Muzika viva – Dani nove kamerne muzike u Vitenu 2025

Koncert je započeo izvođenjem dela „Podvodna muzika broj 1 – dve uspavanke” Benjamina Fjorina. Ovo ostvarenje je prvi deo ciklusa koji autor posvećuje vodi, kao elementu bez kog nema života, ali i koji može doneti smrt. Dve uspavanke izvode muzičari koji su postavljeni u vodi i izvan nje, uz korišćenje hidrofona i transduktora, a Fjorino, takođe, upotrebljava i terenske snimke. Pod vodom, naše opažanje se radikalno menja i na taj način kompozitor želi da podstakne i drugačiju vrstu introspekcije kod svakog slušaoca.

Zatim su izvedene „Ne-prostorne refleksije” iranskog kompozitora Farada Ilagija Hoseinija. Nakon završenih studija u Teheranu, Hoseini je nastavio usavršavanje u Nemačkoj, u Hanoveru i Frankfurtu, a na ovom festivalu poredstavio se delom u kojem ispituje „ne-prostor” – filozofski i arhitektonski termin koji denotira prolazne prostore. Ovaj koncept Hoseini muzički dočarava transformacijama materije, odnosno muzičkog materijala, koji podvrgava konstantim promenama.

U kompoziciji „U (unutrašnjem) miru” Harin Čoj upućuje na međuzavisnost našeg ličnog, psihološkog stanja i stepena harmonije društva u kojem živimo. Njena kompozicija je prijemčiva, sa povremenim uplivima džez harmonija, koje opuštaju i dozvoljavaju slušaocu da se fokusira na delikatne teksture muzičkog toka.

Kompozicija „Zemlja čuda” kineske autorke Džajing He inspirisana je kontradiktornostima današnjeg sveta. Rat i mir su dva pola, između kojih se odvija život, često ispunjen trenucima radosti, ali i bola i haosa, te autorka zvuk instrumentalnog ansambla upotpunjuje elektronskim slojem u kojem se pojavljuju zvuci zaigrane dece, pariskih kafea, ali i sirene hitne pomoću. Pored ovih zvukova, ona je u partituru unela i kodirani ritam, koji na Morzeovoj azbuci donosi poruke kao što su „upomoć” i „spasi me”:

U nastavku koncerta usledilo je ostvarenje pod nazivom „Promena diskursa” mladog turskog kompozitora Egemena Kurta. Rođen u Izmiru, Kurt je studirao u Gracu u klasama Beata Furera i Franka Bedrosijana, a trenutno je na usavršavanju na Konzervatorijmu u Parizu. Za dela ovog autora kritika kaže da poseduju „skulpturalni kvalitet”, a u kompoziciji sa kojom se predstavio u Vitenu ispituje promenljivu prirodu istine u postmodernoj epohi, muzičkim sredstvima. On to dočarava povezivanjem tišine i buke, te njihovim tretiranjem kao međuzavisnih umesto suprotstavljenih činilaca. Korišćenjem kontrastirajućih zvučnih tekstura, Kurt poziva slušaoce da iskuse kako se sam muzički diskurs menja, povlačeći analogiju sa istinom, odnosno činjenicama u našem realnom svetu.

Potom sledi delo „Stvari broj 2” Hanurija Lija. U pitanju je šest minijatura u kojima ovaj korejski umetnik koristi ograničen spektar muzičkih materijala, organizujuću ga u ciklične strukture. Ovakvim pristupom, on izbegava stvaranje muzičkog narativa ili razvoja, već svaki stav postaje zaokruženi, samosvojni segment, a interakcija materijala se odvija na nivou njihovih inherentnih karakteristika.

Koncert koji je održan 2. maja u Vitenu, u okviru 57. izdanja ovog festivala savremene kamerne muzike, završen je kompozicijom „Portret/Pejzaž, od ovog trenutka” izraelskog autora Omara Baraša. Ovaj sekstet je napisan 2024, a inspirisan je šetnjom uz obalu reke Jordan i fokusom autora na dužinu staze i širinu reke. U tom trenutku, kako Baraš navodi, shvatio je da sve, od prošlosti, sadašnjosti ili potencijala budućnosti, postoji samo u ovom trenutku. U izvođačkom aparatu uveo je i djembe, kao i mali gong koji se svira iznad vode, aludirajući na izvor svoje inspiracije.

Urednica emisije: Ivana Neimarević