Big big bend – Duke Pearson Big Band

Rođen u Atlanti, nadimak „Djuk“ je dobio od ujaka, koji je bio veliki poštovalac Djuka Elingtona. Pre nego što je napunio šest godina, majka mu je davala časove klavira, koji je učio  do dvanaeste godine, kada se zainteresovao za limene duvačke instrumente: melofon, bariton hornu i na kraju trubu, koju je toliko zavoleo trubu da je tokom srednje škole i fakulteta zanemario klavir. Pohađao je „Klark koledž“ dok je istovremeno svirao trubu u bendovima u oblasti Atlante. Dok je bio u američkoj vojsci, tokom regrutacije 1953–54, nastavio je da svira trubu i upoznao je, između ostalih, pijanistu Vintona Kelija.

Pirson je u intervjuu iz 1959. godine je izjavio da je bio „toliko razmažen Kelijevim dobrim klavirom“ da je odlučio ponovo da pređe na klavir“. Takođe, izgleda i da su ga problemi sa zubima naterali da odustane od limenih instrumenata.

Pirson je nastupao sa različitim ansamblima u Džordžiji i Floridi, uključujući i Taba Smita i Litla Vilija Džona, pre nego što se preselio u Njujork 1959. godine.

Napisao je  „Tribute to Brownie“ (posvećenu Kliford Braunu), koju je snimio Kenonbol Ederli kvintet na svom albumu „Sophisticated Swing“,iz 1957. godine. Pirosn je u Njujorku privukao pažnju trubača Donalda Berda, koji ga je video kako nastupa sa sekstetom Artom Farmer/Beni Golson (poznatim kao „Džeztet“). Ubrzo nakon toga, Berd je zamolio Pirsona da se pridruži njegovom novoformiranom bendu, „Donald Berd-Peper Adams Kvintet“. Pirson je takođe bio pratilac Nensi Vilson na turneji 1961. godine, a iste godine, razboleo se pre Berdovog i Adamsovog nastupa, pa ga je zamenio (tada) novajlija, Herbi Henkok, koji je na kraju trajno preuzeo tu poziciju.

Na Berdovom albumu iz 1963. godine, „A New Perspective“, Pirson je aranžirao četiri numere, uključujući „Cristo Redentor“, koja je postala hit. Kompozicija, kako je kasnije komentarisao Pirson, inspirisana je putovanjem u Brazil tokom turneje sa Vilsonom. Takođe te godine, nakon smrti Ajka Kvebeka, Pirson je preuzeo njegovu poziciju kao A&R (Artists and repertoire) izdavačke kuće „Blue Note“. Od te godine, do 1970. godine, Pirson je bio čest studijski muzičar i producent za brojne albume „Blue Note“, dok je istovremeno snimao svoje albume kao vođa benda.

Bend Berd-Pirson sastojao se od muzičara kao što su Čik Korija, Peper Adams, Rendi Breker i Garnet Braun; ova poslednja trojica su takođe bili članovi benda Teda Džounsa i Mela Luisa koji je svirao u istom noćnom klubu, „Village Vanguard“, ali različitim večerima.

Pirsonove kompozicije uključuju između ostalih i sada već standard, često obrađenu „Jeannine“, komponovanu oko 1960. godine.

Kao mali sporedni projekat u „Blue Note“-u, Pirson je napisao recenziju za album „Idle Moments“ Granta Grina iz 1963. godine, a bio je i pijanista na snimku. Nakon što je komponovao i naslovnu numeru albuma, napisao je: „Pitam se dok slušam ovaj snimak, o čemu su ljudi koji su učestvovali razmišljali dok su se opuštali (tako reći). Raspoloženje nalik snovima koje preovladava dalo mi je ideju da ovu melodiju nazovem „Idle Moments“.

Pirson se na kraju povukao sa svoje pozicije u „Blue Note“-u 1971. godine,  odlučivši se da predaje na „Klark koledžu“ . Potom je dve godine bio na turnejama sa Karmen MekRe i Džoom Vilijamsom, da bi 1973. godine  ponovo formirao svoj big bend.

Slušaćete izbor snimaka iz diksografije njegovog big benda.