Uspeh mladih srpskih preduzetnika u Americi
"Moja supruga i ja smo odlučili da godišnji odmor provedemo u američkoj državi Mejn. Ova mala država prostire se na severoistoku SAD-a uz granicu sa Kanadom i izlazi na Atlanski okean. Veličina države je 91.646 km2 sa oko milion i trista četrdeset hiljada stanovnika. Glavni razlog naše posete nije bio samo to što je nikada ranije nismo posetili, već smo želeli i da upoznamo bračni par Nikolić, Aleksandra (29) i Mariju (29), za čiju životnu priču smo slučajno saznali preko interneta. Ovi mladi srpski preduzetnici su postali vlasnici hotela Harburejdž in u centru malog i prijatnog mesta Butbej harbur na Atlanskom okeanu", kaže za RTS Miloš Rastović iz Pitsburga, SAD.
Čitao sam ranije o prelepoj prirodi, borovoj šumi, jezerima, morskoj hrani kao što su jastozi, ljudima i klimi u državi Mejn, ali nisam imao priliku da otputujem tamo. Rezervisali smo sobu u njihovom hotelu za avgust mesec preko telefona i dodali da donosimo i novo izdanje „Amerikanskog Srbobrana," najstarije srpske novine koje izlaze u kontinuitetu od 1906. godine, gde inače radim kao koordinator za kulturu.
Rano ujutro spakovali smo kofere i vozili se automobilom 12 časova od Pitsburga u državi Pensilvaniji do Butbej harbura u državi Mejn. Na putu do države Mejn prolazili smo kroz guste šume država Pensilvanije, Njujorka, Masečutisa i Nju Hempšira. Kada smo stigli, srpski domaćini Aleksandar i Marija su nas sa nestrpljenjem čekali. Njihova dobrodošlica i vrhunska usluga pokazale su nam da smo stigli na pravo mesto. Kada smo se raskomotili, razgovarali smo sa Aleksandrom i Marijom na terasi hotela i uživali u odličnoj hrani koju su pripremili za nas.
Aleksandar i Marija su se upoznali u rodnom Užicu za vreme srednjoškolskih dana. Studirali su zajedno ekonomiju i diplomirali na Beogradskom univerzitetu. Za vreme studija bili su primljeni na američki program za studente „Raditi i putovati u SAD-u." Kada su 2014. godine došli kao studenti u SAD, agencija je pronašla posao za njih u Lajt haus in i keriedž haus hotelu u Jork biču u državi Mejn. Njihov cilj je bio da steknu praktično iskustvo koje bi im moglo pomoći u budućim karijerama. Radili su kao čistači u hotelu. Vlasnica hotela je kupila taj hotel iste godine kada su Aleksandar i Marija počeli da rade u njemu. Oni su bili njeni prvi zaposlenici. Učili su posao zajedno sa vlasnicom jer ni ona nije imala iskustva u ugostiteljstvu. Nakon tri meseca rada u hotelu, krenuli su na putovanje širom SAD-a, jer im se bližio rok za vraćanje u Srbiju. Posetili su Boston, Los Vegas, Veliki kanjon, Los Anđeles, Holivud, San Francisko, Majami i Njujork.
Kada su se vratili u Srbiju, Aleksandar je dva sata pre isteka roka konkurisao za zelenu kartu na lutrija programu koji nudi američka vlada. Na njihovo iznenađenje, dobio je zelenu kartu! Njihov plan je bio da dođu u SAD i započnu poslovnu avanturu:
„Mi smo došli u ovu zemlju sa zelenom kartom dobijenoj na lutriji što nismo mogli zamisliti ranije. Imali smo 23 godine i bili veoma mladi. Nismo ni fakultet završili. Krenuli smo u avanturu i rekli: "Ako nam se ne bude svidelo, vratićemo se nazad u Srbiju'", kažu Nikolići.
Kao studenti ekonomije na Beogradskom univerzitetu, tada nisu mogli ni da pomisle da mogu biti vlasnici nekog hotela.
Kada je vlasnica hotela Lajt haus in i keriedž haus u Jork biču čula da su dobili zelenu kartu, pozvala ih je da budu menadžeri njenog hotela. Upravljali su hotelom koji ima 30 soba narednih pet godina i štedeli novac za budući posao. Kada je vlasnica prodala hotel 2019. godine, Aleksandar i Marija su radili sezonske poslove na Floridi. Jedan od njihovih ciljeva bio je da primene stečeno znanje sa ekonomskog fakulteta u njihovim poslovnim karijerama.
Kada je Harburejdž in hotel izašao na tržište na prodaju, toliko im se svideo da su odlučili da ga kupe. Aleksandar je napravio tako dobar poslovni plan na osnovu znanja koje je stekao na ekonomskom fakultetu, da je njihova trgovačka posrednica rekla da će ga koristiti kao odličan primer za svoje kurseve.
Uzeli su kredit od banke i kupili hotel tačno pre proglašenja pandemije kovid-19 u martu ove godine. Njihov posao, kao i posao mnogih drugih, odmah je nakon toga stao. Na svu sreću, za vreme letnje sezone sve sobe su bile rezervisane. Aleksandar i Marija vide sebe danas kao vlasnike porodičnog biznisa. Žele najbolje za svoju buduću decu, prijatelje i familiju iz Srbije kada ih posete.
Sobe su luksuzno urađene u visokom stilu sa terasama i pogledom na okean. Svako jutro služi se organski doručak napravljen na domaćinski način. To je jedan od razloga zašto se gosti ponovo vraćaju u ovaj hotel jer imaju priliku da jedu organska jaja, slaninu, kobasice, salatu, palačinke i piju evropsku nes kafu. Nakon doručka, gosti mogu da uživaju u okeanu iz đakuzija ili da gledaju zanesene turiste na Taunsend ulici koja je i glavna ulica u mestu.
Butbej harbur je smešten u centralnom delu obale Atlanskog okena u državi Mejn. To je ribarsko mesto sa dugom tradicijom lova na jastoge. Jedna od atrakcija je ekskurzija brodom na susedna ostrva kao što je Monhegan ostrvo gde umetnici dolaze da slikaju, planinare ili pecaju. Jedan od lepših doživljaja je gledati promenu boja lišća tokom jeseni ili uživati u velikoj botaničkoj bašti. Interesantno je ići na krstarenje brodom kako bi se videli kitovi, foke i jastozi ili iznajmiti kajak i obići zanimljive stare svetionike koji krase obale okeana.
Planinarenje na Indijanskim i Apalači stazama gde ste opijeni borovom šumom ostaviće vas bez daha. Preko puta hotela je mala operska kuća za održavanje pozorišnih predstava i koncerata. U prijatnoj šetnji od hotela mogu se pronaći atraktivne prodavnice sa suvenirima, muzeje, umetničke galerije i restorane. Aleksandar i Marija častili su nas poznatim lokalnim sladoledom od kupina. Izašli smo na večeru i naručili jastoge u restoranu sa prelepim pogledom na okean pun ribarskih brodova i jahti. Mada, sve u svemu, borba sa jastozima bila je nezaboravna!
Šarm ovog hotela privlači goste već 95 godina. Sagrađen je 1925. godine i najstariji je hotel u državi Mejn. Aleksandar i Marija su kupili ovaj hotel od grčke porodice koji su bili vlasnici 45 godina, pa je Marija lepo zaključila da je „hotel još uvek u evropskim rukama". Na kraju našeg odmora smo, po srpskom običaju, zaželeli jedni drugima sve najbolje i da se ponovo u sreći i zdravlju vidimo i zasluženo odmorimo.
Коментари