Život u Češkoj polako se vraća u normalu

A kako je, zapravo, živeti u izolaciji u zlatnom gradu u srcu Evrope?

S obzirom na fascinantno veliki broj turista u Pragu tokom cele godine, bilo je nestvarno i zamisliti, a kamoli naviknuti se na sablasno puste ulice i trgove. Vanredna situacija proglašena je 12. marta i u roku od narednih nekoliko dana Prag je ličio na prazne kulise nekakvog filma.

Turisti koji su se u njemu zatekli su, uz manje ili više čekanja, upućeni u svoje zemlje, a Česi su, pridržavajući se i u visokom procentu poštujući mere struke i Vlade, ostali u svojim domovima. Moglo se, tu i tamo, po društvenim mrežama pročitati i poneko negodovanje; to, uopšte uzev, nije uticalo na kršenje uvedenih mera bezbednosti, te stoga nije bilo neophodno uvoditi potpunu zabranu kretanja i policijski čas u strogom smislu reči.

Od samog početka bilo je, pod pretnjom trenutnog sankcionisanja, obavezno nošenje zaštitnih maski. Pranje i dezinfikovanje ruku, držanje socijalne distance, izlaženje samo ukoliko je neophodno (u nabavku, u apoteku, kod lekara...) - neke su od opštih osnovnih mera koje su predstavnici zdravstenih službi i države neprestano sugerisali građanima.

Sve vreme bile su otvorene prodavnice sa prehrambenom robom. Lica starija od 65 godina mogla su kupovati svakodnevno u vremenu od 8 do 10 časova pre podne i to se odnosilo na trgovine veće od 500 m2; u malim prodajnim objektima ovo pravilo nije važilo. Mnogo restorana, kojima su to mogućnosti dozvoljavale, preorijentisalo se na dostavu hrane.

Gradski prevoz u Pragu funkcionisao je neprekidno, uz određene izmene voznog reda. Školska nastava još uvek se održava putem interneta i različitih školskih platformi. Svakako treba istaći da je komunikacija profesora sa đacima, kao i prelaženje gradiva, odlično organizovano.

 Oprez i dalje, uz popuštanje mera

Iako se i dalje upozorava na njihovo poštovanje, zaštitne mere ipak postepeno slabe i život se polako vraća u normalu.

Najpre je dozvoljen rad mnogim zanatlijama. Vratile su se i zelene pijace. Omogućeni su treninzi profesionalnim sportistima na otvorenom prostoru. I ono što je zanimljivo - dozvoljeno je održavanje svadbenih obreda do 10 ljudi. Interesantno je reći da Česi uglavnom i ne prave mnogo veće svadbe. Obično tu budu svedoci, najbliži rođaci i par prijatelja. Deluje im potpuno nestvarno informacija da manja svadba u Srbiji podrazumeva stotinak ljudi.

Dozvoljeno je da službi u crkvama prisustvuje do 15 ljudi.

Krajem aprila su se, uz naročita uputstva i ograničenja, otvorili fitnes centri, biblioteke, zoololški i botanički vrtovi.

11. maja otvoriće se škole. Pohađanje nastave, iako na dobrovoljnoj osnovi, tiče se završnih razreda osnovnih i srednjih škola. Studenti će takođe moći da završavaju svoje godine i polažu ispite u skladu sa predviđenim pravilima i u dogovoru sa profesorima.

Počeće da rade kozmetički i frizerski saloni, s tim što će zaposleni, uz masku, biti obavezni da nose i štit preko lica.

U sportskim arealima, kao i u muzejima, moći će istovremeno da boravi do 100 ljudi. Uopšte se sve masovnije aktivnosti do daljnjeg ograničavaju na 100 ljudi.

Predviđeno je da pozorišta, tako karakteristična za kulturni život Čeha, takođe otvore svoja vrata, ali će se u gledalištu popunjavati svaki drugi red.

Restorani će moći da dočekaju svoje goste, pod uslovom da imaju bašte, dok će u punom smislu biti pušteni u rad krajem maja, kada će se otvoriti i tržni centri, uz obavezno poštovanje pravila i mera koje se tiču dezinfekcije.

Sve akcije i programi festivalskog tipa uglavnom su, kao i u većini evropskih zemalja, pomereni za 2021. godinu.

U duhu popuštanja mera uvedenih zbog pandemije virusa Kovid-19, ali i radi opreza i zaštite u smislu suzbijanja daljih slučajeva zaraze, počeo je da funkcioniše tzv. pametni karantin.

To je sistem, koji uz pomoć različitih aplikacija, pomaže da se blagovremeno pronađu potencijalno zaražene osobe. Funkcioniše na dobrovoljnoj osnovi, po principu lokacijskog praćenja mobilnih telefona i korišćenja kreditnih kartica, na osnovu čega se izvodi zaključak koliko je pojedinac bio blizu nosioca tj. izvora zaraze.

Kako u lavirintu svih ovih mera i ograničenja funkcioniše život naše srpske porodice u Pragu?

Iako se trudimo da budemo informisani, nismo se bavili brojnim teorijama i kvazi-teorijama o nastanku i egzistenciji samog virusa. Šta god da je u osnovi ili iza čitavog korona-fenomena, poštujemo mere koje su određene u cilju zaštite svih ljudi. Ako je poenta učiti na tuđim iskustvima i greškama, iskustva Kine, Italije i Španije bila su više nego dovoljna za svest o tome da se s ovako ozbiljnim, nevidljivim neprijateljem, ne igra.

Nije nam teško pala izolacija. Iskreno, ne sećam se kada smo toliko vremena provodili zajedno. U redovnom ritmu i režimu života, koji je prethodio početku pandemije, svako je grabio za svojim obavezama i aktivnostima i koliko god poražavajuće i istovremeno opominjuće zvučalo - čini se da smo poklanjali nedovoljno vremena i pažnje jedni drugima.

Kao i u većini porodica - podrazumeva se da smo svi tu, podrazumeva se zajednički ručak, zajednički odlasci na porodična slavlja, u pozorište ili bioskop i slično. Ali neizmerno je bogatstvo i puno srce, kada pritisnuti neznanom pošasti, kakva je Kovid-19, sebi potvrdite da ste danima, na relativno malom zatvorenom prostoru, sa ljudima koje volite, sa kojima vam nije dosadno, sa kojima se smejete, sa kojima vam je lepo, sa kojima ste, jednom rečju, srećni.

Van svojih obaveza, koje svako od nas može da završava onlajn, vreme provodimo igrajući društvene igre, gledajući filmove ili grilujući u dvorištu. Mogućnost da budete u dvorištu je, naravno, velika prednost u ovakvoj situaciji. April u Pragu bio je lep i sunčan, uglavnom.

Svakodnevno smo u kontaktu i sa porodicom i prijateljima u Srbiji, telefonski ili putem društvenih mreža. I kada smo kod društvenih mreža, i u ovoj situaciji se pokazuju njihove dobre, ali i loše strane. Od mogućnosti da se verovatno na najbrži način informišemo, pa do grubih konflikata i isprovociranih podela na jedne i druge, ove i one. Dopao mi se tvit Nikole Demonje od pre neki dan: "Morate da prestanete da se delite. Moramo da prestanemo, tačnije. Na ove i one u bilo kom obliku. To je možda i najveći problem ovog našeg društva..."

Kao pesnik, uključila sam se u nekoliko projekata na temu Poezijom protiv korone, kako u Srbiji, tako i u Pragu. Mnogi su na te poetske tekstualne ili video zapise reagovali pozitivno i zadovoljstvo je znati da poezija danas raduje ljude. Po prirodi večiti optimista, trudim se da oraspoložim svoje prijatelje i poznanike, kod kojih je izolacija izazvala loše raspoloženje, pesimizam i letargiju.

Ono što je pre nekoliko dana dodatno rastužilo naše praške sugrađane je neočekivana smrt Igora Spasova, dugogodišnjeg novinara RTS-a i autora kultne emisije „Pozovite 92". Igor je radio kao profesor montaže na češkoj filmskoj akademiji FAMU u Pragu, čiji je i sam bio đak. Bio mi je prijatelj. Svima je bio prijatelj. Voleo ga je Prag isto koliko je i on voleo taj grad.

Elem, Češka se od samog početka vrlo dobro nosi sa ovom situacijom. Ne samo što se tiče borbe sa samim virusom i pandemijom, već i s obzirom na ublažavanje njihovog uticaja i posledica na društvo i ekonomiju.

Kako će svet i naš život izgledati u trenutku kad budemo mogli da kažemo da smo sasvim izašli iz ove krize, niko ne može sa sigurnošću da zna. Istina je da smo se svi setili prirode i shvatili koliko trpi zbog naših navika i načina života. Istina je i da ćemo osetiti posledice oslabljenih zdravstvenih i ekonomskih sistema. Ali istina je i da će ova situacija sasvim sigurno čovečanstvo pomeriti napred.

Neko od fotografa je rekao kako je Prag sada, kada je poluprazan, zapravo idealan za fotografisanje. Međutim, Karlov most, na kome nema ljudi, nije onaj Karlov most koji viđete na razglednicama.

Kako god, jedva čekam opet onu prepoznatljivu gužvu i užurbanost, energiju koja reke turista u talasima nosi ulicama zlatnog grada.