Varnice nade u tri glasa
Nedavno je, u prostorijama Parco città u Vićenci, održana promocija dvojezične zbirke pesama "Varnice nade/Scintille di speranza", autorki Rade Rajić Ristić, Karle Galvan i Renate Filipi.
Muzika i poezija su se smenjivale dok je publika uživala u stihovima na italijanskom i srpskom jeziku. Autorke su čitale svoje stihove na italijanskom, a na srpskom je čitala Svetlana Stanojlović.
Zaduženi za muzički intermeco bili su Dejan Mitić na gitari i Svetlana Stanojlović, članovi Vidovdana, kulturno-umetničkog društva iz Italije. Orile su se srpske pesme, najviše aplauza je imala pesma Pukni, zoro, a zainteresovana publika je želela da čuje i prevod pesme.
"Ove autorke su najbolja potvrda kako pesničko savezništvo nema granica, ne poznaje nacije i oplemenjuje ljudski duh", rekla je organizatorka susreta Mikela Musato.
Recenziju su napisale Donata Spilare i Marinela Laratro na italijanskom, a na srpskom Todora Škoro iz Beograda.
"Nada ume da govori, kao sva osećanja; nada je sastojak bez kojeg ljudsko biće ne može, inače će hrana njegove budućnosti nestati zauvek. Šta bolje od nade hrani i gasi glad ljudskog stvora? U ovoj knjizi nada se u tri glasa i peva se ljubav za prirodom, za budućnošću, za domovinom, za prijateljstvom... Tri ženska glasa proslavljaju književno bratstvo između Italije i Srbije, pokazujući da osećanja i nada nemaju nacionalnost i da lingvističke predrasude nisu prioriteti u kulturi ova dva srodna naroda.
Karla izražava u svojim stihovima slobodan duh koji trči sa konjima po stepi bez granica, trči ka večnosti bez bojazni, verujući u ljubav prema životu; Rada otvara nadu kao da su vrata bez posustajanja, hoda u susret budućnosti naviknuta da se istrajno suočava sa svakidašnjicom.
Renata u glasu deteta prepoznaje život koji daje snagu budućnosti društva; dete je nada čovečanstva. Budućnost ima snagu hrasta i nada je na dnevnom redu svih nas.
Ova knjiga je himna nadi za kojom čovečanstvo ima potrebu više nego ikada, jer slavi univerzalni osećaj bez razlikovanja polova, rase i predrasuda. Nadati se je obaveza u ovoj poetskoj himni u kojoj se nada peva na glas", rekla je recenzent Donata Spilare.
Marinela Laratro je potvrdila poetsku dubinu pesnikinja.
"Tri poetička glasa, tri duše sa različitim sudbinama, ali bliske u osećajnosti; poezija bez granica, napisana na dva jezika, italijanskom i srpskom, tako daleka, a ipak tako bliska u izražavanju osećanja, ljupkosti, emocija pred ljubavlju i čovečanstvom.
Rada drži uvek um i srce u uzajamnoj vezi sa svojom domovinom porekla: Srbijom. Njen poetski pogled međutim počiva na patnjama sveta, koje ona dobro poznaje: bila je doseljenik i morala je da se bori za izgradnju novog života u našoj zemlji. Njen stav je dubok i iskren: ona ne daje sud već posmatra kontradikcije i poteškoće koje svaki dan sa sobom donosi. Ona je ogledalo iskustva šta znači biti uvek na putu sa nadom u sutra u zagrljaju onih koji nas shvataju. Na ovaj način zamor života preobražen je u sigurnost hodanja napred dignute glave pod nebom koje nas prati i vodi.
Karla u svojim jasnim i bitnim stihovima slavi ljubav, zamišljenu kao večnu sadašnjost koju duša zna da prepozna i kojom se hrani. Veza srca joj nudi dosezanje spokojne mudrosti koja ima ukus nebeskih stvari i sećanje na raj predaka koji joj nikada neće biti otrgnut. Karla izražava i neprekidno okupljanje duša kao i njihov zamah prema večnosti. Njeni stihovi ukazuju na mir i opraštanje, na veru destilovanu od patnje spokojnu tišinu beskonačnosti.
Renata širi svoj senzibilitet u kratkim tekstovima slobodnog stiha: fragmenti jednog diskursa koji odražava jednostavnošću i prijatnošću jezika njen unutrašnji svet, u kome ima žaljenja koja se žive sa nostalgijom, ali sa nastojanjem da se prevaziđu kako bi se postigla vedrina. Snovi nam daju snagu da letimo sa ponekom iluzijom, ali priroda nam nudi simbole snage i dominacije nad nama samima. Ali ljudi su oni koji nam pružaju sigurnost i ljubav za životom, dok nas energija kosmosa podržava i drži u skoro materinskom zagrljaju", ističe Marinela Laratro.
"Još jedna zbirka stihova koja slavi ljubav, mir, slogu, prijateljstvo, i iznad svega, blizinu između Italije i Srbije, između ova dva bratska naroda", rekla je Todora Škoro.
"Ova zbirka pesama je most između Srbije i Italije, koji gradim skoro tri decenije. To je savim dovoljno jasna metafora i nema potrebe da bilo šta drugo dodajem. Zahvaljujem se Svetlani Stanojlović i Dejanu Mitiću iz Vidovdana na podršci i fotografu, Nenadu Martinoviću, na vernoj pratnji i saradnji. Ova promocija ne bi uspela u toj formi da nije bilo njihove muzičke pomoći i podrške", rekla je Rada Rajić Ristić.
O ovom književnom skupu pisale su i lokalne dnevne novine Il giornle di Vicenza.
Упутство
Коментари који садрже вређање, непристојан говор, непроверене оптужбе, расну и националну мржњу као и нетолеранцију било какве врсте неће бити објављени. Говор мржње је забрањен на овом порталу. Коментари се морају односити на тему чланка. Предност ће имати коментари граматички и правописно исправно написани. Коментаре писане великим словима нећемо објављивати. Задржавамо право избора и краћења коментара који ће бити објављени. Коментаре који се односе на уређивачку политику можете послати на адресу webdesk@rts.rs. Поља обележена звездицом обавезно попуните.
Број коментара 0
Пошаљи коментар