U Budimpešti održana nova Radionica kreativnog pisanja

Gost redakcije srpskog nedeljnika u Mađarskoj i Univerziteta ELTE, bila je prof. dr Danica Aćimović, univerzitetski profesor iz Novog Sada, filmski i TV teoretičar i kritičar, autor brojnih dokumentarnih filmova i dugogodišnji urednik Dokumentarnog programa RTV Vojvodine, saznajemo od Milane Motike iz Srpskih nedeljnih novina.

Radionica je trajala gotovo dva i po sata, tokom kojih je prostor biblioteke bio ispunjen do poslednjeg mesta. Pored studenata srpskog i drugih južnoslovenskih jezika, predavanje su pratili i zaintresovani učenici Srpske gimnazije Nikola Tesla iz Budimpešte, ali i neki od čitalaca Srpskih nedeljnih novina. Ovoga puta, tema radionice bila je Scenario kao književna vrsta, a gošća je osim teorijskog dela, na zanimljiv način i uz mnogo praktičnih primera, objasnila slušaocima kako se piše scenario za dokumentarni, a kako za igrani film, odnosno pozorišnu predstavu i TV emisiju.

Zanimljiv način izlaganja držao je sve vreme pažnju brojnih učenika radionice, koji su i sami neretko učestvovali u razgovoru, postavljajući pitanja i dopunjujući tribinu svojim iskustvima.

Gošća je istakla da joj je uvek posebno zadovoljstvo kada na svojim predavanjima ima informisane slušaoce, kao i sagovornike. Uz pomoć audio-vizuelnog materijala, na konkretnim primerima dokumentarnih filmova, na kojima je profesorka Aćimović radila, objašnjen je proces stvaranja pokretne slike, uz navođenje primera dovitljivosti i kreativnosti, koje zahteva posao scenariste, kako se početna ideja ne bi izgubila.

Nagrađivana brojnim domaćim i međunarodnim nagradama za dokumentarna filmska ostvarenja, gošća je objašnjavala kako se i mali budžeti mogu uspešno iskoristiti, ukoliko stvaraoci imaju dovoljno mašte i kreativnosti. Prisutni su pogledali delove dokumentarnog filma o Lazi Kostiću, koji je snimljem 1986. godine, kao i tri epizode ("Postojbina", "Skitija", "Zenit i smiraj") dokumentarne serije "Seobe", snimljene po scenariju Danice Aćimović, u koprodukciji TV Novi Sad i Mađarske televizije - TV Pečuj, povodom 300. godišnjice Velike seobe.

Prof. dr Danica Aćimović nam je, po završetku radionice, objasnila da je cilj predavanja bio da studentima, gimnazijalcima i svima ostalima, koji su zainteresovani za ovu oblast, prenese znanje i iskustvo koje je stekla dugogodišnjim radom u dokumentaristici.

"Oni su deca trećeg milenijuma i radije gledaju televiziju i koriste internet, nego što čitaju. Na osnovu svog pedagoškog iskustva, sve sam svesnija da se čita sve manje, pa sam išla obrnutom zaintrigiranošću. Htela sam da im predočim kako nastaje i šta je preteča toga što oni danas gledaju. Često nisu ni svesni da sve to što se vidi kao vizuelni prikaz, prvo bude na papiru. Ali, da bi se stavilo na papir, moraju se najpre poznavati razni zanati, zanimanja, razne veštine. Naravno da prvo treba biti pismen i znati svoj jezik, ali treba znati i jezik pokretnih slika i jezik kamere, televizije i novih medija, uključujući internet. Odlučila sam da naslov bude Scenario kao književna vrsta. Oni su čitali, ili bar znaju za Šekspira i da su do nas dolazila dela prošlih vekova i prošlih autora. Ta su dela vredna baš zato što su prošla kroz vekove i prenela neku ideju koju je jedan čovek, stvaralac imao u glavi, a stoje još uvek na papiru.

Gošća je napomenula da je odlučila da prikaže scenarije vezane za ličnosti za koje je predpostavljala da su budimpeštanskim studentima i đacima poznate i bliske, pa je tako bilo reči i o Lazi Kostiću.

"Za kraj sam ostavila Seobe. To je jedna večna tema, naročito značajna za Srbe u Mađarskoj, kao i za nas, Srbe iz Vojvodine. Tema je provokativna, odgovorna, izazovna i koja kroz decenije ne gubi na važnosti. Mi moramo imati odnos prema svojoj prošlosti, jer ko ne poštuje prošlost, neće imati ni tako dostojanstvenu budućnost", istakla je gospođa Aćimović.

Tokom predavanja, iz ruke u ruku prisutnih slušalaca "prošetala" je knjiga reditelja Srđana Dragojevića Pre nego što crvima kažem zdravo, koja sadrži nerealizovane filmske scenarije. Zato smo gošću upitali da li i sama ima scenario koji još uvek nije realizovan.

"Počela am da radim seriju o znamenitim ženama Novog Sada. Uspela sam da realizujem šest epizoda, ali je ostalo pripremljenih još šest i prosto ne znam kada će biti realizovane. Vrlo je interesantno da su te žene značajne, a u senci su i nikada nisu pomenute. Jedan primer je Milica Tomić. Njen otac, Svetozar Miletić, ima spomenik u centru grada, muž Jaša Tomić ima spomenik kod Dunavskog parka, a o njoj nema ni table koja bi govorila o tome gde je bila i šta je radila. Dok su otac i muž bili u zatvoru, zarad napretka svesti naših ljudi o slobodi od Austrije, Milica je organizovala novine, pisala uvodnike, nabavljala tekstove, vodila računa o ekonomskoj snazi porodice i drugo. Radila je sve što su obojica radili, a nigde nije spomenuta. Postoji niz žena koje su zaista oformile sliku Novog Sada, a ne spominju se.

Svoj radni vek, prof. dr Aćimović provela je kao novinar i filmski stvaralac, kao autor scenarija koji su realizovani i sama tvrdi da je to veliko zadovoljstvo. Takođe, navodi da se oseća dužnom da znamenite srpske žene izvuče iz senke zaborava.