Norveški "Logor smrti" prvi put u stripu i na srpskom
Dirljiva priča o dva dečaka iz Jugoslavije koja su 1942. godine dospela u nacistički logor u Norveškoj prevedena je na srpski jezik zahvaljujući Akademskoj srpskoj asocijaciji i norveškoj fondaciji NORLA (Norveška književnost u inostranstvu).
U pravom trenutku, kada vremenski uslovi u Srbiji podsećaju na norveške, stiže nam i prvi strip o jugoslovenskim ratnim zarobljenicima u Norveškoj koji je napisala norveška spisateljica i novinarka Ingebjerg Jensen.
Sve je počelo na jednom od njenih predavanja o ilustrovanim knjigama koje je objavila o norveškoj deci u Drugom svetskom ratu među kojima su: Bombe iznad škole - bombardovanje škole Holen 4. oktobra 1944. godine (2006), Bekstvo i plamen - sudbine dece u Finmarku ratne zime 1944-45. godine (2009) i Naci žig (2015).
Od jednog od posetilaca je dobila preporuku da pročita knjigu Ljube Mladenovića o stradanju jugoslovenskih ratnih zarobljenika u nacističkom logoru Beisfjord 1942. godine.
"Pročitala sam knjigu i bila u isto vreme fascinirana i šokirana, naročito kad sam shvatila da su među zarobljenicima bila dva dečaka", rekla je Jensen.
Tako zaintrigirana je počela više da istražuje taj slučaj u raznim knjigama, nemačkim dokumentima, arhivima i sl.
"Sa liste sam izabrala dva dečala po imenu Simo i Mile da budu glavni protagonist, iako nisam bila sigurna da su oni videli sve te užasne stvari koje su se dešavale u logoru."
Ilustrovana knjiga Logor smrti tako prati njihovu priču od trenutka ukrcavanja broda sa 900 zarobljenika u Narviku 1942. godine do trenutka kada preživelih 150 napušta kamp četiri meseca kasnije. Tu je pažljivo nijansiran odnos norveških i nemačkih čuvara prema njima, ali i kako je lokalno stanovništvo pokušavalo da pomogne zarobljenicima, iako uglavnom uzalud.
Prema rečima Dobrile Radulović, koja je do aprila 2018. godine bila na čelu Saveza srpskih udruženja u Norveškoj, a koja je napisala predgovor za knjigu, izučavanje istorije u školi može ponekad da bude ograničeno samo na činjenice, potiskujući individualne sudbine u drugi plan i čineći je suvoparnom i nezanimljivom.
"Preselila sam se u Norvešku krajem 90-ih i bila iznenađena kada mi je moja prva koleginica pričala o dešavanjima u Narviku tokom Drugog svetskog rata, a ja nisam znala ništa o stradanju Srba u Norveškoj, kao ni o solidarnosti norveškog naroda i prijateljstvu posle rata", priznaje Radulović.
Knjiga Logor smrti je tu da nas sve upozna sa ovim manje poznatim a toliko važnom delom istorije. Prošle godine se pojavila na norveškom jeziku a na srpski je prevela Kristina Stamenković, a objavila Akademska srpska asocijacija koja godinama unazad uspešno organizuje časove sprskog jezika preko Skajpa za decu u dijaspori, u Norveškoj i drugim zemljama...
Ceo projekat je podržala norveška fondacija NORLA (Norveška književnost u inostranstvu).
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар