Održan rukometni kamp "Nikola Portner i prijatelji"u Gumligenu u Švajcarskoj

Ovaj sportski događaj bio je internacionalnog karaktera. Održan u Švajcarskoj, koja je sama po sebi multietnička, okupio je decu iz različitih delova zemlje, ali i decu iz Nemačke, Francuske, Španije, Hrvatske i Srbije. Deca su imala priliku da ih obučavaju neki od najvećih rukometnih stručnjaka iz Evrope. Specijalno za ovu priliku su došli: Akim Komnenić (Makabi Tel Aviva - Izrael), Slobodan Aćimov (Pik Segeda - Mađarska), Ulf Anderson (IK Savehof - Švedska), Klaus Feldman (IHF Lektor), Nikola Marinković (HSC Krojclingen (Švajcarska) i Marko Markiš (lični golmanski trener Nikole Portnera).

Da je ovaj događaj ispunio očekivanja svedoči izjava rukometnog trenera Komnenić Akima, koji je došao da pruži podršku i svoje veliko znanje prenese na polaznike kampa: „Imam dugogodišnje iskustvo, preko dvadeset godina sam trener i ovo je jedan u nizu kampova na koji sam se odazvao. Na poziv mog prijatelja Davida Miloradovića vrlo rado sam prihvatio da dođem u Švajcarsku. Oduševljen sam celom organizacijom zato što je ovo zaista jedan od najelitnijih kampova na kojima sam do sad učestvovao. Sam koncept i program su drugačiji u odnosu na sve druge. Stepen obučenosti dece nije na nekom visokom nivou što je negde i dobra stvar, jer možemo dosta da radimo sa njima i da im ponudimo nešto više. Radili smo po specifičnom programu gde je uglavnom bio zastupljen individualni pristup koji je najbitniji naročito za uzrast od 14 do 16 godina."

Otvaranju kampa prisustvovao je konzul Republike Srbije u Bernu, Predrag Mandić, koji je pozdravio  prisutne i poželeo im mnogo uspeha. Usledio je kratak razgovor sa glavnim organizatorom kampa, Davidom Miloradovićem, gde su razmenili ideje i ustanovili moguće vidove saradnje u budućnosti.

„Nije lak posao da svake godine iznova budete originalni i da svake godine deci pružite nešto novo i uzbudljivo. Zato ekipa „Sport No Limit" priprema organizaciju ovog događaja tokom cele godine. Ove četvrte godine odlučili smo, da u saradnji sa Nacionalnom rukometnom akademijom iz Berna, deci pružimo vrhunske sportske uslove. Mobiliar arena je savršena dvorana koja nam je pružila sve ono što je neophodno za rad, gde su deca imala dva treninga dnevno sa akcentom na individualnom tehničko-taktičkom radu. Naglasio bih da mi je pripala velika čast da ugostimo gospodina Mandića, konzula Republike Srbije u Bernu, sa kojim sam imao veoma konstruktivan razgovor i svakako prija njegova podrška za dalje akcije. Siguran sam da će iz ove saradnje proizaći nešto veoma lepo u budućnosti. Takođe, ispred organizacije i porodice Portner dugujem veliku zahvalnost našim trenerima koji su u više navrata i sami bili učesnici treninga, što samo govori o njihovoj posvećenosti i želji da što verodostojnije dočaraju deci svaki rukometni element. Za kraj ostaje da kažem, da svi zainteresovani mogu da prate naše socijalne mreže, jer ćemo uskoro krenuti sa promocijom naših foto i video materijala, te ćemo pokušati da prikažemo deo atmosfere održanog kampa",izjavio je David Miloradović.

S obzirom na to da se kamp održava već četvrti put, jedan deo dece koji su se prijavili za kamp je ove godine ponovio svoje učešće. Ova činjenica je dokaz kvaliteta kampa, načina na koji treneri rade sa decom i strpljenja koje ulažu da bi razumeli decu u ovom osetljivom periodu razvoja. Da nije lako raditi sa uzrastom dece od 13 do 18 godina potvrdio je i kondicioni trener PiK Segeda, Slobodan Aćimović kome je ovo druga godina učešća u kampu:

„Teško je raditi sa decom tog uzrasta iz nekoliko razloga. Prvi razlog je što imamo prema deci ogromnu odgovornost, jer oni su u senzitivnom periodu razvoja kada samo jedan pogrešan potez ili neka pogrešna vežba može da ih odvuče od nekog aktivnog bavljenja sportom. Druga stvar je što u tom uzrastu deca, pogotovo dečaci, kreću najbrže da rastu, gde njihovi ekstremiteti dobijaju na dnevnom nivou tako da je koordinacija narušena, zato je nezgodno što deca u glavi smisle neki pokret, ali zbog narušene koordinacije, ne mogu možda da ga izvedu. Zato treba malo više strpljenja i deci treba dati prave impulse da bi oni mogli da se razvijaju kao rukometaši."

Da su deca bila zadovoljna ophođenjem trenera i celokupnom organizacijom ovog rukometnog kampa potvrđuje Luka Ševerdija, golman Rukometnog kluba „Kenic" kraj Berna: „Kamp mi se veoma dopada, u početku nisam bio skroz siguran, jer sam prvi put ovde, ali sada mi je drago što sam došao. Treneri su veoma dobri prema nama. Već sedam godina treniram rukomet, ali mislim da ću na ovom kampu dosta toga da naučim. Očekujem da će treneri da mi pokažu kako treba tačno da stanem i kako da se krećem na terenu. Moram da priznam da mi je rukomet u početku bio hobi, ali sada bih voleo da mogu što profesionalnije da igram."

Ceo kamp je bio osmišljen i organizovan po najvišim evropskim standardima, deca su imala idealne uslove za vežbanje sa vrhunskim velemajstorima rukometa. Ovo je bila idealna prilika da se s jedne strane ukrste mladost, snaga i želja za učenjem i sa druge, iskustvo, strpljenje i želja za prenošenjem znanja. Kamp „Nikola Portner i prijatelji" je i ove godine pokazao da je rukomet veoma bitan sport ne samo za profesionalce nego i za mlade generacije kojima je potrebna obuka od strane profesionalaca. Ovo je svakako dobar put da se rukomet promoviše kao sport koji je značajan kako za fizički, tako i za intelektualni razvoj dece.