Čistom savešću i čistim rukama u borbi protiv epidemije

"Naučnici se ne slažu i ne prihvataju činjenicu da jedna se takva zemlja kao što je Švedska, sa naučnim i tehničkim dostignućima na visokom nivou kao i značajnim ljudskim i finansijskim resursima dostupnim nauci, može na takav način nositi sa pandemijom KOVID-19. Takođe, smatraju da u zadatoj situaciji, bez dostupne vakcine, strategija sticanja kolektivnog imuniteta jeste rizična, a njen ishod nepredvidiv", kaže za RTS Jelena Mišić, molekularni biolog, doktorand na Karolinska institutu u Stokholmu.

Život se u Švedskoj za sada odvija izmenjeno ali istovremeno i uobičajeno. Ono što se može primetiti, bar u Stokholmu, jeste da je grad dosta mirniji i značajno je manje ljudi na ulicama, u prevozu.

Današnja statistika (09.04.2020.)kaže da je oko 9000 zareženih i nažalost 800 preminulih od bolesti COVID-19. Kao što ste imali priliku da čujete, ovde radikalnih, restriktivnih mera vlade i nema.

Postoji zabrana okupljanja više od 50 ljudi najavnim mestima, postoji zabrana poseta u staračkim domovima. Osnovne škole i vrtići rade, dok su srednje škole i univerziteti zatvoreni tj. nastava se odvija na daljinu.

Mere se takođe ogledaju u snažnim preporukama i smernicama vlade koja uporno poziva na socijalno distanciranje i individualnu odgovornost svakog građanina u ovoj borbi. Većina poštuje ove preporuke i veruje svojoj vladi pa se ne protivi odlukama koje ona donosi.

Sve preduzete mere su u saglasnosti sa savetima i stavovima Državne agencije za javno zdravlje (Folkhälsomyndigheten) i državnih epidemiologa. Sa ovakvim odlukama, blagim merama i strategijom se, još na početku pandemije, šira naučna zajednica nije složila.

Više od 2000 istraživača/naučnika, predvođenih uglednim profesorima, ekspertima iz raznih oblasti biomedicine su potpisnici peticije koja zahteva od vlade uvođenje strožih mera i povećanje kapaciteta testiranja.

Naučnici se ne slažu i ne prihvataju činjenicu da jedna takva zemlja sa naučnim i tehničkim dostignućima na visokom nivou kao i značajnim ljudskim i finansijskim resursima dostupnim nauci može na takav način nositi sa pandemijom KOVID-19. Takođe, smatraju da u zadatoj situaciji, bez dostupne vakcine, strategija sticanja kolektivnog imuniteta jeste rizična a njen ishod nepredvidiv.

Dobra vest je da se pojedine laboratorije na institutima polako pretvaraju u dodatne dijagnostičke centre koji svojim kapacitetom testiranja značajno doprinose finalnoj brojci testiranih građana.

Testiranje se vrši ne samo u cilju utvrđivanja SARS-CoV-2 infekcije već i u cilju utvrđivanja imuniteta na SARS-CoV-2. Što se tiče preventivnih mera vlade, preostaje nam da vidimo hoće li se one u budućnosti promeniti. Za sada je na nama da zvanične savete nadležnih usvajamo i primenjujemo. Čistom savešću i čistim rukama u borbi protiv KOVID-a-19.