Pijanizmi Balkana – Branka Musulin

„Do juče dete, naša mlada pijanistkinja, gospođica Branka Musulin, reprezentuje nas s uspehom i kod inostrane publike. Svoj snažan talenat i svoju izvanrednu muzikalnost pokazala je na svojoj turneji po Jugoslaviji, zatim na koncertu u Parizu, kada je kod stručne kritike i publike doživela veliki uspeh... Posle ovoga mlada pijanistkinja priređuje koncerte u Nansiju, Pragu, Milanu, Zagrebu, Beogradu, pa Briselu i Antverpenu, zatim se ponovo vraća u Pariz, onda jedan koncert na budimpeštanskom radiju... Dolazi turneja po Italiji – Rim, Piza, Torino. Italijanski listovi su puni pohvala… Njeno poslednje gostovanje u Atini oduševilo je atinsku publiku. Za sve vreme njenog boravka tamo, atinski listovi su bili puni uvek samo divljenja i pohvale njenoj muzičkoj umetnosti. Predviđaju joj najlepšu budućnost. Branka Musulin pokazala je izvanrednu muzikalnost, divan ritam, veliku spretnost i lep zvuk u izvođenju Ravelovog koncerta. Pružila je priliku atinskoj publici da upozna prvorazrednu pijanistkinju, obdarenu sjajnim osobinama, koje joj zaista osiguravaju slavu”.

Vodeći grčki nedeljnik Elevtero Vima zatim piše:

„Raznolika i inteligentna svirka gospođice Musulin, njena nepogrešiva tehnika i savršen muzički osećaj, pokazali su da je ona nada dostojna interpretatorke Ravelovog koncerta koji je toliko težak i komplikovan... Mlada umetnica je potpuno zadobila simpatije i poštovanje helenskog sveta.” (...) „Note kod umetnice zaista pevaju, a njeni zvuci, plemeniti i umiljati, nikada ne gube svoju zaokruženost. Njena odlična tehnika, tačnost i ritam koji su prirođeni, dopuštaju joj uz izražajnost duše – koja uokviruje njenu umetnost – da svira sve što želi”, kaže atinski list I Proija. „Utisak atinske publike, kada ju je ponovo čula [nakon koncerta koji je održala nekoliko dana ranije sa orkestrom], bio je potpuno učvršćen. Tokom resitala koji je dala u sali Atinskog konzervatorijuma u značajnom programu, postigla je najdragocenije uspehe. Dala je nekoliko primeraka umetničke muzike svoje domovine, izvodeći Tri invencije Božidara Širole i Tri preludija Marka Tajčevića. Antinski muzički strručnjaci odali su joj puno priznanje. Koncert su počastvovali svojim prisustvom njihova veličanstva Kralj i princeza Katarina, članovi Ministarskog saveta i najodličnije atinsko društvo. U povratku, Branka Musulin koncertitrala je u Sofiji, a odatle će poći na turneju po Rumuniji...”

Ovi izveštaji, sačuvani na stranicama beogradskog novinskog lista Vreme od 7. juna 1940. godine, pružaju uvid u samo delić karijere tada dvadesetogodišnje zagrebačke pijanistkinje Branke Musulin. Koncertni uspesi – koje je počela da niže već krajem tridesetih godina prošlog veka i u samo predvečerje Drugog svetskog rata – vinuli su je prilično rano na neke od najznačajnijih evropskih muzičkih scena. Njena velika karijera, možda i najzapaženija među klavirskim izvođačima sa nekadašnjeg jugoslovenskog prostora sredinom 20. veka, razbokoriće se u punom obimu u decenijama nakon Drugog svetskog rata, odvevši je u samu žižu evropskog koncertnog života. U to, posleratno vreme, kao rezident Zapadne Nemačke gde se nastanila, Branka Musulin je delovala kao profesor i koncertna pijanistkinja, ostvarujući, između ostalog, redovne saradnje i sa nekim od najpoznatijih dirigenata svog vremena. Ali to je samo deo priče o ovoj velikoj pijanistkinji potekloj sa ovdašnjeg, balkanskog prostora...

Mada redovno prisutna na ovdašnjim scenama koliko i u svim vodećim jugoslovenskim novinskim listovima, opsežnije biografske podatke o Branki Musulin danas je teško pronaći. Prilično šture i uopštene članke donose Muzička enciklopedija Jugoslavenskog leksikografskog zavoda iz pera Koraljke Kos, kao i današnja Hrvatska enciklopedija, odnosno nekoliko nemačkih leksikona, pa biografija Branke Musulin tek čeka konkretniju rekonstrukciju.

Rođena 1917. u Zagrebu, Musulin je u trinaestoj godini upisala Muzičku akademiju u Zagrebu, na kojoj 1936. diplomira u klasi znamenitog Svetislava Stančića, da bi potom otišla u Pariz, gde je na Ekol Normal d Muzik završila studije kod poznate francuske klavirske pedagoškinje Ivon Lefebir. U nekim izvorima navodi se da je na ovoj instituciji časove uzimala i od Alfreda Kortoa. Usavršavala se kraće vreme kod Maksa Pauera u Virtembergu, kao i kod Alfreda Kazele u Rimu. Umetničku praksu Branka Musulin započela je još kao devojčica, nastupajući isprva na školskim priredbama, a potom i na javnim koncertima. Njena strast za klavirom i naročito talenat za improvizaciju su, kako se navodi, već tada bili očigledni. Koraljka Kos, međutim, s pravom primećuje da su presudan značaj za njen razvoj imale dobre škole kroz koje je prošla, te je „ozbiljnim studiranjem do te mere podstakla urođenu muzikalnost, a pre svega smisao za stilsko umetničko oblikovanje da su je kritičari vrlo brzo prepoznali kao jednu od najperspektivnijih pijanistkinja svoje generacije”. Godine 1941, neposredno pred izbijanje rata, Branka Musulin napušta Zagreb, te narednih godina više puta menja boravište. Tek po završetku ratnih dejstava, nastaniće se u Drezdenu,gde provodi godine između 1946. i 1950, a potom, od 1950. do 1958. živi u Štutgartu. Već od kraja 1940-ih, Branka Musulin kao solistkinja nastupa sa dirigentima kao što su Serđu Čelibidake, Jozef Kajlbert, Franc Konvični i Karl Bem koji je često pozivaju za koncertne saradnje. Godine 1958. prelazi u Frankfurt u kojem će se trajno nastaniti i započeti sa pedagoškim angažmanom kao profesor klavira na Visokoj školi za muziku u ovom gradu. Sve vreme učestalo će nastupati, između ostalog i na jugoslovenskim scenama, pa tako i u beogradskoj Kolarčevoj zadužbini. Na stranicama Borbe ostale su zabeležene najave i prikazi njenih solističkih koncerata i nastupa sa Beogradskom filharmonijom iz 1952, 1957, 1959, 1962, ali i jedna najava reprodukcije njenog koncerta 1971. godine na talasima Trećeg programa Radio Beograda. Na našoj sceni predstavljala se solistički sa delima Baha, Šumana, Mendelsona, Šopena, Ravela, odnosno kao solistkinja u koncertima Betovena, Šopena i Šumana. Zanimljivo je primetiti da se o Branki Musulin tih godina u odvašnjim štampanim medijima govori na različite načine – kao o „našoj pijanistkinji”, zatim zagrebačkoj, pijanistkinji iz Štutgarta, nemačkoj pijanistkinji jugoslovenskog porekla, što govori da njen identitet kao domaćeg umetnika nije bio uvek prepoznavan među ovdašnjim kritičarima. Međutim, jedna konstanta se u svim napisima ipak izdvaja bez izuzetka, a to je da su kritike uvek bile ispunjene superlativima posvećenim njenoj tehnici i muzičkom ukusu. Poslednji koncert u Beogradu imala je 1971. godine kada je izvela resital integralno posvećen muzici Feliksa Mendelsona. Premda prilično aktivna u zrelim, Branka Musulin nije dočekala pozne godine života, preminuvši 1975. u Nemačkoj, u 57. godini života.

U emisiji reprodukujemo njeno tumačenje Preludijuma, Korala i Fuge Sezara Franka sa snimka zabeleženog 1959. godine u mono tehnici, za štutgartsku diskografsku kuću Auropišer Fonoklub. Branka Musulin i na ovom snimku u punom sjaju ostavlja svedočanstvo svog istančanog pijanističkog izraza. Njena karakterizacija muzičkog toka je reklo bi se „induktivna”, polazi od detalja, brušenja motiva, ili bolje rečeno njihovih osvetljavanja, jer je ton Branke Musulin toliko varijabilan u koloru, mnogostruk u dinamičkim nijansama koje postiže, da na opštem planu donosi pravo obilje raznolikih zvučnih informacija, nalik na složene likovne prikaze ispunjene kakvim obimnim sadržajem. Ali iznad svega, može se konstatovati da je ona najteže opisiva dimenzija njenog izvođaštva upravo specifična energija koja harizmatično isijava iz svakog tona i fraze. Moglo bi se pretpostaviti da je upravo ta dimenzija umetnosti Branke Musulin bila ona koja je pobuđivala toliku pažnju muzičkog sveta i na koncertima ostavljala utisak retko ubedljivog umetničkog govora kroz instrument.

Zanimljiva je konstatacija jednog nemačkog kritičara da je „Kada je umrla, 1. januara 1975. godine, u pedeset sedmoj godini, Branka Musulin brzo nestala iz javnosti. To je prvenstveno bilo zbog, retrospektivno gledano, prilično mlake promocije od strane njene izdavačke kuće još tokom života, a koja je potpuno prestala nakon njene smrti. Shodno tome, riznica njenih snimaka ostala je netaknuta u osvitu ere kompakt-diskova. Ipak, pored svoje komercijalne diskografije, Musulin je tokom dve i po decenije aktivnog studijskog delovanja, između 1950 i 1975. godine, za arhive radio stanica dokumentovala daleko širi repertoar nego na zvaničnim izdanjima. I duž linije ovog repertoara i odgovarajućih datuma snimanja, mogla bi se pratiti priča o tragalačkoj, otkrivalačkoj i izazovnoj, uvek pažljivo pripremljenoj pijanistkinji – ukratko, izuzetnoj.”

Njena zvanična diskografija obuhavta čak dvadeset i tri El-Pi izdanja za manje nemačke izdavače, uz nekoliko digitalizovanih snimaka u vidu albuma objavljenih poslednjih godina. Među njima se izdvajaju albumi sa delima Johana Sebastijana Baha (njegovom Partitom u Be-duru), Mocarta (posebno je vredan između ostalih snimak Koncerta u de-molu sa Simfonijskmi orkestrm Radio Frankfurta i Francom Konvičnijem iz 1960), zatim snimci Betovenovih Sonata opus 31, broj 2 i opus 111, oba Klavirska koncerta i Sonate u be-molu Frederika Šopena, Koncerta za klavir i orkestar u Ge-duru Morisa Ravela i drugih... Posebno mesto međutim pripada El-Pi albumu sa delima Feliksa Mendelsona – jedini koji je snimila za Dojče gramofon 1970. godine.

Među referentnim snimcima koji ćemo reprodukovati u večerašnjoj emisiji nalazi se i zvučni zapis Betovenovog Klavirskog koncerta broj 4 koji je Branka Musulin načinila na živom koncertu sa Simfonijskim orkestrom Štutgartskog radija i Karlom Bemom, 10. decembra 1954. godine. Osim Četvrtog, poznato je da je Branka Musulin tokom pedesetih godina prošlog veka koncertno izvodila i Betovenov Treći klavirski koncert, između ostalog i sa Beogradskom filahrmonijom i Živojinom Zdravkovićem. Mihailo Vukdragović je na stranicama Borbe o koncertu održanom 1957. godine na Kolarcu ostavio zapisane sledeće reči: „A onda se betovenovska atmosfera u koju nas je Uvertirom Koriolan uveo Zdravković, u jednom retko snažnom usponu pretvorila u veliki doživljaj kada je pod prstima Branke Musulin zazvučao Betovenov Treći klavirski koncert u ce-molu. Interpretaciju kakvu nam je pružila ova velika umetnica imala je uz najviše kvalitete kulture zvuka, i jednu uzbudljivu snagu unutrašnjeg poetskog izraza kakav se retko čuje s koncertnog podijuma. Betoven u interpretaciji Branke Musulin imao je fascinantnu snagu velike kreacije. Publika je to osetila i izrazila svoje priznanje umetnici burnim aplauzima...”

Autor emisije: Stefan Cvetković