Mesec srpske kulture širom Mađarske

Tradicionalna manifestacija Mesec srpske kulture u Mađarskoj, koju po treći put organizuje Kulturni i dokumentacioni centar pod pokroviteljstvom Samouprave Srba u Mađarskoj, svečano je otvorena u 14. septembra, programom priređenim na sceni Srpskog pozorišta u Nađmeze ulici.

Prostor Srpskog kulturnog centra je za ovu priliku ulepšan, delimično obnovljen i dograđen novim, funkcionalnijim rešenjima, pa su brojne ugledne zvanice i posetioci, te večeri bili prijatno iznenađeni činjenicom da ujedno prisustvuju i svojevrsnoj promociji renovirane izložbene galerije. Ona će, kako obećavaju u ovoj ustanovi, od sada svakodnevno dostupna svima koji požele da je posete.

Svečanost su otvorili članovi Srpskog pozorišta u Mađarskoj, dramski umetnik Milan Rus i džez pijanista Mirko Milošević, detaljima iz predstave „Vujičić bluz", da bi se zatim, u ime pokrovitelja, gostima obratio Ljubomir Alekosov, predsednik SSM-a.

"Program koji smo pripremili je veoma bogat, a nadam se da će se i publika uveriti u to, u narednih mesec dana. Danas, kada otvaramo Mesec srpske kulture i kada sumiramo aktivnosti naše zajednice na tom polju, mogli bismo slobodno da kažemo da je između prošlogodišnje i ove manifestacije, za nama ostala godina srpske kulture. Jer, iako ovih dana i nedelja slavimo praznik kulture, ipak se možemo pohvaliti da smo preko čitave godine nastojali da ostavimo naš pečat ovde, u metropoli mađarske i evropske kulture. Time smo želeli da pokažemo da Budim i Pešta nisu samo u vreme naših predaka bili centri srpske kulture i duhovnosti, već da su to i danas.

Ne smemo zaboraviti aktivnosti našeg pozorišta, zatim kruga stvaralaca mlađe generacije, institucija, samouprava, udruženja koja kontinuirano rade. Zahvaljujući ovakvoj orjentaciji, srpska zajednica u Mađarskoj realizuje više od dve stotine programa godišnje.

Mislim da je ovo dobra prilika da se pokažemo, da još jednom skrenemo pažnju publike, a i medija, na sve ono što smatramo značajnim", rekao je Aleksov i podsetio na povezanost umetnosti koja nastaje u srpskoj zajednici u Mađarskoj, sa svesrpskom, odnosno evropskom kulturom.

On je poručio da treba koristiti sve mogućnosti koje u zbližavanju dva susedna naroda nudi stvaralaštvo na polju kulture.

"Nadam se da nije daleko trenutak kada ćemo u nekom izložbenom prostoru otvoriti postavku sa delima velikana koji su stvarali za oba naroda. Takođe se nadamo da će takvi događaji zameniti prebrojavanja žrtava i prepucavanja brojkama. Verujemo da će postati mnogo važnije ono što nas zbližava, što bogati kulturnu baštinu, a da će nekadašnje žrtve naći svoj večni mir.

Ovog vikenda, kada se i u Mađarskoj obeležavaju Dani kulturne baštine, naša manifestacija dobija još veći značaj. U danima kada se mnoge lepe zgrade otvaraju za širu javnost, i mi treba da se zahvalimo Mađarskoj državi, kao i Srbiji, na dosadašnjoj pomoći. Naravno, mi ne bismo bili mi, kada bismo se na tome zaustavili.

Nažalost, ekonomska moć srpske zajednice nije ni iz daleka tako snažna kao što su brojne naše aktivnosti na mnogim poljima. Zato i nadalje računamo na podršku, kako iz Mađarske, tako i iz Srbije i molimo nadležne da pomažu očuvanje duhovnog i materijalnog nasleđa Srba u Mađarskoj. Nadamo se da će neko od budućih otvaranja Meseca srpske kulture biti priređeno u nekom srpskom objektu, koji će otvaranjem vrata svima nama, svedočiti o našem zajedničkom uspehu u naporima da, poput naših predaka, budućim pokoljenjima ostavimo u nasleđe i nove vrednosti", zaključio je predsednik SSM-a.

U ime Vlade Mađarske, prisutnima se obratio Čaba Latorcai, zamenik državnog sekretara u Ministarstvu za ljudske resurse, u čijoj su nadležnosti i prava nacionalnih i etničkih manjina.

On je izrazio zadovoljstvo što po drugi put ima priliku da učestvuje na otvaranju Meseca srpske kulture u Mađarskoj i, čestitajući srpskoj zajednici praznik nacionalane kulture, podsetio na duboke srpske tragove u Mađarskoj. Rekao je da su oni dvojaki - duhovni i materijalni, a ovom prilikom se posebno osvrnuo na one materijalne, koje je srpska zajednica ostvarila poslednjih godina uz pomoć mađarske države.

"Naravno, tragovi nisu samo zgrade, ali ako govorimo o njima onda možemo spomenuti Srpski kulturni centar i Srpsku osnovnu školu i gimnaziju u Budimpešti, odnosno Srpsku osnovnu školu u Batanji. To su ustanove koje žive, jer u njima živi i radi zajednica kojoj su namenjene", rekao je Latorcai, podsetivši na nimalo lak posao obnove i dogradnje batanjske Srpske osnovne škole. On je napomenuo i da se, posle mnogo godina, vratio život i u obnovljene konake manastira Grabovac.

Bojan Pajtić, predsednik Vlade AP Vojvodine, u svom izlaganju je konstatovao da srpska zajednica u Mađarskoj nije brojčano velika, ali da su njeni tragovi, kulturološki i istorijski doprinos u Budimpešti i Mađarskoj, očigledni.

"To je vidljivo na svakom koraku, od prelepog Beogradskog keja koji se nalazi u centru Budimpešte, preko Srpske ulice, Saborne crkve, Angelijanuma i sedišta Srpske pravoslavne crkvene opštine u Vaci ulici, do Tekelijanuma u koji smo toliko svi zajedno ulagali i u kome je nastala jedna od krovnih institucija srpskog naroda, Matica srpska.

Srbi u Mađarskoj nisu se zadovoljili samo ostavljanjem traga u kulturi i istoriji svog naroda i države u kojoj žive. Učinili su mnogo više: Matica srpska je prva institucija te vrste u istoriji. Kasnije, slovenski narodi u Srednjoj i Istočnoj Evropi preuzimaju tu praksu, kako bi, kao i Srbi, sačuvali svoj jezik, tradiciju istoriju i uspomenu na svoje pretke. Srpska zajednica u Mađarskoj iskazuje svoju vitalnost i kroz činjenicu da svoju kulturu ne obeležava i ne meri satima i danima, nego čitavim mesecom srpske kulture, koji će se protegnuti duž cele Mađarske, na sve one prostore na kojima su Srbi tradicionalno živeli i još uvek žive", istakao je Pajtić.

U nastavku svog izlaganja, on je podsetio da srpski i mađarski narod povezuju brojna imena velikih stvaralaca, od Šandora Petefija do Mikloša Radnotija, preko Lasla Vegela, Danila Kiša i Jakova Ignjatovića.

"Trebalo bi mnogo vremena da se iskaže koliki je uticaj srpska kultura imala na mađarsku i mađarska na srpsku. Mi živimo jedni sa drugima, prožimamo se vekovima na ovom istom prostoru, učili smo mnogo jedni od drugih, a težimo jednoj istoj zajednici evropskih naroda, u kojoj ćemo u budućnosti različitosti doživljavati kao prednosti, a ne kao nedostatke", rekao je vojvođanski premijer.

O značaju koji se u našoj matičnoj zemlji pridaje srpskoj zajednici u Mađarskoj i njenoj kulturi, govori i činjenica da su otvaranju Meseca srpske kulture prisustvovala dvojica visokih funkcionera Narodne skupštine Republike Srbije - Aleksandar Čotrić, predsednik Odbora za dijasporu i Srbe u regionu i Ljubiša Sojimirović, predsednik Odobora za spoljnu politiku Narodne skupštine Srbije.

Aleksandar Čotrić je u svom govoru istakao da četvrt veka prati zbivanja u našem rasejanju i da iz tog aspekta može da zaključi da je Mesec srpske kulture veliki poduhvat, koji organizuje brojčano mala srpska zajednica u Mađarskoj.

"Slobodno mogu da kažem: ni malobrojnije zajednice, ni većeg kulturnog podviga, organizovati čitavih mesec dana koncerte, književne večeri, izložbe, pozorišne predstave... Ja znam da Srbi u rasejanju organizuju jedan dan, vikend ili najviše nedelju srpske kulture, a samo vi u Mađarskoj organizujete Mesec srpske kulture.Kada prođe ova godina, želim da od svih njenih 12 meseci, najduže i najlepše pamtimo Mesec srpske kulture.

Mi u Narodnoj skupštini Republike Srbije organizujemo Dane otvorenih vrata. To su određeni dani u godini kada građani mogu da uđu u parlament, ali kada je reč o Srbima iz rasejanja, mogu slobodno da obećam da ću se kao predsednik odbora za naše ljude izvan matične zemlje, truditi da svaki od 365 dana budu dani otvorenih vrata i da možete uvek da imate jednu adresu u Beogradu, na koju možete da se javite, da razgovaramo, da vidimo šta je to što mi kao najviša zakonodavna vlast u zemlji da učinimo na popravljanju vašeg položaja, na jačanju vaših veza sa Srbijom i za bilo koju drugu oblast za koju ste zainteresovani. Kultura je nešto najlepše što čovek može da stvori i što nas povezuje sa drugim narodima, što vas povezuje sa matičnom zemljom i što doprinosi da postanemo deo evropske porodice", rekao je Čotrić.

U umetničkom delu programa posetioci su imali priliku da čuju dve pesme koje na svoj način govore o viševekovnom pristustvu srpskog naroda na prostorima Mađarske. Stihove pesme Kovinski odlomci Stojana Vujičića nadahnuto je govorila Jovana Večić, učenica Srpske gimnazije „Nikola Tesla", dok je svoju pesmu Jegarska interpretirao njen autor Dragan Jakovljević, koji je bio i voditelj programa.

Kada je reč o muzičkom izrazu, duet darovitih sestara Vujanović je za ovu priliku odabrao dve izvorne narodne pesme, a program na kamernoj sceni SPM-a završili su Milan Rus i Mirko Milošević, odlomkom iz predstave Život je teatar.

Svečanost otvaranja centralne kulturne manifestacije srpske zajednice u Mađarskoj imala je i svoj nastavak, u galerijskom delu Srpskog kulturnog centra. Izložbu slika predsednika Udruženja likovnih umetnika Mađarske i dobitnika prestižne Košutove nagrade Janoša Aknaija i istaknutog likovnog umetnika i profesora na Likovnoj akademiji u Novom Sadu Slobodana Kneževića, otvorio je Milan Đurić, direktor Kulturnog i dokumentacionog centra Srba u Mađarskoj. On je publici ukratko predstavio stvaralački opus dvojice umetnika, a posetiocima se prigodnom besedom obratio i Janoš Aknai.