Etno džez avlija – Vojislav Simić

Pre, i za vreme rata bavi se uveliko muzikom, a nakon rata potpuno se okreće džezu - 1946. godine osnovao je  amaterski džez orkestar “Dinamo”, i tako postao utemeljivač prvog big benda u Srbiji.

Od 1953. do 1985. godine je bio dirigent Džez orkestra RTV Beograd, sa kojim je proputovao skoro celu Evropu i postigao velike uspehe, od kojih je najznačajniji prva nagrada na džez festivalu u Žuan le Penu (Francuska), 1960. Tokom svog dugotrajnog rada sa orkestrom negovao je “bejzijevski”, “Kentonovski” stil muzike. Iako je džez njegova prava ljubav, Bubiša je uvek voleo duhovnu muziku, kao i tradicionalnu narodnu muziku Balkana i prvi je kompozitor u Srbiji koji je uradio džez obrade tradicionalne narodne muzike još 60-ih godina, pre nego što je ovaj žanr, nazvan etno džez, ušao u modu.

Dugi niz godina bio je gost dirigent u Pozorištu na Terazijama, aranžirajući i dirigujući mjuzikle, kao “Kabare”, “Moj dečko”, “Mala Florami”, i dr. Dirigovao je i horovima i simfonijskim orkestrima, pisao stručne članke o muzici, kao i muzičke kritike i putopisne reportaže. Njegova ljubav prema deci, kao i prema pesmama Čika Jove Zmaja, dovela je do prelepih dečjih pesmama, saradnji sa horom “Kolibri” i nezaboravnoj TV Seriji “Neven”.

„U proleće 1961, prilikom izleta na Dojran, dirigent Simić je čuo makedonsku pesmu ’Čaje šukarije’ i došao na ideju da je obradi u džez maniru“, zapisao je u sećanjima Predrag Stefanović Grof. Pod nazivom „Igra pod Šar-planinom“ numera je snimljena 1962. godine. Pogledajmo kalendar. Prvi balkan-džez aranžman snimio je Duško Gojković 1961. u Milanu, obrađujući sevdah „Kad ja pođoh na Bembašu“. Bubiša je drugi, ali prvi koji je to uradio u Jugoslaviji, te tako i rodonačelnik balkan-džeza u svojoj zemlji. 

Sa balkanskim ukrštanjima nastavio je klasičnim svitama „Pesme sa Juga“ i „Epitaf Kir Stefanu“, kao i džez aranžmanima starogradskih pesama za albume „Tiho noći“ i „Na te mislim“. Na Kolarcu 1969. predstavio je rekonstrukcije srednjovekovnih duhovnih pesama. A za „Mokranjčeve dane“ 1983. sastavio je program sa obradama deset pesama iz rukoveti. Napisao je jako veliki opus autorskih džez kompozicija, ali i kompozicija sa elementima našeg etno nasleđa, u džez obradi, koje su i danas često svirane i nalaze se na stalnom repertoaru našeg Big Benda RTS.

Bio je predsednik Udruženja kompozitora Srbije, kao i predsenik Udruženja džez muzičara. Nosilac je Ordena Rada sa Zlatnim Vencem i Ordena Beočug grada Beograda, kao i nagrade za životno delo Radio-televizije Srbije.

U poznim godinama napisao je pet knjiga sentimentalnih sećanja, a ove godine, dirigovao je prvu numeru na koncertu povodom svog 100. rođendana, kao i obeležavanju 100 godina Radio Beograda, sa kojim je vršnjak.