Skice za portret – Davor Draganić

Muzikom je počeo da se bavi još u ranom detinjstvu, učio je violnnu, kasnije u gimnazijskim danima gotaru, da bi 1954. godine osnivajući zajedno sa Batom Stojkovićem KUD „Dobrica

Milutinović“ (sa dramskom i muzičkom sekcijom) - prešao na kontrabas, koji je i završio u

SMŠ „Mokranjac“ u Beogradu.

Tokom karijere imao je veoma raznovrsnu saradnju sa brojnim domaćim umetnicima, na koncertima, festivalima i na turnejama, prateći domaće vokalne soliste. Šezdesetih je bio na Bledskom džez festivalu, u više ansambala (Saša Subota, Aca Koraća, Rade Milivojevića, „Nafta“), pratio Gabi Novak, Lolu Novaković, bio je takođe i član orkestra emisije „Mikrofon je vaš“, član Ansambla solista RTB pod vođstvom Roberta Haubera, snimio je jednu od prvih domaćih džez ploča za PGP RTB „Vihor“, saksofoniste Milana Stojanovića „Mačora“ , bio je bendlider „Echo“ kvarteta – sa turnejama po Nemačkoj, a od 1965. godine je stalni član ansambla Saše Subote, vezan za sve uspehe ovog sastava – sa serijom gostovanja po tadašnjem SSSR, sa preko 1000 nastupa, snimajući ploče sa vokalnim solistima, turmnejama po Bugarskoj, Čehoslovačkoj, Grčkoj... učestvovao je na UNICEF-ovim humanitarnim koncertima u Parizu sa čuvenim glumcem i zabavljačem Denijem Kejom, kao i sa Žozefinom Bejker u Torinu i Hagu. Pratio je Đorđa Marjanovića na turmenaja po SSSR, a sa „Plavim ansamblom“ bio je na turnejama po Kanadi, SAD i Nemačkoj. Bio je član i tada veoma popularnog estradnog ansambla Saše Subote - „One i Oni“, sa Daliborkom Stojšić, Lidijom Kodrič, Minjom Subotom i  Bobom Stefanovićem.

Bio je član mnogih domaćih džez sastava, između ostalih i Diksilend orkestra Ljube Matijace.

Od 1994. do 1998. godine svirao je u kultnom orkestru Nade Pavlović, „Ladu Be Good“ - uz Mirka Šouca, Milutina „Vasketa“ Vasovića („Sedam mladih“) i Miću Markovića, koji su davali glavni štimung urbanom noćnom provodu tih godina, izvođenjem evergrin i džez muzike.

Kasnije, bio je član mnogih veteranski postava domaćeg džeza. Celog svog umetničkog veka bio je slobodni umetnik, a po prirodi skromna i tih, nesklon nametanju, uvek je bio sasvim neopravdano u drugom redu – iako je veoma često bio gost, često i veoma adekvatna zamena u vrhunskim ansamblima – kao što je to bio sekstet Gut-Marković, kao i ansambli RTB (Big Bend, Revijski orkestar i Mali ansambl).

Dobitnik je Estradne nagrade Jugoslavije 1978. godine, a status „Istaknutog umetnika“  imagodine. Dobitnik je Povelje Udruženja muzičara džeza, rok i zabavne muzike 2003. godine.