Miloš Veliki – knjaz srpski među Srbima u Mađarskoj

Saradnju sa Srpskim pozorištem u Mađarskoj, glumac Pozorišta na Terazijama u Beogradu, Aleksandar Dunić, ostvario je već nekoliko puta, kroz nastupe u okviru proslave Sretenja i Svetosavske akademije, kao i gostovanjem sa monodramom o vojvodi Janku Katiću, a sada je, uprkos svim poteškoćama vezanim za pandemiju, uspešno pripremljena ova istorijska monodrama, koja je nakon peštanske scene, odigrana i pred publikom u Lovri i Desci.

Miloš Obrenović je bio velika istorijska ličnost, koja je u značajnoj meri obeležila istoriju XIX veka u Srbiji.

"Tekst je bio obiman i cela ekipa provela je dosta vremena kako bismo ga sveli u jednu logičnu celinu, a Milovan je bio toliko inspirisan Milošem da nam je teško bilo da mnoge rečenice odbacimo. Pogotovo što je reditelj Milan Rus imao ideju da predstavu obogati i multimedijalnim efektima. Ovo je moje prvo iskustvo da radim ovakvu monodramu sa vrlo interesantnim multimedijalnim rešenjima, koje omogućava moderna tehnika, a duhoviti momenti doprinose relaksaciji i upotpunjavaju kompleksnost lika. Svi zajedno smo se trudili da savremana sredstva ničim ne naruše autentičnost teksta, harmoniju i dinamiku, već da tehnika samo bude u slavu i pomogne predstavljanju ovako velike istorijske ličnosti", ističe glumac Aleksandar Dunić za naš list.

Za čitavu ekipu priprema predstave bila je potpuno novo iskustvo, jer su jedno vreme probe tekle putem skajpa, što je bilo nužno, ali kako su direktni kontakti nezamenljivi, svi zajedno zaključuju da su za par dana „živih" proba uradili više nego nedeljama unazad. Od sekretara režije Katarine Pavlović Bači saznajemo da se ekipa u prvim nedeljama priprema predstave okupljala u tačno dogovoreno vreme, glumac u Beogradu, a ostatak ekipe u Srpskom pozorištu u Budimpešti i da su preko skajpa zajednički radili na tekstu.

"Veoma mi je drago što sam imala priliku da sarađujem sa poznatim beogradskim glumcem Aleksandrom Dunićem, a rad na tekstu dok je predstava nastajala bio je pravo zadovoljstvo. Zatim je usledilo snimanje spotova koje je Milan Rus osmislio, a za moju reklamu „Šminka Čačak" koristili smo poznatu narodnu pesmu. Nošnju smo pozajmili od KUD-a „Taban" i dosta brzo sve snimili. Vidim da je publika lepo reagovala na duhovite momente", kaže Katarina Pavlović Bači.

Nakon nekoliko nedelja proba „na daljinu", bilo je važno da glumac bude na sceni, naročito zato što je u izvođenje uključena i tehnika, multimedijalne sekvence, muzičke numere, igra svetla i tona, pa je zadatak za Bodana Saboa bio da sve to uklopi u jednu celinu, koju će publika sa pažnjom pogledati.

"Najteže je bilo napraviti sve ove snimke spotova i reklama, koje smo potom uklopili u predstavu. Snimali smo ih u „Grin boksu", koji omogućava da kasnije dodamo pozadinu koju želimo u jednom specijalnom programu. Dva dana je trajalo snimanje, pa smo dodavali neke zvučne efekte, a ja sam ih montirao još dva dana. Kada sve postavimo, i muziku i svetla, tokom predstave ide sve automatski i ja to samo kontrolišem. Za ovu predstavu kupili smo ovaj „Grin boks" i mislim da ćemo to i dalje koristiti, a savremena tehnika jako brzo napreduje", objašnjava za naš list Bogdan Sabo.

U razgovoru sa direktorom Srpskog pozorišta i rediteljem Milanom Rusom saznajemo da veoma rado sarađuje sa glumcem Aleksandrom Dunićem i da ima planova i za dalje:

"Tekst Milovana Vitezovića mi se dopao, pa smo Saša i ja odlučili da radimo zajedno i da ga postavimo na scenu Srpskog pozorišta. Već smo sarađivali, na obostrano zadovoljstvo, a kada sam bio u Beogradu, odveo me je u Pozorište na Terazijama, gde smo se družili i gde sam upoznao mnoge kolege. Slično razmišljamo, imamo odličnu saradnju, dobro se razumemo, i nadam se dugotrajnoj sradnji, a tekst ovakvog pisca, Vitezovića, koji je jedan od najboljih dramaturga i intelektualaca u Srbiji, pravi je izazov. Predstavu smo osavremenili multimedijalnim efektima, ubacili smo jedan veliki ekran, i onda se odmah čitava predstava odnosi na sadašnjicu, i pokušali smo da vidimo šta bi Miloš rekao i kako bi reagovao, da je u njegovo doba postojao ekran. Po mom mišljenju, sadašnja srpska država začeta je tada, mada nit duhovnosti sigurno ide od Nemanjića.

Milan Rus kaže da su probe preko skajpa njemu odgovarale, da su svi bili skoncentrisani, efikasno radili, kao i da će to iskustvo sigurno koristiti i nadalje. Napominje da je situacija sa koronom sve nas naučila da se prilagođavamo.

Predstavu je režiro Milan Rus, asistent je bila Katarina Bači, scenograf Tibor Pragai, kostimograf Eva Brcan, inspicijent Noemi Borbelj. Za tehniku je zadužen Bogdan Sabo, a za plakate i dizajn Nikola Skorić.

Nakon pretpremijere i premijere u Budimpešti (4. i 5. juni), Srpsko pozorište u Mađarskoj izvelo je monodramu „Miloš Veliki - knjaz srpski" 6. juna u Lovri, a sutradan u Desci.