Dan Svetog Save đaci iz Bazela proslavili na poseban način

Uvek je ozbiljan izazov kako obeležiti najsvečaniji datum za školarce, Savindan. Časovi tokom januara posvećeni su pričama o životu i značaju Svetog Save, ali velika centralna proslava izostaje već drugu godinu za redom.

Kada je na internetu naišla na divan tekst Ljubinke Nedić, učiteljica Andrijana je rešila da ga izvede sa svojim učenicima. Tekst je pre svega edukativan, i iznose se najznačajnije činjenice iz života Svetog Save. Kad je već postalo izvesno da neće biti veće priredbe, sem u crkvi sa ograničenim brojem ljudi, preostalo je jedino da se sve snimi i tako prikaže možda još široj publici.

Miki Erdbob je za ovu priliku došao iz Ciriha da pomogne drugarima da se sve snimi profesionalnom kamerom i montira kao prava predstava.

„Krenula sam u celu priču dosta skeptično, najviše podstaknuta svojim ćerkama, Petrom i Martom, koje su žarko želele da nastupe u nekoj predstavi, pa sam odlučila da pokušamo. Iznenadila me je lakoća s kojom su i druga deca pristala da „žrtvuju" svoj raspust. Dolazili su kod mene kući svaki drugi, treći dan, i polako smo prolazili kroz tekst, koji njima nije nimalo lak. To su deca iz tri moje različite grupe iz Bazela, i različitog su uzrasta, nisu se svi međusobno poznavali, ali su se neverovatno brzo uklopili i napravili dobru atmosferu. Naravno, uvek uz neke slatkiše na pauzi i neizbežno pitanje: da li možemo da se igramo kad završimo?", rekla je Andrijana Adamović.

Kad je počela nastava u regularnoj školi, bio je pravi izazov uklopiti tim. Mali glumci su dolazili na časove u Srpsku školu i pred drugarima izvodili tekst. Tako su na neki način savladavali tremu. Uz sve peripetije nekako smo dočekali snimanje. Dnevni boravak učiteljice Andrijane pretvoren je u pravi studio sa tri kamere, nekoliko mikrofona, puno svetla i kablova.

„Pomalo me je iznenadilo kad sam shvatila da su deca pod temom, da je Vanju čak boleo stomak dok nismo sve završili. Ali kad smo rekli da je snimanje gotovo, svi su bili jako tužni, hteli su da sve ponove još jednom. Postali su sjajan tim i to za svega nekoliko nedelja. Uzrasta su od 9 do 13 godina i različitog pola, ali ništa im to nije smetalo da čim se završi proba ili snimanje, odu u sobu mojih devojčica i divno se igraju i zabavljaju. Zaista, kao da ih je spojila energija Svetosavlja", kaže Andrijana.

Andrijana kaže da su na časovima u Srpskoj školi briljirali znanjem o Svetom Savi. Druga deca su bila iznenađena što su mali glumci imali odgovor na svako pitanje. Sigurno je da će se sledeće godine praviti audicija za novu predstavu jer su standardi sad visoko postavljeni.

"Imao sam priliku da naučim dosta o Svetom Savi i da se družim. Svidela mi se ideja da učestvujem u ovoj predstavi i da vežbamo kod učiteljice. Osećao sam se jako dobro. Bilo je to lepo iskustvo, šteta što nije duže trajalo. Ovo mi je puno značilo i ponovio bih rado", rekao je učenik Mateja Surlandžis.

"Značilo mi je puno. Naučio sam stvari o kojima nisam znao i družio sam se sa mojim drugarima. Učestvovao sam zato što sam hteo i imao sam vremena, a naučio sam dosta o Svetom Savi i kako je lepo raditi u timu. Nosim baš lepo iskustvo. Bilo je naporno, ali je vredelo i sa zadovoljstvom ću ponovo učestvovati", kazao je učenik Vanja Srdić.

"Meni je bila velika čast da budem u ovom projektu. Bilo mi je mnogo lepo i zabavno jer sam sa drugarima kroz igru i zabavu mogla da kažem dosta informacija o životu Svetog Save, a upoznala sam i nove drugare iz drugih odeljenja. Kada su me pitali da li hoću da učestvujem u ovoj predstavi, odmah sam pristala zato što kasnije hoću da postanem glumica. Na probama sam bila opuštena, ali kada smo vežbali pred drugom decom u učionici, bila sam nervozna, a pogotovo sam se unervozila kad smo snimali jer sam mislila da ću zaboraviti tekst. Volela bih da učestvujem ponovo u nečem ovakvom jer me to čini srećnom i volim da učim nove stvari", kaže učenica Sara Gajić.

"Bilo je mnogo zabavno i rado sam htela da učestvujem da bih više naučila o Svetom Savi. Upoznala sam i tri nova drugara zbog te uzbudljive predstave, a i baš sam ponosna što je moja mama tako divna učiteljica. Radujem se svake subote što idem u Srpsku školu", kazala je Petra Adamović.

"Sviđa mi se što smo napravili ovu predstavu. Upoznala sam puno drugara i nadam se da ćemo se družiti i posle ovoga. Sve mi se baš svidelo, a posebno mi je bilo važno što sam mogla da glumim zato što u budućnosti hoću da budem glumica. Jedva čekam da ponovo pravimo neku predstavu. I sviđa mi se to što sam puno novih stvari naučila o Svetom Savi", kazala je Marta Adamović.