnela sam zahtev bečkim vlastima da na jednoj od kuća u kojoj je živela Mina Karadžić (1828-1894) postavimo spomen-ploču u znak sećanja na ovu austrijsku slikarku i književnicu, ali i sekretara srpskog prosvetitelja i svog oca, Vuka Stefanovića Karadžić. Dobila sam odobrenje i Kućnog saveta zgrade i bečkih vlasti, tako da sam rešila da uz pomoć otadžbine Srbije, kao i Srba u Austriji podignemo još jedan spomenik Srba u Beču" priča nam akademik Svetlana Matić.

"Mina je malo poznata kao stvaralac našoj i austrijskoj javnosti. Bila očev sekretar, vodila njegovu čitavu korespodenciju sa svim uglednim ljudima toga vremena i prevodila srpske narodne umotvorine na nemački jezik. Radila je na povezivanju srpskog i austrijskog naroda, što me inspirisalo da po Mini nazovem naše društvo i da joj podarimo spomenik u Beču. Ovo će biti 41. po redu srpski trag u austrijskoj prestonici, koja je danas glavni grad srpske dijaspore" kaže Svetlana Matić, koja je napravila kartu sa nazivom "Bečki tragovi Srba".

U Beču danas živi i radi 190.000 Srba. Najveću grupu čine državljani Srbije njih 72.518. Prisustvo Srba u Beču evidentno je i pre i posle ukidanja turske opsade 1683. godine. Posle toga masovno naseljavaju deo grada Ratzenviertel (Raška) izvan zidina prestonice. Za pravoslavne podanike, pretežno trgovce, postojala je parohija i kapela svetog Georgija na Štajerhofu, u koju su uključeni, već od 1726. godine i Srbi.

"Godine 1860. u carskom gradu osnovana je prva Srpska pravoslavna crkvena opština. Osvećenje prve srpske crkve Sveti Sava bilo je 1893. godine u Beču, a svečanosti je prisustvovao i car Franjo Josif. Danas postoje Saborna crkva Svetog Save, u kojoj je sedište Eparhije austrijsko-švajcarske SPC, zatim crkva Rođenja presvete Bogorodice, crkva Vaskresenja Hristova, crkva Uspenja presvete Bogorodice i hram Presvete Bogorodice u Nojlerhenfeldu. Ovo su pored Ambasade Republike Srbije najvažnija srpska zdanja u Beču" precizira Svetlana Matić, koja na svom spisku ima još 35 srpskih toponima.

U austrijskoj prestonici nalazi se i Generalni konzulat Republike Srbije, Misija Republike Srbije pri UN, Predstavništvo Republike Srpske, Predstavništvo Privredne komore Srbije, Zajednica srpskih klubova, Udruženje srpskih klubova u Austriji, i Srpski kulturni centar "Stevan Mokranjac", koji imaju svoje prostorije.

U austrijskom prestonici postoje i danas kuće u kojima su živeli i stvarali srpski velikani. Spomenici kulture grada Beča su kuća Dositeja Obradovića, kuća Vuka S. Karadžića i Mine Karadžić, kuća Branka Radičevića i kuća Jovana Jovanovića Zmaja.

Svoje spomen-ploče u Beču imaju Ruđer Bošković, Matija Vuković, Miša Dimitrijević, Vuk S. Karadžić, Laza Kostić, Petar Petrović Drugi Njegoš, Dositej Obradović, Petar i Paula Preradović, tvorac austrijske himne, Branko Radičević. A spomen- ploče imaju naši gradovi Beograd, Petrovaradin i Senta" nabraja Svetlana Matić.

Postoje i biste Vuka S. Karadžića, Ruđera Boškovića i Nikole Tesle u Tehničkom muzeju. Na gradskom bečkom groblju su nadgrobni spomenici kneza Srbije Aleksandra Karađorevića, princa Mirka Petrovića Njegošai Danila Petrovića Njegoša.

"Na inicijativu SPKD "Prosvjeta" i opštinske vlasti 9. Bečkog okruga 2014. godine otvoren je Spomen park, koji nosi ime po ratnom heroju i humanisti Diani Budisavljević. Sam Beč ima 40 srpskih tragova, a još toliko ih ima širom Austrije. Planiramo, na primer, da postavimo bistu Nikole Tesle na Tehnološkom fakultetu u Gracu, gde je studirao. Svi ovi srpski tragovi u austrijskoj prestonici i provinciji čine jedan kompleks srpske kulturne baštine u tuđini, koji treba negovati i razvijati. Mislim da ovo bogato srpsko nasleđe treba da posećuju školske i studentske eksurzije iz otadžbine, kako bi mladi širili svoja saznanja o Srbima koji su stvarali u inostranstvu i negovali svoj nacionalni identitet" zaključuje akademik Svetlana Matić, osnivač i predsednica Srpsko-austrijskog kulturnog društva iz Beča. 

понедељак, 25. новембар 2024.
15° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње