Dani Srbije u Frankfurtu po prvi put

Frankfurt je grad koji je sedište Evropske banke, grad velikih razlika u arhitekturi ali i grad u kome živi i radi više od 50 hiljada Srba. Zbog naše velike zajednice, Konzulat Republike Srbije organizovao je predstavljanje kulture i običaja našeg naroda.

Branko Radovanović, generalni konzul Republike Srbije u Frankfurtu, naglasio je:

"Jedva čekaju da se nešto ovakvo organizuje. Na nama je samo da damo ideju, i da ih uputimo šta bi to bilo najbolje, kako bi mi to mogli nemačkoj publici da se predstavimo, moja ideja je uvek da je to kultura".

Povod za organizovanje ovakve manifestacije je i humanitarnog karaktera, jer će ceo prihod ići za obnovu poda u srpskom Hramu, koji je naša crkva kupila od evangelističke 2012. godine. Otac Simon Turkić, starešina Hrama Hristovog Vaskrsenja u Frankfurtu kaže „sada ga sređujemo, opravoslavljujemo, i ukrašavamo na najlepši mogući način".

Peti po veličini grad u Nemačkoj, a najveći u pokrajini Hesen, ima jako bogatu istoriju i tradiciju. Danas je stečište za oko 200 nacija, jer podržava različitosti. A srpsko kolo igralo se na jednom od glavnih Trgova u Frankfurtu.

"Svako od nas ima jednu veliku manu - ima sve osim rodne grude. I pokušava da svojim nasleđem prenese šta znači Srbija, šta znači to kada nisi tu i boli te kada nisi tu" kaže Goran Tomić iz Srpskog kulturnog centra.  

Naš konzulat u Frankfurtu uživa veliko poštovanje, među gostima koji su podržali manifestaciju, bio je i gradonačelnik Bat Homorga, grada sa najviše žitelja koji su milioneri.

"Srbi su jako dobro integrisani u našu zajednicu. Veliko je zadovoljstvo raditi sa njima, živeti i deliti našu kulturu" izjavio je Alexander Hejes, gradonačelnik Bad Homburga.

U produžetku trga gde se igralo srpsko kolo je i plato sa Geteovim spomenikom, a malo dalje niz ulicu nalazi se centar moći Nemačke i njihova berza. Ali ipak, biser ovog grada je svakako čuvena zgrada Opere, a tamo nas je čekao predstavnik mlade generacije.

Andreja Lović, predsednik odbora za omladinu u Hesen, naglašava "Mi moramo da sačuvamo naš srpski identitet, naš jezik, naše ćirilično pismo, i moramo da se potrudimo da ta neraskidiva veza između Republike Srbije, kao matice, i ljudi u rasejanju, da se ta veza ne prekida".