Akademija povodom otkrivanja spomen-ploče Diani Budisavljević u Inzbruku

Spomen-ploča je zbog mera zaštite tokom pandemije postavljena 7. aprila 2021. godine u užem krugu predstavnika grada Inzbruka, posle 11 godina koliko je prošlo od prve inicijative za njeno postavljanje, koju je još 2010. godine pokrenula organizacija SPOJI u saradnji sa Socijaldemokratskim pokretom oslobodilaca Tirola.

Posle višemesečne javne rasprave koja se vodila od februara do novembra 2020. godine o tome kako treba da glasi tekst na ploči, konačno je u novembru 2020. doneta odluka da na spomen-ploči treba spomenuti da se radilo o „više hiljada pretežno srpske dece" koje su Diana Budisavljević i njeni saradnici spasavali iz „koncentracionih logora fašističkog ustaškog režima u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj". Najaktivniju ulogu u javnoj raspravi o samom tekstu na spomen-ploči imali su predstavnici organizacije SPOJI uz podršku svojih prijatelja, naučnika i eksperata iz Austrije, Hrvatske i Srbije.

Uvodne reči na Svečanoj akademiji uputio je gradonačelnik Vili, koji je rekao da se radi o jednoj od najhrabrijih osoba tokom Drugog svetskog rata.

Zatim je usledilo polučasovno predavanje prof. Brunbauera pod nazivom „Genocid u Nezavisnoj Državi Hrvatskoj (1941-1945): zločinci, žrtve i jedna hrabra žena".

Kako bi doneo konačnu odluku, grad Inzbruk je krajem leta 2020. godine zamolio prof. Ulfa Brunbauera sa Univerziteta u Regensburgu, koji je ekspert za studije jugoistočne Evrope, da kao neutralna osoba, koja do tog trenutka nije učestvovala u javnoj raspravi o tekstu, da svoj sud o do tada pristiglim predlozima teksta i raznim argumentacijama za i protiv spominjanja porekla spašene dece na spomen-ploči. Prof. Brunbauer je na jesen 2020. gradu Inzbruku potvrdio da bi bilo ispravno da se spomene da se radilo "o više hiljada pretežno srpske dece", te je konačan tekst na spomen-ploči najbliži onome koji je predlagao i SPOJI.

Po završetku Akademije usledio je koktel na kojem su svi prisutni u prijateljskoj atmosferi nastavili razgovor o temi večeri. Među njima su pored gradonačelnika Inzbruka, Georga Vilija i prof. Brunbauera bili i Irene Hajs, predsedavajuća Odbora za kulturu, Uši Švarcl, doskorašnja zamenica gradonačelnika, dr Lukas Moršer, direktor gradskog arhiva grada Inzbruka, Nj.E. dr Nebojša Rodić, ambasador Republike Srbije u Beču, otac Aleksandar Stolić, paroh inzbruški, prof. dr Cimpfer, rođak Diane Budisavljević iz Beča, mr Andreas Baumgartner-Danilović, generalni sekretar Međunarodnog Mauthauzen komiteta, Tamara Baumgartner-Danilović, predstavnica Srbije u Međ. Mauthauzen komitetu, mr Aleksander Legniti, direktor gradskih grobalja, Filip Vlajić, predsednik SPOJI,  Oliver Ranisavljević, predsednik Zajednice Srba Tirol i zamenik predsednika SPOJI, mr Vladimir Vlajić, jedan od osnivača SPOJI i prvi pripadnik Austrijske službe sećanja u Srbiji, kao i drugi predstavnici gradske vlasti, Univerziteta Inzbruka i drugih organizacija.

Događaj je bio zatvorenog tipa, a na njemu iz organizacionih razloga nažalost nisu mogli da prisustvuju neka od preživele dece koju je tada spasila Diana Budisavljević iz ustaških logora, a koji danas žive u Srbiji.

Trenutno se snima dokumentarnu film u režiji mlade rediteljke Nikole Nađ iz Berlina o postavljanju spomen-ploče i kulture sećanja vezane za Dianu Budisavljević, a koji bi trebalo da bude prikazan premijerno u maju 2022. godine u Inzbruku. U njemu učestvuju između ostalog spasena deca, gospođa Jelena Radojčić i gospodin Dušan Jerinić, koji danas žive u Srbiji.