Kamerni orkestar mladih Radio-televizije Beograd

Nedostatak kamernih ansambala nakon Drugog svetskog rata stvorio je prazninu koju je osećala naša publika, jer je bilo onemogućeno izvođenje kamernih kompozicija. Decembra 1950. najpre je osnovan Kamerni orkestar Radio Beograda, a sedam godina kasnije, zalaganjem Dragoljuba Erića – pedagoga, dirigenta i šefa Muzičke produkcije Radio Boegrada, osnovana je prvo Dečja filharmonija, a potom i Kamerni orkestar mladih Radio-televizije Beograd. Orkestar je bio sačinjen od darovitih studenata Muzičke akademije, pod vođstvom umetničkog šefa Dragoljuba Erića. Jedan od glavnih zadataka bio im je pripremanje muzike za dečje emisije, ali i koncertni nastupi. Sa mladim gudačima u orkestru je stručne probleme dodatno obrađivao dirigent i profesor violine Ljubivoje Nikolić. Nakon samo dva meseca rada, Kamerni orkestar mladih zauzeo je drugo mesto na Jugoslovenskom festivalu dečje muzike i tada postaje zvanični ansambl naše kuće i rasadnik kamernih muzičara.

Zalažući se i detaljno studirajući program sa mladim talentovanim muzičarima, dirigent Erić je očuvao postignuti interpretacioni nivo, te je orkestar mogao da se prikaže i javnosti. Prema rečima kritike, Erić je sa Orkestrom mladih izgradio one elemente koji predstavljaju temelje zajedničkog muziciranja: preciznost ritma, čistotu intonacije, koheziju zvuka, uredne i ujednačene poteze gudača, detaljnije nijansiranu dinamiku i muzikalno fraziranje. Na taj način, probudila se velika privrženost mladih muzici, ali su i podstaknuti na razmišljanja o istoj, te njenoj ulozi i značaju za opštu kulturu.

Nakon jednog od koncerata 1962. godine, muzički pisac Branko Dragutinović je u kritici napisao da je to bilo veče „prefinjenog kamernog muziciranja”. U njegovom članku, objavljenom 24. marta te godine u dnevnom listu „Politika”, nailazimo i na podatak o solistima, pa tako srećemo imena danas poznatih umetnika: pijaniste Aleksandra Stajića, čembalistkinje Olivere Đurđević, violiniste Alemka Belotija, fagotiste Marjana Bolfana i flautiste Franca Graselija. Sledeće, 1963. godine, kao solisti na koncertima Kamernog orkestra mladih pominju se i Josip Pikelj, Zorica Dimitrijević, Miodrag Azanjac i Stojan Grbić, koji će svi ostaviti duboki trag u našoj muzičkoj kulturi.

Orkestar je krajem pedesetih i tokom šezdesetih godina 20. veka intenzivno snimao za potrebe Radio Beograda, značajno doprinoseći afirmaciji muzičko-pedagoškog identiteta svog vremena i arhiviranju domaćeg stvaralaštva.

Urednica emisije Marija Vuković