Džez dueti – Milt Jackson & Ray Brown Jam, Montreux '77, I deo

Svirali su pred uzbuđenom publikom u Montreu - toliko uzbuđenom da su bili primorani da promene tempo akcente posle prvih par taktova kako bi smirili publiku koja je počela da pljeska u tempu čim su akordi klavira sugerisali ritam…

Ovaj džem sešn je dogovoren nakon što je slavni producent Norman Granc zatražio da ovaj svirački par ponovi iskustvo koje je nekada imao u Japanu, ali ovog puta sa sasvim drugom pratećom grupom - te je tako pijanista Monti Aleksander bio doveden za tu priliku, a Edi "Lokdžou" Dejvis i Klark Teri su bili samo neformalno „pokupljeni“ među muzičarima koji su svirali na festivalu te godine, uključeni u neke ili su predvodili sopstvene grupe.

Kritičar Skot Janov piše: „Ovaj snimak sa Montre Džez Festivala 1977. bio je veoma spontani džem sešn. Fliglhornista Klark Teri, koji je slučajno ranije došao u Montre, dodat je grupi vibrafoniste Milt Džeksona u poslednjem trenutku. Kada se okupe svirači kalibra Terija, Edija "Lokdžou" Dejvisa, Montija Aleksandera, Reja Brauna, bubnjara Džimija Smita i Milta Džeksona, ne morate da brinete o nedostatku vremena za probe. Sekstet se veselo „vrti“ kroz "Slippery," "A Beautiful Friendship," "Mean to Me," "You Are My Sunshine," kao i "That's The Way It Is" i "C.M.J.";  gde Teri i Džekson imaju duhovite vokalne duete“.

Onaj koji se apsolutno izdvaja među pratiocima je Monti, najmlađi u grupi, koji je još u ranim 30-im, vođen vulkanskom energijom, koja na kraju skoro zasenjuje vođe – sa dobrim slušanjem i pratnjom u pozadini, jednostavno je fantastičan, pa čak i odvažan i „kao kod kuće“ u svojim rodnom karipskom gruvu na “You are My sunshine” – numeri koja je, mora se reći, „podigla“ ceo bend. Braunov „debeli“ bas, u usidrenom “walking” režimu  i ekonomične, ali smislene linije (pa i neke solo), i Džeksonovi maljevi koji akrobatski napadaju, udaraju ili miluju vibracije, su stubovi svirke.