Susret na koji se čekalo 6000 godina

Vesna Pešić je kćerka profesora Radivoja Pešića koji je predavao na rimskom Univerzitetu, a inače je sistematizovao Vinčansko pismo i u svojim uporednim tablicama dokazao da je istorija sistem pismene komunikacije koja datira od Vinčanske kulture kao kolevke evropske civilizacije.

Za 27 godina Vesna je objavila oko 500 knjiga istorije sveta sa akcentom na Dunavsku kulturu i civilizaciju Prasrba, za šta je dobila brojne nagrade u Srbiji i van granica naše zemlje, poslednje dve u Rusiji i Jermeniji.

Kako su Jermeni prihvatili jednu Srpkinju?

"Sa velikim oduševljenjem. Kada sam došla u Jermeniju sa ovom knjigom, njihovog najdrevnijeg antičkog istoriografa iz 5. veka Mozesa Horenacija, meni je ta knjiga u Jermeniji otvarala sva vrata, bukvalno, od prodavačica na pijaci, preko taksista do akademika...svi su bili potpuno oduševljeni što je neko u Srbiji objavio, preveo na srpski prvi put, njihovog najvećeg istoriografskog koji je za njih nacionalni heroj. Tu je bila i svečana dodela nagrada, dobila sam to priznanje koje mi je jako drago, Zlatnu značku Mozesa Horenacija", kaže Vesna Pešić.

Pre toga ste jednu veliku nagradu dobili u Rusiji?

"Nekoliko godina pre toga sam dobila Zlatno pero Rusije, to je bilo za sveukupni doprinos razvoju književnosti, literature, pre svega prećutane istorije i kontakata sa Rusima koje sam ostvarivala u proteklih 10, 15 godina", kaže Vesna.

Pošto se Vi bavite dubokom istorijom Srba i Slovena i Vinčanskim pismom i periodom Vinče, kakvo je njihovo interesovanje za tu našu duboku istoriju?

"Vrlo veliko interesovanje, pošto se radi o drevnom narodu takođe, ja sam tamo upoznala i antropologe i paleoistoričare...imala sam jedan interesantan susret pa smo konstatovali da je to bio susret koji je čekao 6000 godina da se dogodi, jer smo našli izvesne paralele još iz Vinčanskog perioda. Narodi Jermena i naši su u doba neolita sarađivali tako što su trgovali, a vi znate da su u doba praistorije u neolitsko doba, trgovci bili prenosioci znanja", kaže Vesna Pešić.

Kakvi su Vaši planovi?

"Planiramo zajednički projekat. Prvo, taj profesor Vakanjan koji se bavi tim paleografskim urezima na stenama u Jermeniji, koji su vrlo slični našem Vinčanskom pismu. Objavio je nekoliko knjiga, ne samo u Jermeniji, već i na stranim jezicima, i to me je jako zainteresovalo i mislim da ćemo imati veoma uspešnu saradnju u sledećim vremenima, baš apropo najstarijeg pisma na svetu", kaže Vesna.

Pošto Vesna Pešić pomno čuva korene srpskog naroda, trebalo bi i te kako očekivati nove velike književne poduhvate i odgovarajuća društvena priznanja.