Bista Radoslava Grujića uskoro u porti Lazarice
Radoslav Grujić, pravoslavni teolog, istoričar i rodoljub zadužio je srpski rod brojnim delima. Od nemerljivog je značaja njegov rad na očuvanju našeg duhovnog blaga. U ruševinama manastira Svetih arhangela u Prizrenu 1927. godine pronašao je posmrtne ostatke cara Dušana, a aprila 1942. od ustaškog uništenja spasao je mošti Svetog kneza Lazara, mošti cara Uroša i despota Stefana Štiljanovića. Mi smo mu se odužili ulicom na Vračaru i dramom RTS-a "Između baruta i tamjana" iz serijala "Zaboravljeni umovi". Iz tame zaborava u svetlost ga vraćaju i njegovi Zemunci, bistom, koja bi trebalo da bude postavljena u porti crkve Lazarica u Zemun Polju.
Uz blagoslov patrijarha srpskog Irineja i uz pomoć Opštine Zemun, bista Radoslava Grijića, rad akademskog vajara Ljubomira Lackovića, trebalo bi da pred narod i vernike bude otkrivena za Vidovdan 2019. godine.
"Želeli smo da se na ovaj skromni način odužimo našem velikanu, čijom zaslugom su spasene mošti Svetog kneza Lazara. Zbog toga smo mislili da je porta naše crkve Lazarice u Zemun Polju pravo mesto gde bi njegova bista trebala da se nalazi, a delom i zato što je Radoslav Grujić rođen u Zemunu. Dobili smo obećanje od Damira Kovačevića, zamenika predsednika opštine Zemun da će ta opština biti pokrovitelj ovog dela. Plan je da do Vidovdana 2019. godine bista bude izlivena. Ljudi dobre volje rade već na tome, svako je dao svoj doprinos u skladu sa mogućnostima, ali nam još uvek nedostaju finansijska sredstva za finalizaciju biste", kaže za Program za dijasporu RTS-a protojerej Rade Jović.
Radoslav Grujić
Rođen je u Zemunu 29. juna 1878. godine. Bogosloviju je završio u Sremskim Karlovcima, rukopoložen za sveštenika i postavljen za pomoćnika paroha u crkvi u Zemunu. Diplomirao je prava u Beču (1908) i filozofske nauke u Zagrebu (1911), gde je i doktorirao. U ovom periodu objavio je i veliki broj radova.
Na početku Prvog svetskog rata zatvoren je kao „veleizdajnik", pušten posle godinu dana, i ponovo zatočen. Po završetku rata predaje u Beogradu. Godine 1920. prelazi na Filozofski fakultet u Skoplje, gde predaje nacionalnu istoriju i osniva Muzej Južne Srbije, Skopsko naučno društvo, izdaje časopis „Glasnik Skopskog naučnog društva", između dva rata jedan od najznačajnijih istorijskih časopisa u državi.
Među ruševinama manastira Svetih Arhangela kod Prizrena 1927. godine nalazi posmrtne ostatke cara Dušana, koji se danas nalaze u crkvi Svetog Marka u Beogradu.
Od 1937. godine predaje Istoriju srpske crkve na Bogoslovskom fakultetu u Beogradu, a dopisni član Srpske kraljevske akademije postaje 1939. godine. Radio je na osnivanju Muzeja Srpske pravoslavne crkve.
Ličnim zalaganjem, koristeći poznanstvo sa majorom Rajsvicom, pruskim aristokratom, profesorom balkanoloških studija u Berlinu, uspeo je da od ustaškog pogroma spase neprocenjivo duhovno-istorijsko blago iz fruškogorskih manastira. Tokom Drugog svetskog rata je radio na zbrinjavanju srpskih izbeglica iz ratnih područja i na prikupljanju materijala i svedočanstava o genocidu nad Srbima. I pored svega toga, on biva osuđen za izdaju srpskog naroda, 1945. godine, kada su ga komunisti stavili na listu ratnih zločinaca.
Trećeg aprila 1945. godine Sud časti Univerziteta u Beogradu kaznio je profesora Grujića udaljavanjem s Univerziteta, zbog rada za vreme okupacije, a odlukom rejonskog Narodnog odbora izbrisan je sa spiska građana i lišen nacionalne časti.
Radio je u Muzeju SPC i Patrijaršijskoj biblioteci, a umro je 1955. tokom lečenja na Hvaru.
Sahranjen je na Novom groblju u Beogradu. Opelo mu je održao patrijarh srpski Vićentije II, uz prisustvo deset episkopa. Po ličnoj želji, posmrtni ostaci njegovi i njegove supruge su 1992. godine preneti u manastir Grgeteg 1992.
Januara 2013. godine pokrenut je postupak za njegovu rehabilitaciju. Rehabilitovan je odlukom Višeg suda u Beogradu 14. marta 2014. godine.
Jedna ulica na Vračaru u Beogradu nosi njegovo ime.
Rad poznatog vajara
"Napravio sam skulpturu u glini koja bi trebalo da se izlije u bronzi, a postament će biti kameni. "Živeo" sam sa Radoslavom Grujićem tri meseca, i zadivila me je snaga i upornost ovog duhovnog ratnika. Zato je njegov pogled snažan, telo kao da se kreće, dinamika je uspostavljena, jer kretanje i čini umetnost...Od krsta i crkve na grudima, njegova vera se, duhovnim zracima širi kroz telo i isijava na leđima, kroz lik kneza Lazara. Krst nosi i Crkvu i cara Lazara. Direktno iz njega izlazi ljubav prema Crkvi, Bogu, caru Lazaru...mislim da sam mu udahnuo život, jer me je, jednostavno, vodilo nadahnuće", kaže za RTS vajar Ljubomir Lacković, kome je ovo treći rad u bronzi.
"Inače, radim u metalu, donekle u drvetu, a volim i kombinaciju kamen-metal. Uzori su mi Mikelanđelo, Leonardo, Roden i Udon", ističe umetnik.
Ljubomir Lacković je rođen 1955. godine u Zemunu. Završio je Fakultet primenjenih umetnosti u Beogradu 1985. u klasi profesora Vojislava Vujisića. Od 1984. je član ULUS-a, a od 1994. ULUPUDS-a. Član je Zemunskog udruženja umetnika „Kej" od njegovog osnivanja. Više od dvadeset godina bavi se pedagoškim radom i nagrađen je 2002. godine kao uspešan pedagog putom na Hilandar. Aktivno učestvuje na svim značajnim izložbama u Beogradu i širom Srbije: Majska, Jesenja, Prolećna izložba, Oktobarski Salon, 3D-Art kao i u likovnim kolonijama u zemlji i inostranstvu. Dobitnik je nekoliko vrednih nagrada u zemlji i inostranstvu, od kojih i prvu nagradu na internacionalnom salonu SNBA u Parizu 2005, prvi put dodeljenu jednom stranom umetniku.
"Lacković je odavno privukao pažnju stručnog kritičkog auditorijuma skulpturama u kojima je ovladavanje tehnikom varenog metala dovedeno do visokog stepena egzekutivnog umeća, ali koje se nije zadržalo, kao kod mnogih, samo na zanatskom nivou, već ga daleko prevazišlo svojim kreativnim, umetničkim dometima. U Lackovićevom ukupnom vajarskom opusu dominiraju teme životinja ili čudnih bića inspirisanih mitologijom kao: nosorog, jelen, slepi, miš, koza, lav ili zmaj, Kentaur, Bahus, Grifon, Himera i sl. Sve što mu pruža mogućnosti da u formama oslobodi i razmahne senzibilitet za sadržaje fantastike", kaže, između ostalog, vajar, književnik i likovni kritičar Balša Rajčević o Lackovićevom radu u jednom tekstu u "Politici" 2016. godine.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар