Čudotvorci od kojih bolesti beže

Sveti Jakov duhovno je čedo vladike Nikolaja Velimirovića. Pre nego što je dao monaški zavet zvao se Radoje Arsović. Sveti učenik, svetog učitelja vladike Nikolaja Velimirovića, na Sorboni i Monpeljeu stekao je dva doktorata iz oblasti prava i filozofije.

Kraljevina Jugoslavija poverila mu je diplomatsku službu u Francuskoj. Dvostruko zvanje doktora nauka i diplomatski posao zamenio je monaškim zavetom, zadivljen bogosluženjem vladike Nikolaja Velimirovića.

Sve njegovo bilo je usmereno ka Višnjem i zagledano u radost večnosti i susret sa Gospodom i svim svetima. Bio je strog prema sebi, a prema njemu bili su nemilosrdni komunisti, pa su ga na smrt pretukli u Požarevcu dok je nosio u manastir Tumane oko 50kg štampanog misionarskog materijala "Oče naš" i "Simbol vere". Na smrt pretučen upokojio se u 53-oj godini godini života.

Sahranjen je 1946. godine, po ličnoj želji, u manastiru Tumane, a pre četiri godine njegove svete mošti prenesene su u manastirsku crkvu.

Manastir Tumane star je više od pet i po vekova. U čast Svetog Zosima Sinajita, podigao ga je Miloš Obilić, vojvoda kneza Lazara, pre odlaska u boj na Kosovo. Sveti Zosim, svoje poslednje monaške dane, proveo je u kamenoj isposnici, u gustoj bukovoj šumi, u neposrednoj blizini manastira Tumane.

Molitvama Svetom Jakovu, Božijem ugodniku, mnogi verujući su iscelili svoje telo i neutešnu dušu, pa su i došli 21. oktobra u manastir Tumane da mu se molitveno zahvale.

U ime svete Tumanske porodice, iguman manastira, otac Dimitrije, od ranog jutra pozdravljao je reku vernika koja se slivala u portu ove nadaleko čuvene svetinje, rečima: "Dobro nam došli, rode naš".

Verujući narod došao je da se zahvali i za pomoć zamoli tumanske svetitelje, Svetog Zosima i Svetog Jakova, čije svete mošti počivaju u manastirskoj crkvi a za koje narod tvrdi da su čudotvorci od kojih bolesti beže.