Big big bend – Bill Holman

Rođen u Kaliforniji, sa porodicom se preselio u Orandž, zatim u Santa Anu. Klarinet je počeo da svira u srednjoj školi. Dok je pohađao srednju školu „Orange“ svirao je tenor saksofon i osnovao bend. Bio jr pod uticajem muzike Kaunt Bejzija i Djuk Elingtona, koju je stalno slušao na radiju. Regrutovan je na kraju Drugog svetskog rata i služio je u američkoj mornarici od 1944. do 1946. godine, a preko Mornarice je studirao mašinstvo na „Univerzitetu Kolorado“, a poton na „UCLA“ univerzitetu.

Kasnih 1940-ih, počeo je da se koncentriše na muziku umesto na inženjerstvo. Upisao se na Vestlejk koledž za muziku i studirao kod Dejv Robertsona i Alfred Sendreja. Učio je privatno kod kompozitora i aranžera Ras Garsije i Lojd Riza na saksofonu. Prvi profesionalni početak započeo je sa orkestrom Čarli Barneta 1950. godine kao tenor saksofonista. Sa tim bendom je svirao oko tri godine. Prve aranžmane napisao je 1951–1952. godine za vođu benda i producenta Bob Kina za album „Dancing on the Ceiling“.

Sten Kenton ga je uzeo za tenor saksofonistu na dve godine u martu 1952. (zamenivši Bob Kupera).  Nakon što je radio sa bendom kao instrumentalista, Holman je počeo i da piše, koje isprva nije odmah postiglo uspeh kod Kentona, sve dok nije dobio zadatak da napiše „Invention for Guitar and Trumpet“ za Sal Salvadora i Mejnard Fergusona. Taj aranžman je postao jedno od prepoznatljivih  dela za Kentonov orkestar,  sa albuma „New Concepts of Artistry in Rhythm“.

Kentona je privukla Holmanova sposobnost da integriše kontrapunkt i disonancu na suptilne, ali prepoznatljive načine, kao i njegova veština da Kentonov bend „zasvinguje“. Holman je postao jedan od Kentonovih primarnih aranžera, stvarajući „zaštitni znak“ benda. Njegovo druženje sa Kentonovim orkestrom trajalo je skoro 27 godina; doprineo je Kentonovim albumima „New Concepts of Artistry in Rhythm“, „Contemporary Concepts“ i „Adventures in Jazz“, koji je nagrađen „Gremi“ nagradom. Kenton je predstavio Holmana kao kompozitora i aranžera sa Bilom Rusoom na albumu „Kenton Showcase“ iz 1954.godine.

Holman je potom pisao za brojne big bendove – Vudi Hermana, Badi Riča, Kaunt Bejzija, Mejnard Feregusona, Teri Gibas, Lui Belsona... sa ogromnim uspehom.

Osnovao je sopstveni big bend koji je snimio nekoliko albuma kasnih 1950-ih i ranih 1960-ih. Ovi albumi uključuju „In a Jazz Orbit“ (1958), „The Fabulous Bill Holman“ (1958) i „Bill Holman's Great Big Band“ (1961). Bend je takođe snimio nekoliko albuma pod Holmanovim imenom uz podršku „Jackie & Rou“, Mark Marfija i Dejvid Alena. Najzapaženiji album od njih bio je sa pevačicom Anitom O'Dej 1960/61 godine pod nazivom „Incomparable!“ za „Verve Records“. Do kasnih 1960-ih Holman je smanjio rad sa bendom zbog svog zauzetog rasporeda, komercijalne održivosti velikog benda, a delom i zbog odlaska bubnjara Mel Luisa koji se odselio u Njujork.

Počevši od 1975. godine, skoro 13 godina nakon poslednjeg snimanja njegovog big benda, Holman je ponovo počeo da vežba, piše i snima sa svojim big bendom.  Njegov prvi snimak sa novom sastavom 1988. godine bio je „Bill Holman Band: Vorld Class Music“ . Privlačeći studijske muzičare iz Los Anđelesa koji su se divili i cenili njegov rad, Holman je uspeo da objavi više odličnih albuma, uključujući „Brilliant Corner“s, na kojima se nalaze aranžmani melodija koje je napisao Telonious Monk,  a koji je osvojio „Gremi“ nagradu 1997. godine. Holmanov big bend je jedan od retkih koji redovno vežbao i redovno se sastajao, nastupao na brojnim džez lokacijama i festivalima u poslednjih 30 godina, skoro sve do Holmanovog odlaska. Njegov big bend smatra se jednim od najoriginalnijih big bendova u istoriji džeza.