Iz Beograda, preko Sarajeva, do Sejšela

Iz Beograda, preko Sarajeva, do Sejšela… Otac Sergios, Srđan Janošević, rođenjem Beograđanin, diplomirani hemičar, ceo svoj radni vek proveo je u JAT-u i u sejšelskoj avio-kompaniji a njegova supruga Vesna, Sarajka, više od 40 godina je u novinarstvu.

Proputovali su celi svet ali na Sejšelima pronašli svoju mirnu luku. Daleko od domovine oslonac su našli u pravoslavnoj veri. Za pravoslavlje kažu da je zvanično na Sejšele stiglo u 21. veku, tačnije 2009. godine kada je otac Sergios rukopoložen za sveštenika Aleksandrijske patrijaršije.

 „Kako smo mi ubeđeni da se sve dešava u najbolje moguće vreme, verujemo i da je pravoslavlje na Sejšele stiglo u pravo vreme... Ljudima se čini da je kasno, tek u 21. veku... Računamo da je pravoslavlje došlo mojim rukopoloženjem za sveštenika i svim događajima koji su se prethodno desili. Tako da je to sada misija, mada u začetku" kaže uz blagi osmeh protojerej-stavrofor Sergios Janošević.

"Već je postignuto dosta toga ali ima još više da se uradi i sada je to život moj, i velikim delom život moje porodice, jer mi svi pomažu u konkretnim situacijama. Velika je to pomoć, bez nje bih teško bio u mogućnosti da održim liturgiju. Ćerka mi je horovođa, supruga mi prinosi kadilo, vruću vodu kad treba, peva u horu, pravi prosforu, ... Sada sve ide fino svojim tokom, tamo se, kako ja često kažem, svake nedelje dešava malo čudo u našoj kapeli.“

Kapela je adaptirani deo kuće Janoševića na Sejšelima. Otac Sergios je prvi i jedini pravoslavni sveštenik. Uz blagoslov mitropolita Tanzanije i Sejšela, službu drži na engleskom jeziku a parohijane ima iz skoro svih pravoslavnih zemalja sveta.

„Velika većina su to Rusi, Ukrajinci, imamo i Srbe, Grke, Bugare, Rumune, čak i Egipćane. Gospod je okupio sve te ljude, da dođu na službu, svi su raznih nacionalnosti - ja sam Srbin, u grčkoj crkvi, služim im na engleskom... I to je mnogim ljudima malo čudno a na engleskom služim zato što je to jedan od tri službena jezika na Sejšelima, uz francuski i kreolski, koji je jezik domaćin,a a engleski je jezik administracije ali ga znaju svi koji rade, ili ga bar razumeju, tako da je mitropolit odmah blagoslovio službu na engleskom.“

U misionarskoj ulozi, ocu Sergiosu, supruga Vesna je snažna podrška. Kao čovek iz medija, u godini velikog jubileja Milanskog edikta, odlučila je da hrišćanskom svetu približi život i značaj cara Konstantina. Iznenađena saznanjem koliko malo svet zna o caru južne Evrope, Bliskog istoka i severne Afrike, rođenom na tlu Srbije, snimila je dokumentarni film “Od Naisusa do Konstantinopolisa”.

„Film sam pravila za celi svet. Prva želja mi je bila da svima ispričam ono što ne znaju o razvoju hrišćanstva. Drugo, to da je car Konstantin rođen kod nas u Srbiji, u Nišu, to posebno niko ne zna, a možda i nije hteo da zna. Kroz sve to sam svima želela da pričam o našoj Srbiji koja je jedno, za mene, božanstveno mesto. Ja sam obišla celi svet, na najlepši mogući način ali ta nevidljiva blaga kod nas, a i vidljiva, toga zaista nema nigde. Tek kada čovek ode daleko, tek onda to shvati.“

„Evo skoro smo dobili vest  da će film biti emitovan na petrogradskoj pravoslavnoj televiziji, da će biti prikazan u 187 zemalja. Inače, već je emitovan na dan cara Konstantina, odnosno, napravljena je projekcija u gradu Jokohama, 3. juna, što je isto jedno čudo a čudo se desilo i zahvaljujući mojoj kćerki koja je konsultant za medije predsednika Sejšela. Tako je ovaj film otišao u crkvu Pokrova Presvete Bogorodice, u rusku crkvu koja se nalazi u Jokohami, a inače, čemu sam se ja začudila, u Japanu ima 30 pravoslavnih crkava i jako puno pravoslavnih Japanaca“ priča Vesna Janošević.

Srđanova i Vesnina ćerka Srđana, već četvrtu godinu je šef pres kancelarije predsednika Sejšela, Džejmsa Mičela.

„Bez moje ćerke ne bih taj film nikad napravila. Ona je radila prezentaciju i original filma koji je na engleskom jeziku jer je od prvog momenta naša želja bila da ga pokažemo celom svetu. Otac Sergios je film preveo na srpski, i sada je već film preveden i na ruski, i na grčki, i idemo dalje u prevodima ...“ naglašava Vesna.

Iako žive na rajskom tlu, žele da se vrate u Beograd. Ipak, ne pre nego što ostvare neke sebi zadate ciljeve.

„Planovi su veliki, ja se nadam da će mi Bog pomoći da se to sve ostvari" kaže otac Sergios. "Želeo bih da vidim da smo obezbedili zemlju za crkvu. Naravno da bih voleo da vidim da se ta crkva gradi a najviše bih voleo da ja u njoj služim. Tako da možda tada kad nešto stvarno ostavimo za vekove vekova, kao što crkva i treba da traje, onda bih možda osećao da sam nešto zaista uradio i da možemo da se vratimo u Srbiju.“

Otac Sergios i njegova porodica veruju da se sve u životu dešava po Božijoj promisli. Zato su lako i sa zahvalnošću prihvatili svoju ulogu pravoslavnih misionara na dalekim Sejšelima i neumorno nastavljaju da svetom šire lepu sliku Srbije.