Uz ojkaču o ćirilici u Vindzoru

Književnica iz Toronta Gordana Petković Laković je u svojstvu sekretara Srpske nacionalne akademije i kao član i aktivista srpsko-kanadskog udruženja pisaca Desanka Maksimović predstavila gosta iz Beograda, srpskog pisca Labuda Dragića, koji je besedio o Kordunu i Savi Mrkalju, za Program za dijasporu RTS-a javlja Svetozar Dančuo.

„Sudbina Kordunaša je tragična, kao i svih srpskih perifernih oblasti u imperijalnim castvima, jednako kao i u doba ekstremnih ideologija nacizma i komunizma. Srbi kao bogoljubiv i pravdoljubiv narod preživeli su u ovim carstvima svakakve torture, progone, a u doba NDH, koja je zloguko nedonošče austrougarske imerije koje je nastavilo sa usavršavanjem logorske politike, i genocid. Iz toga vremena, a nakon zločinačkih pohoda ustaških hordi zapamćena je i tužna popijevka Na Kordunu grob do groba, traži majka sina svoga... Neka se nikad ne ponovi!", rekao je, između ostalog, Labud Dragić.

I zabavni kutak za decu bio je u znaku ćirilice.

"U učionici škole Nikola Tesla koja deluje pri parohiji Sveta Petka ovde u Vindzoru,  Milica Stefanovski je promovisala dečiju knjižicu za crtanje koja je posvećena Kordunu, Savi Mrkalju i Svetoj Petki. Deca su predano bojila stranice ove interesantne knjižice, dok im je Milica pričala o Kordunu i Mrkalju", objašnjava domaćin kordunaškog sabora u Vindzoru, Pero Kovačević.

Svečanosti su prisustvovali i vindzorski svešetnici Milan Jovanović, Miroljub Todorović i Jovica Ćetković koji je poželio novoosnovanom srpskom kulturnom društvu što više sličnih okupljanja u kojima se neguju uspomene na Kordun i njegove znamenite ličnosti.

Muzički program je bio posvećen kordunaškoj ojkači koja je u Republici Srbiji registrovana kao nematerijalna kulturna baština. Te večeri, iako daleko od rodnog kraja, mogla se čuti izvorna kordunaška pesma u izvođenju etno rupe Ćemer iz Toronta. Ova grupa, pored pesme, neguje i običaje sa Korduna, a nastupaju u autentičnim nošnjama, od kojih su neke starije od sto godina.

Članice Srpskog društva Kordun iz Toronta prikazale su običaje prela. Gostima su služena autentična kordunaška jela koja su pripremile članice Društva Sava Mrkalj i Mile Perenčević.

Uz prigodnu besedu o značaju Mrkaljevog rada recitovani su i Mrkaljevi stihovi, a njegovu najpoznatiju pjesmu "More zala ov'je svet" za ovu priliku je na engleski jezik preveo Mihajlo Petrović. 

Veče je završilo „kordunaškom zabavom" a pevali su Sinovi Korduna, Mile Pašić, Momo Stanić i Vuk Jon.

Srpsko kulturno društvo Sava Mrkalj u Vindzoru je osnovano u oktobru prošle godine i u svom programu planiraju različite aktivnosti kao što su izložbe, promocije, gostovanja umetnika.