Dingo gospodar

On je Dingo gospodar. Prvi beli čovek među Aboridžinima, srećom ili nesrećom.

"Unikatan čovek koji se ne sreće puno puta u životu", tvrdi Andrijana Stojković.

U Australiju iz Aranđelovca odlazi za boljim životom. Tragajući za poslom u pustinji Tanami izgubljenog, žednog i izgnemoglog pronalazi ga pripadnik Aboridžinskog plemena. Sreten Božić dobija ime B.Vongar i započinje plemenski život.

"Počeo je da primećuje kako se beli ljudi, odnosno Engleska i Austraklijska vlada kako ih tretira i to je počelo da mu smeta i odlučio je da o tome nešto napiše. Objavio je tekst u lokalnim novinama koji govore o tom lošem tretmanu Aboridžina i kako je više pisao o njima to je imao više problema sa vlastima i policijom", za RTS priča rediteljka Andrijana Stojković.

Zbog toga donosi odluku da se povuče. Sa suprugom Dumalom dobija dvoje dece. Naizgled miran, njegov život se okrenuo, zbog svog pisanja vlasti ga proteruju a njegovoj porodici gubi svaki trag.

"Onda se dogodio ciklon Trejsi, baš na Božić, koji je razorio, pokorio Darvin i okolinu a oni su živeli baš tamo. Godinama je tragao za njima. Uspeo je da nađe trag svoje žene Dumale koja je viđena pre nestanka negde u jednom selu ali deci nikada nije našao trag".

Njegova porodica danas su Dingo psi, u koje se po Aboridžinskim verovanjima seli duša pokojnika. Uprkos svemu Vongar postaje svetski poznat pisac, u Australiji njegove knjige nalaze se među školskim lektirama a na srpski jezik preveden je tek pre nekoliko godina. Andrijana Stojković ispravlja grešku, o Dingo čoveku snima dokumentarni film.

"Moja ideja ili želja kada sam napravila film, što se ispostavilo kasnije kao nešto što funkcioniše jeste da kada ljudi pogledaju film da se još više zainteresuju za Vongara. Posle premijere mnogo poznatih i nepoznatih ljudi mi se javilo da kažu kako su celu noć tražili nešto o Vongaru jer je jako zanimljiva priča", zadovljno zaključuje rediteljka. 

Ideja o snimanju nastala je davne 2005. godine da bi do ekranizacije došlo tek trinaest godina kasnije.

"Potraga za novcem je trajala dugo zato što je svima bilo čudno zašto miidemo da snimamo neku aboridžinsku sudbinu, neshvatajući da je to, u stvari, sudbina čoveka sa ovog podneblja", kaže rediteljka.

Film nikog ne ostavlja ravnodušnim, o čemu svedoči i Gran pri na 65.beogradskom filmskom festivalu.

Sreten Božić danas ima 86.godina, živi u skladu sa prirodom i samim sobom, daleko od civilizacije i rodne Trešnjevice.