"Negujmo srpski jezik" u Parizu

Akciju „Negujmo srpski jezik" koja je 2015. godine pokrenuta sa namerom da se afirmiše briga o srpskom jeziku i podigne nivo svesti o značaju pravilnog pisanja i govora, predstavio je dramski umetnik i direktor UK „Vuk Karadžić" Svetislav Goncić, dodavši da je akcija proširena na republički nivo dolaskom Vladana Vukosavljevića na mesto ministra kulture i informisanja, piše u saopštenju Ministarstva.

Kao uvod u dijaloški deo tribine koju je osmislio i vodio književnik i posebni savetnik ministra kulture i informisanja Dragan Hamović, poslužila je pesma „Moć govora" Branislava Petrovića, izvedena na srpskom i na francuskom, dok su tribinu zatvorile pesme Vaska Pope, takođe na oba jezika.

Na početku tribine Hamović je primetio da smo zaštitili osnovne resurse za život - zemlju, vodu i vazduh i zapitao se da li maternji jezik treba da se štiti i šta se time štiti.

„Znalci kažu da je naše razumevanje sveta jezičke prirode, jezik nas oblikuje i to dubinski. Zato ako nam nije potrebna dubina, ne treba nam ni jezik koji nas je formirao. Ako nam ne treba, onda možemo slobodno naučiti jezik univerzalnog sveta koji ironično nazivaju logiš", rekao je Hamović.

On je podsetio na reči francuskog mislioca Žana Bodrijara koji kaže da živimo u dobu koje proizvodi sve više informacija, a sve manje smisla, ocenivši da je ovo možda deo odgovra na naše pitanje.

Veliki srpski pisac Milovan Danojlić, kako kaže Hamović, davno je rekao da nam se govor ispostio onoliko koliko nam se život ispostio i da je ovo vreme rušenja, kvarenja i neznalaštva, ali da ništa nije počelo juče, niti će se završti sutra.

„Šta je divni, pretanjeni francuski jezik nego iskvareni oblik gordog, carskog latinskog jezika. Strpljenja, prisebnosti: jezik se i kvarnjem razvija..." reči su Danojlića, a Hamović dodaje da ima kvarenja i kvarenja, nije svako kvarenje razvoj, nego kvarenje je i rušenje, i zbog toga je pokrenuta akcija „Negujmo srpski jezik".

Učešće Arnoa Gujona, osnivača organizacije „Solidarnost za Kosovo" na tribini pozdavljeno je izdašnim aplauzima, a on je na duhovit način govorio o izazovima samostalnog učenja srpskog jezika i o tome kako je time dublje upoznao srpski narod, najpre na Kosovu i Metohiji.

Kada je naučio srpski jezik, kako kaže Gujon, promenio se njegov pogled na Srbe jer se zbližio sa njima, a i on je bolje prihvaćen jer je svakako lakše govoriti o svojim problemima, mukama, nadama na maternjem jeziku, nego na stranom ili čak preko posrednika.

O samoj akciji, kao i o aktuelnim iskustvima nastave srpskog jezika i jezičke politike u nas, podelio je svoja iskustva profesor Brborić.

Po završetku zvaničnog dela programa, publika je inicirala nastavak razgovora, uz niz pitanja i komentara, u kojima je izražavana podrška akciji, ali i potreba za još sveobuhvatnijim radom države Srbije na negovanju srpskog jezika u rasejanju.

Od Ministarstva kulture i informisanja Gujon je dobio na dar reprezentativni izbor srpske usmene baštine Vuka Karadžića u prevodu na francuski (izdanje Vukove zadužbine), a pratiocima programa, pomoćnik ministra Ivana Dedić, organizator pariske tribine, obezbedila je majice sa logom akcije „Negujmo srpski jezik".