Operska sezona Euroradija 2025-2026

Kada je mladi Hendl došao u Rim, 1707. godine, on je opčinio elitu večnog grada svojim nesvakidašnjim talentom. Vrlo brzo je postao kompozitor "u modi" i njegovo "čuvenje" je bilo takvo da je pozvan u Napulj, gde je prvi put predstavio publici svoju kantatu "Akis, Galateja i Polifem", u julu 1708, u dvorskom teatru. Deset godina kasnije, Hendl će ovaj isti siže, kao i pojedine muzičke delove pretvoriti u malu operu, koja će postati jedno od njegovih najvoljenijih dela među savremenicima i potonjim generacijama. „Akis i Galateja“ je tako doživela ne samo više verzija iz pera svog autora, već i nove aranžmane i orkestracije među brojnim kompozitorima XVIII i XIX veka, uključujući i onu Volfganga Amadeusa Mocarta ili romantično viđenje Đakoma Majerbera iz 1857. godine. Takođe, ovo je jedno od retkih Hendlovih dela koje je publikovano za njegovog života u integralnoj verziji, uključujući i uvertire, rečitative i horove.

Sama pastorala "Akis i Galateja", nastala je u Engleskoj, Hendlovoj novoj domovini, kao njegovo prvo scensko ostvarenje na engleskom jeziku. Oko 1717. godine, kompozitor je boravio nekih godinu dana u Kenonsu, raskošnoj rezidenciji svog mecene Džejmsa Bridžesa, budućeg vojvode Šendoza, u blizini Londona. U Kenonsu je postojao privatni muzički ansambl - koji se sastojao iz hora - muškaraca i dečaka i malog orkestra, čiji je dirigent bio Johan Kristof Pepuš. Hendl je u ovom raskošnom dvorcu pronašao utočište posle brojnih teškoća koje je iskusio pokušavajući da na londonsku pozornicu „presadi“ italijansku ozbiljnu operu. Okružen mirom, zelenilom, u društvu odličnih muzičara i kolega, kao i slobodom da komponujemo šta mu je milo, Hendl je za vojvodu pisao pre svega vokalno-instrumentalnu crkvenu muziku - poznate Šendoz anteme, prvi oratorijum na engleskom "Ester", te nekoliko koncerata, kao i pastoralu "Akis i Galateja", čija je premijera, verovatno, upriličena u leto 1718. godine u kasakadnim vrtovima Kenonsa.

Sam libreto se oslanja na priču iz Ovidijevih "Metmorfoza", koja je poslužila za više operskih ostvarenja i bivajući posebno privlačna baroknim autorima zbog svog spoja komičnih i tragičnih elemenata. Libreto je priredio Džon Gej, autor "Prosjačke opere", sarađujući, kako se pretpostavlja i sa pesnicima Aleksanderom Poupom i Džonom Hjuzom. Muzikolozi smatraju da „Akisa i Galateju“ danas možemo posmatrati i kao serenadu-pastoralu i kao jednu pročišćenu verziju engleske maske. U svakom slučaju, ovo svetlo, idilično Hendlovo ostvarenje u sebi ujedinjuje engleski lirizam i mediteransku eleganciju. Redukovani ansambl koji je vojvoda imao na raspolaganju – a koji su činile flaute, oboe i gudači bez viola, pospešio je kompozitorovu invenciju. Hendl je napisao muziku izuzetne transparentnosti, u kojoj svaka instrumentalna linija nalazi svoje mesto i svoje osvetljenje. U ovom delu Hendl uspeva, kao malo koji drugi autor, da napravi fuziju između nežnosti, rafiniranosti i grandioznosti, između intimnosti i velikog, odlučnog, umetničkog gesta.

Urednica Ksenija Stevanović