Muzika treba da nas spaja

Nedavno je sa Simfonijskim orkestrom RTS-a u Beogradu nastupio Roman Simović. Danas je on je jedan od najtraženijih violinista sveta, a priseća se, 30 godina je prošlo od njegovog prvog nastupa na Kolarcu. Živi u Londonu, bavi se pedagoškim radom, nastupa solo i u ansamblima i rado govori o svom mešovitom poreklu, kao i o tome da se najbolje oseća baš u Beogradu.

"Moja mama je Ruskinja, otac je Ukrajinac, a mamin otac Crnogorac. Mi smo devedesetih došli da živimo u Crnu Goru, pa je krenuo rat i bio sam blokiran, sve do svoje dvadesete godine nisam mogao da uradim ništa, a mislim da ni moji roditelji nisu imali želju da po svaku cenu idem u inostranstvo, nego sam ostao u Crnoj Gori, tako da sam sve ovo počeo kasno da radim", kaže Roman.

Kako cela ova situacija u Ukrajini utiče na Vas, s obzirom na Vaše rusko-ukrajinsko-balkansko poreklo?

"Naravno da utiče, evo moja ćerka je imala problema u školi, ona ima 9 godina i trpi neka rasistička dobacivanja od drugih klinaca jer joj je otac rođen u Rusiji. Umesto da napredujemo kao čovečanstvo, mi nekako idemo unazad. Svirao sam u Zagrebu kada su tražili od mene da promenim program u februaru, a svirao sam koncert Čajkovskog.

Pokušao sam da im stavim do znanja da Čajkovski baš i nema neke veze sa ovim što se događa sad i da je on i dalje veliki...iako je to neko uradio tamo u znak protesta, ne moramo mi da imitiramo i da sve što je rusko ne valja...kad bi moglo to nekako da se razgraniči u glavi...Ja i dalje imam teoriju da muzika sa svih kontinenata mora da nas spaja, i američka i ruska muzika koju ćemo da izvodimo, mislim da je to poenta. To je ono čime se mi bavimo, to je jedino šta mi znamo da radimo i na nama je da prenesemo tu dobru energiju na ljude. Mislim da je to taj trenutak kada se svi opuste i ne razmišljaju o ovom haosu...", kaže umetnik.