Srbi u Švajcarskoj u vreme korona krize

Ova alpska zemlja broji oko 8 i po miliona stanovnika, dok je zvaničan broj srpskih državljana koji u njoj žive oko 60.000. Ukoliko se u obzir uzmu i dvojni državljani, ovaj broj je čak tri puta veći.

Donekle otežavajuća okolnost za kontrolu širenja korona virusa je i ta što se Švajcarska sastoji od 26 kantona koji deluju na lokalnom nivou donošenja odluka. Ipak, u proteklih skoro godinu dana, po drugi put je na saveznom nivou izglasano potpuno „zaključavanje" (lockdown), kako bi se širenje virusa suzbilo. Na novo „zaključavanje" je umnogome uticala pojava novih sojeva virusa i njihovo brzo širenje.

Imunizacija stanovništva je započeta, ali se sprovodi u nešto sporijem ritmu nego u drugim vodećim evropskim zemljama.

  Srpska zajednica na onlajn vezi

Veliki broj Srba koji živi ili privremeno boravi u Švajcarskoj, tokom pandemije se suočavao sa nizom problema, jer su po mnogim pitanjima i dalje vezani za maticu. Iznenadnim napretkom širenja virusa, od marta do maja prošle godine, došlo je do zatvaranja granica, što je izazvalo kolaps u putovanjima za Srbiju. Svakodnevna obraćanja naših državljana diplomatsko-konzularnim predstavništvima i molbe za pomoć rezultirale su obezbeđivanjem nekoliko repatrijacionih autobusa i jednog aviona za najugroženije kategorije. Protekle godine su mnogi naši državljani odlučili da tokom letnjeg perioda ne idu u Srbiju, što se nažalost, ponovilo i tokom novogodišnjih praznika.

Iako već decenijama postoji krovna organizacija koja okuplja Srbe u Švajcarskoj (Srpski kulturni savez Švajcarske), mnoga udruženja i kulturno-umetnička društva funkcionišu nezavisno. Nepovoljna epidemiološka situacija je ostavila traga i na njihovo delovanje, pa su okupljanja svedena na minimum ili skroz onemogućena. Koncerti, predstave, književne večeri i humanitarni turniri, iako planirani, morali su da se odlože.

Kako u celoj Evropi, tako i u Švajcarskoj, osetila se potreba za zajedništvom, te su ljudi putem društvenih mreža i drugih aplikacija na internetu pokušali da održe kontakte. Na sreću, novi načini sprovođenja aktivnosti polako uzimaju maha, tako da mnoga kulturno-umetnička društva prave planove za predstojeću sezonu. Srpsko akademsko udruženje u Švajcarskoj, na primer, krajem marta organizuje treće „onlajn" književno veče.

U Švajcarskoj se nastava u školama u većini kantona odvijala uobičajeno, sa kraćim prekidom na samom početku pandemije. Zbog pojave novih sojeva virusa, koji su opasniji i brže se šire od standardnog korona virusa, pooštrene su mere i u švajcarskim školama. Ovi novi sojevi se mnogo češće javljaju kod dece, te su zbog toga u nekim kantonima svi kursevi, u koje spada i naša Dopunska škola, prešli na „onlajn" nastavu. Nastavnici Srpske dopunske škole su se potrudili da zajedničkim snagama sa učenicima prevaziđu ovaj težak period, a potvrda za to je i bogat program povodom nedavno proslavljenog Savindana.

Jedan od najčvršćih stubova zajedništva našeg naroda u rasejanju je crkva i kao takva je tokom korona krize odigrala značajnu ulogu. Veliki broj srpskih hramova na teritoriji Švajcarske Konfederacije bili su otvoreni za vernike i tokom najtežih perioda izazvanih pandemijom korona virusa.

Protojerej-stavrofor Stanko Marković, Arhijerejski namesnik za Švajcarsku i starešina hrama Svetih Ćirila i Metodija u Belpu kraj Berna je rekao:

„Naša crkva u Švajcarskoj je uradila pravilnik povodom mera koje je donela Savezna vlada Švajcarske. Pravilnik je preko predstavnika državnih crkava poslat predstavnicima saveznih vlasti. Shodno predviđenom i odobrenom pravilniku omogućen je redovan rad naše crkve. Naša crkva se redovno prilagođava novonastalim situacijama i novodonesenim merama. Međutim, imali smo situaciju u martu prethodne godine, kada su bogosluženja uz prisustvo vernika bila onemogućena, pa je jedan broj crkvenih opština prenosio „onlajn" Sveta Bogosluženja. Nakon Bogosluženja, hramovi su, prema tadašnjim merama (5 osoba), bili otvoreni za posete vernika i duhovne razgovore sa sveštenicima. Na Vaskrs i Svetog Savu organizovane su „onlajn" grupe dece i omladine naše crkve, kako bi zajedno pevali i družili se. Moram da istaknem, da je naša crkva zahvalna predstavnicima vlasti države u kojoj živimo, jer smo imali mogućnosti da nam hramovi stalno budu otvoreni. Nastavićemo i dalje sa molitvama u nadi da u što skorije vreme prođe ova epidemija i da se što pre vratimo u normalne tokove života i rada."

 Prilagođavanje u korak s koronom 

Ponekad stavljena u drugi plan, ali itekako značajna za razvoj društva, umetnost je u proteklom periodu pretrpela velike gubitke. Otkazivani koncerti, izložbe i predstave postali su svakodnevica u prethodnih godinu dana.

„Umetnici u Švajcarskoj su pogođeni korona krizom kao i manje-više svi umetnici u svetu. Od početka krize bilo je perioda kada je okupljanje većeg broja ljudi (500-1000) uz poštovanje epidemioloških mera bilo dozvoljeno i tada je bilo moguće održavanje koncerata. Organizatorski, a i finansijski, to je bio veliki izazov. Rađena je reorganizacija sedišta za publiku, pravljene propisane distance, bilo je potrebno imati kontakt podatke svakog čoveka koji planira da dođe na koncert. Samim tim, smanjeni su i prihodi umetnicima. Ipak, sve je nekako funkcionisalo do decembra, od kada su novim epidemiološkim merama koncerti i probe faktički zabranjeni. Kada su finansije u pitanju, Švajcarska Konfederacija se prema svim branšama ponela isto. Tako i umetnici dobijaju novčanu nadoknadu u iznosu od 80% mesečnih primanja. Situacija je komplikovanija kod takozvanih „frilensera" kojih u Švajcarskoj ima mnogo. Međutim, i njima država izlazi u susret, shodno tome kolike su prihode imali pre pandemije. Iskreno se nadam da će umetnici uskoro svoj novac moći ponovo da zarađuju muziciranjem na koncertima", izjavila je naša proslavljena dirigentkinja u Švajcarskoj, Olivera Sekulić Barac.

Kao i sve evropske države, Švajcarska se vrlo brzo prilagodila na nove metode rada u profesijama gde je to bilo moguće. Veliki broj zaposlenih u državnim institucijama i međunarodnim organizacijama, ali i privatnom sektoru tokom najtežih perioda izazvanih pandemijom, počeli su da upražnjavaju rad od kuće (home office).

Marina Ćakić, diplomirani politikolog koja radi u Ženevi na tu temu je rekla:

„Od momenta kad je krenula pandemija, najveći broj međunarodnih organizacija u Ženevi je primenio praksu rada od kuće, sa ciljem smanjenja širenja virusa. Rad od kuće je u početku bio jedna od preporuka kantonalnih vlasti. Sa poslednjim talasom pandemije, kantonalne vlasti su praktično zahtevale da sve kompanije koje su u mogućnosti svoj rad organizuju od kuće. Srećom, priroda posla koji obavljam je takva da se komunicira sa celim svetom. Rad se i pre korona krize u velikoj meri obavljao „onlajn", stoga je kvalitet posla ostao neopromenjen. Iako rad od kuće ima prednosti, poput negubljenja vremena u prevozu i mogućnosti provođenja više vremena sa porodicom, sa druge strane veliki nedostatak je manjak direktne interakcije sa kolegama."

Kao država u kojoj demokratija igra glavnu reč, Švajcarska ulaže velike napore u suzbijanju korona virusa. Svaki kanton i dalje donosi odluke koje prate trenutno stanje na terenu, što se do sada pokazalo relativno uspešnim. Ipak, niko nije očekivao novi soj virusa koji je dodatno otežao situaciju i doveo do novog „zaključavanja".

Bolnički kapaciteti su nekoliko puta bili na izmaku, stoga su apeli da se ostane kod kuće mogli da se pročitaju i na digitalnim informacionim panelima na auto-putevima širom Švajcarske. Srpski državljani su se tokom korona krize najviše oslanjali na informacije dobijene iz medija, kako švajcarskih, tako i srpskih. Kada je reč o putovanjima za Srbiju i nazad u Švajcarsku, kao i tranzitiranju kroz usputne zemlje, srpski državljani su većinom tražili informacije od naših diplomatsko-konzularnih predstavništava. Sajtovi Generalnog konzulata u Cirihu i Ambasade Republike Srbije u Bernu svakodnevno ažuriraju informacije u vezi sa korona krizom, putovanjima, PCR testovima, listama rizičnih zemanja i karantinom.