Читај ми!

Predlog da Srbi iz Crne Gore dobiju ulicu u Beogradu

Srpski nacionalni savet Crne Gore uputio je Skupštini Grada Beograda predlog da se po nekolicini najistaknutijih Srba iz Crne Gore dodele imena ulicama u glavnom gradu Republike Srbije.

Radi afirmacije neospornog zajedničkog identiteta, sa Srbima u Srbiji, Srpski nacionalni savet (SNV) Crne Gore predlozio je da se imena ulica u Beogradu dodele Svetom Jovanu Vladimiru, Jeleni Balsić, princu Mihailu Petroviću Njegošu, mitropolitu Amfilohiju i Milošu Šobajiću.

U Saopštenju za javnost, koje je potpisao predsednik SNV dr Momcilo Vuksanović, priložene su i biografije predloženih istaknutih Srba koje ih, po mišljenju predlagača, kvalifikuju da imaju svoje obeležje u prestonici Srbije.

Sveti Jovan Vladimir - rođen u Duklji krajem desetog veka i bio je vladar najmoćnije srpske kneževine tog doba. Smatra se prvim srpskim svecem i zaštitnikom Grada Bara.

Jelena Lazarević - srednjovekovna plemkinja, ćerka srpskog kneza Lazara i kneginje Milice, koja se 1386. udala za zetskog gospodara Đurđa Drugog Balšića a kasnije, ostavši udovica, preudala se za vojvodu Sandalja Hranića Kosaču. Uživala je veliki ugled kao pokroviteljka Srpske pravoslavne crkve (SPC).

Princ Mihailo Petrović Njegoš - iz kraljevske kuće Petrovića, poslednji veliki Petrović Njegoš, rođen u Podgorici 1908. a umro u Parizu 1986. Ime je dobio po ujaku svoje majke, knezu Mihailu Obrenoviću. Već rođenjem, po zamisli ruskog dvora i kralja Nikole, njegovog dede, planiran je da bude naslednik prestola buduće ujedinjene srpske države. Pamti se njegova borba za odbranu kapele Petra Drugog Petrovića Njegoša na Lovćenu.

Vladika Amfilohije - mitropolit crnogorsko-primorski, rođen u Barama Radovića 7. januara 1938., a umro u Podgorici 30. oktobra 2020. Podstakao je obnovu i izgradnju crkava i manastira u Crnoj Gori, oko 600 hramova i manastira, i povećao broj sveštenika. Bio je drugi u hijerarhiji u SPC, odmah iza patrijarha. Javno se zalagao za očuvanje Kosova i Metohije u sastavu Srbije, kao i za zajedništvo Srbije i Crne Gore.

Miloš Šobajić - srpski i francuski slikar i vajar, rođen u zbegu na Papuku, Hrvatska, decembra 1945 godine, a umro u Beogradu, 24 aprila 2021 godine. Po ocu Voju potiče iz ugledne srpske familije iz Crne Gore, koja je krajem 19 veka donela u tu zemlje prvi bioskop, otvorila prvu robnu kuću, prvo pozorište, čitaonicu i biblioteku. Šobajićeva dela se nalaze u četrdesetak muzeja širom sveta, dobitnik je niza međunarodnih priznanja i, naravno, domaćih.

 

 

понедељак, 23. децембар 2024.
4° C

Коментари

Bravo
Шта је све (не)дозвољено да се једе када имате повишен холестерол
Krusevac
Преминуо новинар Драган Бабић
Omiljeni režiser
Луис Буњуел – редитељ који нам је показао да ово није најбољи од свих могућих светова
Posle toliko vremena..
Репер Диди најбогатији међу славнима, Ђоковић на 68. месту
Zdravlje
Редовно коришћење аспирина узрокује хиљаде смрти годишње