уторак, 04.06.2019, 11:50 -> 14:16
Извор: Рада Рајић Ристић
Ivana Stojiljković: Srpska zajednica dobro integrisana, ali ne zaboravlja tradiciju
Od 3. januara 2019. godine Ivana Stojiljković vrši dužnost generalnog konzula Republike Srbije u Trstu, a pod jurisdikcijom Konzulata su tri italijanske regije. "Dobar prijem i širom otvorena vrata na koji sam naišla u sve tri regije, kada su u pitanju svi predstavnici italijanske vlasti i institucija, doveli su do toga da već prvih meseci mog mandata započnemo brojne projekte jačanja naše ekonomske, privredne i kulturne saradnje", kaže konzul Ivana Stojiljković. Intervju koji je dala našoj kulturnoj poslenici i pesnikinji Radi Rajić Ristić prenosimo u celini.
Tek ste nekoliko meseci u našem konzulatu u Trstu. Kako ste se snašli i koji su prvi rezultati?
"Zahvaljujući izuzetnom gostoprimstvu Italijana, kao domaćina, i njihovom poštovanju prema našoj zajednici u Italiji, kao i sjajnoj srpskoj dijaspori u ove tri regije koje su pod jurisdikcijom Generalnog konzulata (Friuli Venecija Đulija, Veneto i Trentino Alto Adiđe), osećam se kao da sam već godinama ovde i od prvog dana sam veoma aktivna.
Pored procedure predstavljanja svim predstavnicima italijanske vlasti, od republičkog do lokalnog nivoa, uspela sam za veoma kratko vreme da upoznam veliki deo naše dijaspore prisustvujući njihovim proslavama i manifestacijama.
Dobar prijem i širom otvorena vrata na koji sam naišla u sve tri regije, kada su u pitanju svi predstavnici italijanske vlasti i institucija, doveli su do toga da već prvih meseci mog mandata započnemo brojne projekte jačanja naše ekonomske, privredne i kulturne saradnje.
Koristeći momenat važnih privrednih promena i najavljenih brojnih ulaganja, naročito u Regiju Friuli Venecija Điulija i Veneto, trudila sam se da na svim važnim susretima istaknem značaj, poziciju i potencijale naše Srbije kao veoma važnog budućeg partnera. Složili smo se da je važno, pre svega, ojačati naše saobraćajne veze tako da sam ponovo inicirala uvođenje direktnog avio leta kao i brzih vozova na relaciji Beograd-Trst, koji bi, pored putničkog, podrazumevali i redovan kargo saobraćaj. Trenutno se rade ozbiljne analize i projekti. I Beograd i Trst predstavljaju velike raskrsnice veoma važnih puteva koji spajaju zapad i istok. U tome je osnov naše saradnje koja će u budućnosti doneti brojne blagodeti za naše države i narode.
Ovih dana se sastajem sa svim većim privrednicima ovih regija na temu planova za buduću saradnju sa Republikom Srbijom."
Kakva su Vaša iskustva posle nekoliko meseci službe u Trstu?
"Iskustva su veoma pozitivna. Italija je veoma blagonaklona srpskoj zajednici u svakom gradu, ali ono što je još važnije, imamo predivnu dijasporu. Poštenje i domaćinsko ponašanje razlog su što su državljani Srbije danas najomiljenije komšije i najiskreniji prijatelji Italijanima. Veoma sam ponosna zbog toga. U ovakvim uslovima je podjednako i zadovoljstvo i odgovornost raditi i zato sam od prvog dana rešila da iskoristim jake odnose naša dva naroda, brojne i kulturne i privredne aktivnosti naše dijaspore, snažan ekonomski momenat i privredni progres ovog dela Italije i da širom otvorimo vrata saradnje u svim oblastima, na obostranu korist.
Srpska zajednica će, sa svim svojim kvalitetima i zalaganjima, ubuduće biti mnogo vidljivija i jasnije će videti rezultate svojih angažovanja."
Koja je problematika naših građana u regionu Veneto i Friuli Venecia Điulija kad je u pitanju putna isprava - pasoš?
"Po tom pitanju, uglavnom, nema problema. Naročito ako su u pitanju redovne zamene isteklih putnih isprava. Generalni konzulat u Trstu je na usluzi svim našim sugrađanima koji se nađu na teritoriji Italije. Dnevno odrađujemo i do pedeset zahteva za putne isprave. Problemi se mogu javiti prilikom gubljenja dokumentacije i procesa utvrđivanja identiteta, ali za naše konzularno osoblje nema nerešivog problema.
Pored Generalnog konzula, u Konzulatu radi još šestoro veoma stručnih ljudi sa dugogodišnjim iskustvom koji se bave konzularnom problematikom i rešavaju probleme naših državljana. Iako postoji propisano radno vreme, mi smo na usluzi svakog dana u sedmici, 24 sata dnenvo."
Zbog čega se još naši državljani obraćaju konzulatu?
"Generalni konzulat ima veoma široke nadležnosti, a osnovni zadatak je zaštita prava i interesa građana R.Srbije. Pored putnih isprava i putnih listova, konzulat se bavi i zahtevima za državljanstvo R.Srbije, pružanjem međunarodne pravne pomoći u građanskim i krivičnim stvarima i uručenjem dostava našim državljanima. Takođe, uključeni smo u pitanja porodično pravne zaštite, posebno kada su pitanju problemi starateljstva nad decom. Pružamo, po zahtevu, pomoć našim državljanima koji su uhapšeni na našem jurisdikcionom području.
Bavimo se imovinsko-pravnim odnosima i ostavinama, izdajemo razne potvrde, izdajemo sprovodnice za prenos preminulih državljana. Vodimo evidenciju vojnih obveznika i, veoma važno, vršimo matičarske poslove i legalizaciju-overu javnih isprava, potpisa i rukopisa, upis novorođene dece u matične knjige i, sve češće, sklapanje "konzularnih brakova" između naših državljana, koje se obavlja u našem Konzulatu."
Koji su Vaši ciljevi i planovi u okviru Vašeg mandata?
"Moj cilj je da, pre svega, budem dobar ekonomski, politički i kulturni predstavnik svoje države i Vlade Republike Srbije, koji su mi ukazali poverenje. Da otvorim sva vrata i podstaknem saradnju u svim oblastima između naše dve zemlje, a to znači da dođem do svakog predstavnika svih nivoa vlasti, institucija, firmi, privrednika...predstavljajući svoju Srbiju i njene potencijale za buduća partnerstva.
Ništa manje važno, negovanje dobre saradnje sa udruženjima naše dijaspore i pružanje pomoći u kontaktu sa maticom Srbijom, kao i lokanim i regionalnim novoima italijanske vlasti. Učešće i podrška u svim aktivnostima naših udruženja, koji daleko prevazilaze samo kulturne manifestacije, već su veoma ekonomski i politički aktivni u interesu Srbije.
Dokaz tome su aktivnosti Saveza Srba u Italiji da, zajedno sa italijanskim intelektualcima, pokrenu u Parlamentu Italije debatu o pitanju mogućnosti povlačenja priznanja JPN Kosova i Metohije, kao i podrška otkrivanju istine o štetnosti osiromašenog uranijuma tokom bombardovanja 1999. godine na zdravlje svih koji su mu bili izloženi. Kao narodni poslanik, zajedno sa dr Darkom Laketićem, bila sam osnivač i potpredsednik srpske skupštinske Komisije za utvrđivanje posledica bombardovanja pri čemu su nam Italijani i predstavnici njihove Komisije bili najveća podrška i pomoć."
Kako vidite naše državljane u Italiji? Drugu i treću generaciju?
"Biću iskrena, i dalje ih vidim kao državljane Srbije koji su nedavno prešli granicu. Da li zbog sličnih mentaliteta, blizine Srbije ili njihovih jakih udruženja i aktivizma, u većim gradovima ove tri regije često imate osećaj da ste u Srbiji.
Prema zvaničnim podacima, u Italiji boravi oko 70 hiljada naših državljana, iako se smatra da taj broj prelazi sto hiljada. Najveći broj je na jurisdikcionom području Generalnog konzulata u Trstu, po nekim procenama i do 50 hiljada.
Naša dijspora je jako dobro organizovana u preko dvadeset udrženja koja međusobno sarađuju. Pre dvega neguju srpski jezik, veru i kulturu i nećete naći nijedno naše dete u Italiji da ne govori maternji jezik. Njihova česta okupljanja i značajne manifestacije razlog su što se širom Italije vrlo često čuje srpska pesma i srpsko kolo, u koje se vrlo rado uhvate i Italijani. Takođe se neguje i naša tradicionalna srpska trpeza."
Smatrate li da su se naši ljudi integrisali u italijansko društvo?
"Jesu i svojim aktivnostima predstavljaju omiljene sugrađane koji poštuju zemlju domaćina i rade u pravcu njenog razvoja i blagostanja, ali nikada ne zaboravljaju svoje poreklo i interese svoje domovine."
Postoji li bojazan da će se naši potomci potpuno asimilovati?
"Za druge države nisam sigurna, ali za naše ljude u Italiji tvrdim da takva bojazan ne postoji. Ovde sva deca pohađaju srpsku dopunsku školu, govore srpski jezik i znaju istoriju i običaje svog naroda i svako dete zna da igra srpsko kolo. Srce vam je puno kada ih vidite na predstavama. Oni će podjednako čuvati svoje poreklo, versko i kulturno nasleđe kao što to čine deca u Srbiji", rekla je konzul Ivana Stojiljković.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар