Slavoljub je pobedio Koronu!

"Sad, nakon što sam prošao prvu etapu ozdravljenja, moram reći da me ljute osobe koje tvrde da im teško pada izolacija, pa krše mere ograničenja, igrajući se svojim i tuđim životima. Ljudi su u ratu mesecima bili u zemunicama, bili su u koncentracionim logorima, ne znajući da li će živi dočekati sledeći dan, ali su se borili i sve izdržavali. Danas imamo sve: luksuzne stanove, prenatrpane frižidere, internet kao prozor u svet, pa se opet mnogi žale i nisu disciplinovani. Ne mogu da shvatim toliku razmaženost i neodgovornost!", kaže Slavoljub Paunović iz Beča.

Prenosiomo intervju iz magazina Kosmo sa Slavoljubom Paunovićem koji je uspeo da se izbori sa bolešću izazvanu koronavirusom.

Kako ste se osećali?

Bio sam tih dana sasvim malaksao, nisam se mogao ni pomeriti, kao da je iz mene iscurila sva snaga. Ličnu higijenu, naravno, nisam mogao održavati sam, nego samo uz pomoć sestre. Zapravo, najčešće me je ona prala, što mi je kao muškarcu stvaralo osećaj nelagodnosti, a apsolutna nemoć mi je stvarala dodatni strah.

Jeste li bili u panici?

Jesam, iskreno da kažem - jesam... Noć je najteža, ne može se spavati, bez obzira na slabost, a misli se kovitlaju u glavi. Kad se čovek nađe na tananoj liniji između života i smrti, u sobi sam sa koronom, panika je normalni osećaj. Mislim da mi je teže padala pomisao da mogu umreti sam, bez mojih najbližih pored sebe, nego što bih umro.

Kako je bilo sa hranom?

Dok sam bio kod kuće prve sedmice, bio sam sasvim bez apetita. Mislim da za tih nedelju dana nisam ni okusio hranu. Međutim, dolaskom u bolnicu, nakon par dana sam počeo da uzimam sasvim male obroke, što je verovatno takođe uticalo na moj oporavak.

O čemu ste razmišljali tih dana?

Vremena je bilo puno, pa sam počeo da razmišljam šta je to važno u životu, čega nismo sasvim svesni dok smo zdravi. Znate, kad sam krenuo putem oporavka, mogao sam da pogledam poruke koje sam dobijao od familije, prijatelja, pa čak i od ljudi koje sam samo površno znao. Te reči podrške nikad neću zaboraviti, njihova snaga me je čeličila, nije mi dala da potonem.

Kakvo je osoblje u bolnici?

Oni svi liče na Marsovce, ne znam ko se krije iza zaštitnih odela i maski, ali svi su bez izuzetka divni, ljubazni i posvećeni. Neizmerno sam im zahvalan za svu pažnju i negu kojima su me okružili i pomogli mi da ostanem na strani života.

Možete li pretpostaviti gde ste se inficirali?

Ne! Pre uvođenja mera i prvih dana kad je koronavirus stigao u Austriju, ja sam se družio sa mnogim ljudima, koji su kasnije svi testirani. Bilo je među njima i pozitivnih i negativnih. Ne znam ko je virus od koga dobio, ali je očigledno da je neke osobe jednostavno zaobišao.

Da li je Vaša supruga takođe testirana?

Jeste, naravno, ali ona je srećom negativna na SARS-CoV-2.

Šta Vas dalje očekuje?

Ovih dana ću ponovo dva puta biti podvrgnut testiranju. Ukoliko oba puta budem negativan, biću otpušten kući i, naravno, biću u izolaciji. Ne treba da ističem sa koliko nestrpljenja to očekujem.

Šta preporučujete našim čitaocima?

Sad, nakon što sam prošao prvu etapu ozdravljenja, moram reći da me ljute osobe koje tvrde da im teško pada izolacija, pa krše mere ograničenja, igrajući se svojim i tuđim životima. Ljudi su u ratu mesecima bili u zemunicama, bili su u koncentracionim logorima, ne znajući da li će živi dočekati sledeći dan, ali su se borili i sve izdržavali. Danas imamo sve: luksuzne stanove, prenatrpane frižidere, internet kao prozor u svet, pa se opet mnogi žale i nisu disciplinovani. Ne mogu da shvatim toliku razmaženost i neodgovornost! Zato, poručujem svima: sedite kod kuće, ništa nije lepše od toga! Družite se sa decom i partnerima, obnovite bliskost sa dragim ljudima, a to se može i bez ličnih kontakata. Život nema cenu.